Извести се друмом из Мостара уз голе и врлетне огранке Вележ планине, значи сагледати слику најљепшег херцеговачког платоа. Благо заталасана раван, висока око 1.000 метара, оивичена џиновским сњежним врховима Вележа и Црвња представља несумљиво најљепши планински предио Херцеговине. Један зелен саг ливада и њива прошаран густим и безбројним шумарцима створеним за љетовање и одмор, искрсне пред очима чим аутомобил избије на врх брежуљка Грепка. Тај зелен саг, огроман и непрегледан, јесте чувено „Невесиње равно“ некад гнијездо устаника и раје. Тај зелени саг представља најљепшу херцеговачку равницу чија надморска висина прелази 900 метара. А на ивици те равнице, испод шумовитог Грепка који је погодан за опоравилиште и санаторијум, лежи Невесиње, планинско мјесташце и чувено херцеговачко љетовалиште, које је ових дана најзад дочекало да буде проглашено за ваздушну бању.
Невесиње је одавно на то чекало. Јер ово мало планинско мјесто, на домаку увијек сњежног Вележа, има све услове да постане једно од наших најљепших и најздравијих љетовалишта. Што то већ није, оно томе није криво.
Удаљено 40 километара од Мостара, Невесиње је годинама љетовалиште богатих Мостараца који сваког љета „изађу на планину“. Ту се љетовало и пландовало још за вријеме турске управе. Још у то вријеме људи су осјетили благотворно дејство невесињске климе и невесињског „зрака“. Посљедњих година у Невесињу љетује и велики број Далматинаца, као и неки Херцеговци настањени у Београду. Интересовање за ово љетовалиште у посљедње вријеме је знатно порасло.
Живот у Невесињу преко љета је необично јевтин. Сви сељачки производи могу се купити сваког петка на невесињској пијаци за багателну цијену. Исто тако и цијена станова је прилично ниска. У Невесињу постоји и једна велики и модеран хотел, чији комфор ни у чему не оскудијева. То је хотел „Невесиње“. На тераси овог хотела свако вече трешти циганска музика која забавља госте до дубоко у ноћ.
Послије званичног проглашења Невесиња за ваздушну бању, посјета гостију биће знатно већа. Сви гости, који у Невесињу буду боравили најмање седам дана, имају право на бесплатан повратак на железници до Мостара. Невесињска општина сада настоји да посјета гостију овом чувеном херцеговачком љетовалишту буде што већа. У ту сврху потребно је најхитније оснивање једног пропагандног друштва у самом Невесињу, које би стајало у тијесној вези са мостарским „Путником“.
ПОЛИТИКА, 1936. година