У оквиру 150. Невесињске олимпијаде вечерас је у Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње премијерно промовисана монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове“, аутора Драгана Брења и Нова Пржуља.

О књизи су говорили аутори доц. др Драган Брењо и академика проф. др Ново Пржуљ, рецезент о. Радивоје Круљ и модератор промоције Сања Бјелица Шаговновић , предсједница СПКД “Просвјета“ Градски одбор Мостар.

У књизи „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ преплићу се знање, наука и културно насљеђе – исписани руком двојице истакнутих стручњака у области традиционалне хране западног Балкана и гастрономског и културног насљеђа Херцеговине и научних ауторитета у области селекције и производње жита.

Њихов заједнички ауторски рад доноси свеобухватан и аутентичан приказ херцеговачке кухиње као дијела нематеријалне културне баштине, пратећи дугорочну историјску перспективу и културно-историјску периодизацију прехрамбених навика становника Херцеговине током протеклих осам вијекова (од 1200. године до данас).

Говорећи о књизи Драган Брењо је рекао да је рад на овој монографији био веома изазован и да на Балкану до сада није нико истраживао ту област.

„У почетку смо се много трудили да нађемо један извор, што није било нимало једноставно, да бисмо на крају имали 320 извора, што је и за мене било изненађење“, нагласио је Брењо.

Он је истакао да је истраживање обухватило и утицаје разних култура на долазак хране у Херцеговину, од Византије, западне Европе, затим Дубровника, Далмације и сусједних земаља.

„У књизи смо покушали да опишемо трпезу и обичаје у последњих осам вијекова. Морали смо низ од 800 година некако поредати, да би читаоцу било јасно како се хранила властела, како свештенство, а како обичан народ и када је почео да се користи есцајг, тањири и остали прибор за јело“, рекао је Брењо.

Он је додао да ова књига није само низ хране, већ културни низ живота и битисања на овом простору у последњих 800 година.

Оно што је веома занимљиво о храни у Херцеговини, према ријечима аутора, јесте да смо ми данас само надопунили и надоградили оно за шта је основ постављен у касном средњем вијеку. То се прије свега односи на начин припреме и рецепте хране.

Брењо је нагласио да му је веома драго што се прва промоција одржава у Невесињу у вријеме када обиљежавамо два велика јубилеја: 150 година од Невесињске пушке и 150. годишњицу Невесињске олимпијаде јер је управо и храна дио наше културне баштине и један од основних потенцијала за развој туризма на нашим просторима.

Професор др. Ново Пржуљ је рекао да је ова монографија једна изузетна и интересантна књига која је иначе веома ријетка на овим просторима. Према његовим ријечима, у њој су описани утицаји различитих култура и обичаја, много тога је усвојено, али и много модификовано, тако да смо добили типичну херцеговачку исхрану, која је квалитетна и пожељна у Европи.

„Сви који су овдjе долазили, доносили су своје обичаје и храну, много тога је овдје усвојено, али је свему додат херцеговачи дух и херцеговачке сировине, тако да смо добили специфичну и изузетно квалитетну храну, што уз природна богатства, представља одличан потенцијал за развој туризма“, нагласио је Пржуљ.

Он је додао да, читајући ову књигу, ми развијамо културу сјећања и памћења, знамо ко смо и шта смо и скидамо са себе плашт који нам свијет намеће, а то је да смо сви исти.

Рецезент књиге, отац Радивоје Круљ је рекао је да ова монографија представља један свеобухватан приказ хране и исхране у Херцеговини, о утицају освајача и система, доласку прехрамбених артикала и култура из Новог свијета.

„Као свештеник могу да говорим о 'Обреду једења' и евхаристијском осјећају коме су нас учили наши преци, да не треба остати ни једно парче или мрва хљеба, јер се тако посено цијени оно што се постави на трпезу“, нагласио је Круљ.

Он је додао да ова књига представља диван приказ односа човјека према храни, генетски код исхране људи на нашим просторима кроз вијекове и нашу свијест према хљебу насушном. Такође је рекао, да је ова монографија велики прилог за Херцеговину.

Издавач књиге је СПКД “Просвјета“ Градски одбор Мостар.

На крају промоције, академик Пржуљ је као предсједник Одбора за биотехничке науке, у име Академије наука и умјетности Републике Српске, Народној библиотеци Невесиње уручио 10 монографија едиције „Одрживи развој и управљање природним ресурсима Републике Српске“ и примјерак монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове“.

У финале Олимпијског квиза који ће по 21. пут бити одржан у оквиру Невесињске олимпијаде пласирали су се троструки првак Србије у квизингу Вања Томашев, гатачки енигмата Срђан Матковић, учесник више телевизијских квизова и енигматски уредник Славко Бован и професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци доц. др Драган Папић.

У СШЦ „Алекса Шантић“ вечерас је одржано квалификационо тестирање за ово енигматско-забавно такмичење и ова четворка је од 12 кандидата имала најбоље резултате.

Најбоље пласирана жена је Валентина Пудар, а најуспјешнији такмичар до 18 година је Наталија Сулавер. Финале ће бити одржано сутра навече у 20 часова.

Посјетиоци у Дому културе имаће прилику да уживају у занимљивим питалицама, асоцијацијама и другим играма, али и да сами дођу до новчане награде у игри откривања загонетног појма.

НЕВЕСИЊСКА ОЛИМПИЈАДА 2025: Олимпијски квиз- квалификације

1. На почетку Олимпијског квиза упишите Данбаров број и пожелите добродошлицу на Невесињску олимпијаду! 150

2. На крају Ане Карењине Вронски је добровољно отишао у рат, у коју државу? Србију

3. Која кула је саграђена на Марсовим пољима? Ајфелова кула

4. У Првом српском устанку Станоје је био харамбаша, а Зеко ... Буљубаша

5. Град на седам брежуљака је Рим, а град на 29 брежуљака ... Београд

6. Куда су шетали Алексеј Леонов, Едвард Вајт, Џин Сернан и ушли у историју? свемиром

7. У чему оскудијевају особе са едентулизмом? зубима

8. Коме се додјељују награде Вељкова голубица, Јефимијин вез, Ленкин прстен ... ?      књижевницима

9. Британска асоцијација за науку за једницу за снагу усвојила је VAT, а ко је увео јединицу „коњска снага“? ВАТ

10. Коју боју треба помијешати са плавом да се добије ЦИЈАН боја? зелену

11. Који познати тип авиона су конструисали Микојан и Гурјевич? МИГ

12. Свира кларинет, пије чај, пати за бившим љубавима и истражује ноћне море. О којем стрип јунаку је ријеч? Дилан Дог

13. У којој држави се игра популарни „ФЛА – ФЛУ“ фудбалски дерби? Бразилу

14. Кога мрзе мизогинисти? жене

15. Која кост код човјека може бити лажна, права и летећа? ребро

16. Под каквим обручима су се заједно нашли ПИШТОЉ, РУКАВИЦА И БИЈЕЛА ЧОКОЛАДА? кошаркашким обручима

  17. Уз физичара Шредингера везује се мачка, а уз физиолога Павлова ... пас

18. Које двије државе граниче само са Италијом? Сан Марино и Ватикан

19. Јудит, Аргина, Атина и Рахела су историјске личности. Гдје се и данас окупљају ове дјевојке? у картама

20. Прва је имала пречник 12 инча и вртила се брзином 33 обртаја у минути. О чему је ријеч? лонг плеј грамофонска плоча

21. Ако је ЋУДЉИВА ДАМА из Франкфурта, одакле је СТАРА ДАМА? Торина

22. Који град су прославили научник Ђорђе Станојевић, композитор Стеван Мокрањац и хајдук Вељко? Неготин

23. Човјек има око 600.000 Шулцеових ћелија. Гдје су смјештене? у носу24. Којом се умјетношћу бави удружење «Девета димензија»? стрип

25. Шта од својих музичких фанова скривају Дафт Панк, Маршмело и Орвил Пек? лице

26. Против кога је први пут примијењен ненасилни отпор одбијањем сарадње – бојкот?      Бојкота

27. У којој држави је Столни Београд девети по величини град? Мађарској

28. Плава и црна, љута и тупа, понекад је само црта, а некад читав камен. О чему је ријеч?  Коса

29. Који државник је склапао брак са Полком, Луцијом, Хертом, Зденком и Јованком?   Тито

30. Шта је први оборио Радоје Рака Љутовац и ушао у историју? авион

31. Слово М је у филмску индустрију лансирало Фрица Ланга, а које слово је прославило Косту Гавраса? З

32. У Америци је била пиће богова, на европским дворовима су је сматрали афродизијаком и лијеком. Енглези су је довели у чврсто стање, а Швајцарци је учинили славном. О чему је ријеч? чоколада

33. Коју морску струју је први описао Леон, а именовао Френклин? Голфску

34. У којем популарном рок бенду су чланови били браћа Јанковићи? Дражен и Ненад (Забрањено пушење)

35. Гладне или мутне, црне или плаве, могу шарати, гутати и превртати. О чему је ријеч?    Очи

36. Које крвопије је Драган Маринковић ставио у наслов свог филма из 2019. године?  Пијавице

37. Капетан Америка, Џејмс Бонд, Гроф Балтар, Ханс Клос, Мата Хари.

     Са списка агената издвојите стварног! Мара Хари

38. Које се филмско чудовиште заљубило у у плавушу Дуан? Кинг Конг

39. Шта се одстрањује тонзилектомијом? крајници

40. Зоран Јевтић је владика Атанасије, а Петар Петровић Његош владика... Раде

1. Која скандинавска земља има позитиван скор са фудбалском репрезентацијом Бразила?

А) Шведска

Б) Норвешка

Ц) Данска

2. Колико је година прошло од прве електричне централе у Њујорку до „свијетлећег чуда“ у Крагујевцу?

А) 2

Б) 12

Ц) 22

3. Коју животињу су Римљани првобитно назвали камелеопард?

А) леопарда

Б) камелеона

Ц) жирафу

4. Који је први рат избио након Другог свјетског рата?

А) Први индокинески рат

Б) Корејски рат

Ц) Арапско-израелски рат

5. Када је Драган Џајић 1972. године постао државни рекордер по броју утакмица у националном дресу са трона је скинуо:

А) Бранка Зебеца

Б) Рајка Митића

Ц) Вујадина Бошкова

6. „Некада давно у далекој галаксији ...“. Који филмски серијал почиње чувеном реченицом?

А) Супермен

Б) Ратови звијезда

Ц) Одисеја у свемиру

7. Који је од „Велике тројице“ у Другом свјетском рату изгубио сина?

А) Стаљин

Б) Черчил

Ц) Рузвелт       

8. Која животиња је «давалац» прве документоване трансфузије крви са животиње на човјека?

А) свиња

Б) овца

Ц) коњ

9. Коме се приписује чувена фраза „Држава, то сам ја“

А) Лују XIV

Б) Мао Це Тунгу

Ц) Калигули

10. Који град је имао највише становника на свијету у вријеме избијања Невесињске пушке?

А) Лондон

Б) Берлин

Ц) Каиро

Фудбалери Вележа поражени су од НК Крушево у данашњој припремној утакмици резултатом 0:2. У једној од посљедњих провјера пред почетак нове сезоне на Градском стадиону у Невесињу публика је видјела добру игру домаћих фудбалера, али са слабом завршницом.

Након теренске иницијативе и пар солидних прилика за домаће гости из једне полуконтре у 36. минуту стижу до предности. Резултат на крају првог полувремена био је 0:1.

У други дио меча су играчи Вележа ушли много боље, али нису успјели да искористе велики број изгледних шанса пред противничким голом. Најбољу прилику за гол је имао Драшковић у 68. минуту, када није искористио једанаестерац. Прошлогодишњи четвртфиналиста Купа БиХ је казнио домаћина за све пропуштене шансе и голом из контранапада у 85. минуту поставио коначних 0:2.

У сениорском финалу Тениског олимпијског турнира који се игра у оквиру 150. Невесињске олимпијаде побједу је однио Фарук Караџа из Мостара. Другопласирани је био Ђорђе Кљакић из Невесиња. Била је ово реприза прошлогодишњег финала, када је, такође, тријумфовао члан Тениског клуба Мостар. Караџа по четврти пут осваја златно одличје на Невесињској олимпијади. Тенисом се бави рекреативно већ осам година и побједник је бројних такмичења у Херцеговини.

У јуниорском финалу су се састали Требињка Наталија Сулавер, шампионка БиХ до 12 година, и Невесињац Никола Торовић. Резултатом 2:0 издоминирала је Наталија и освојила златну медаљу.

Њој је вечерас припала још једна награда са Невесињске олимпијаде. Заправо, она је најбољи пласирани играч до 18 година на квалификационом тестирању за Oлимпијски квиз. Наталијa у лијепом сјећању носи и Атлетски митинг „Алекса Ковачевић“, на коме је као шестогодишњакиња побиједила у беби маратону.

Овог љета пред овом вриједном и талентованом дјевојчицом били су и међународни изазови. Била кључна играчица јуниорске репрезентације БиХ на престижном Summer Cupu у Бреши. Наступала је и на једном од најјачих свјетских У12 турнира у Трсту, те на Austrian Youth Openu u Куфштaјну, најреномиранијем свјетском турниру до 12 година који се игра на земљаној подлози.

Новчане награде и пехаре побједницима Тениског турнира уручио је члан Организационог одбора Олимпијаде Велибор Радовановић.

Наградни фонд турнира је 750 КМ.

Пребиловачки храм Васкрсења Христовог обележио је Свете мученике Пребиловачке и све Херцеговине и 84. годишњицу једног од најсуровијих злочина почињених над српским народом.

Литургију су служили Његово Преосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, дабробосански Хризостом, будимљанско-никшићки Методије и Његово Преосвештенство Епископ диоклитски Пајсије.

У својој проповеди, митрополит Хризостом је подсетио на прогон хришћана кроз векове, њихово страдање, мучење и васкрсење.

„Сам Господ Исус Христос је предан мукама и страдањима. Тајна мучеништва и човечности значи сведочење. Мученици Пребилова и Доње Херцеговине су страдали у најтежем времену, у времену мучеништва када је човек престао да буде човек и постао опасна звер. Нажалост, кад год дођемо овде на ово свето место, размишљамо и о тајни злочина. Могуће је да човек у једном тренутку постане звер и да почини монструозне злочине као овде. Наша прекјучерашња браћа су починила геноцид над српским народом, не само овде него из Јасеновца и Јадовна и хиљада других стратишта“, рекао је владика Хризостом.

Подсетио је на злочин који се догодио у Херцеговини пре 84 године, али и на злочине почињене над мученицима касније, попут бетонирања јама током комунистичког режима, али и Божје промисли када су посмртни остаци вађени из мрачних јама.

„Овде смо доживели васкрсење. Васкрсење је јаче од смрти и то се овде показало. Васкрсли су мученици Пребиловаца и Доње Херцеговине. Славимо оне који су страдали за Христа, али и за наш народ. Они су наша слава и круна наше славе. Народ без мученика и Црква без мученика нису Црква. То је богатство Цркве, као што је Господ показао својим примером“, рекао је владика Хризостом.

Владика каже да ништа није изгубљено и да је све сачувано силом Божјом, али да је важно неговати културу сећања и држати се молитве и јединства.

Владика је позвао на љубав према ближњима и свим људима, и на молитву и јачање вере.

Митрополит захумско-херцеговачки Димитрије, обраћајући се верницима у Пребиловцима, рекао је да се данас навршава десета годишњица обнове цркве на овом месту. Сетио се покојног владике Атанасија, који је обновио веру и цркве у Херцеговини, као и владике Григорија, који је наставио његов пут, и бројних свештеника који су овде боравили од рата.

Он је захвалио владикама који су дошли у Пребиловце и верном народу који чува успомену на Пребиловце и мученике Пребиловца и Доње Херцеговине, и који овде доводе и крштавају децу и уводе их у веру на овом месту.

„Само у светој тајни литургије уткани су наш живот, слобода и љубав. Само у тој тајни познајемо тајну мученика који су живи пред Богом и који нас овде сабирају“, рекао је митрополит Димитрије.

Подсетимо се да се ове године навршава десета годишњица освећења Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, који је уништен у последњем рату. У четвртак, 9. маја 2013. године, у Владичанском двору у Мостару потписан је уговор о изградњи спомен-храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, а Његова Светост патријарх српски Иринеј освештао је обновљени Храм Васкрсења Христовог 2015. године.

Алекса Драгићевић, председник Месне заједнице Пребиловци, подсетио је на освећење храма, додајући да данас Пребиловчани живе и осећају велику благодат и радост.

„Имали смо преко сто хиљада верника у последњих десет година. Мало се зна о нашим стратиштима, али ови наши мученици сами призивају вернике. Ово је најмученије село у Европи. Све жене и деца су овде убијени. Нису само једном страдали, страдали су и за време комунизма када су их бетонирали, страдали су и у последњем рату када су им мошти миниране, а после тога су страдали када је преко њихових моштију направљена депонија смећа“, рекао је Драгићевић.

Рекао је да у Пребиловцима има живота, да има живота али и проблема. Подсетио је да ће се у Пребиловцима градити студентски дом, као и спортски терени. У Пребиловцима тренутно живи 40 повратника, који се надају већем повратку када се на овом месту изгради манастир. Подсетио је и да још увек немају водовод у селу и да се надају да ће се испунити обећања која су добили у вези са тим.

Данило Арнаут, потомак учитељице Стане Арнаут, рекао је да је његова тетка предавала у Добрањама и Габелама, а након тога у Пребиловцима. Каже да му је отац причао да је тетка силована, а затим заклана, али и да је пре тога мучена. Каже да му је ово село све на свету и да овде сваки пут оставља душу. Данас је слику своје тетке донео у Пребиловце и поклонио је Библиотеци Стане Арнаут.

Обележавању овог значајног догађаја за Херцеговину присуствовао је велики број верника, као и Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству у име Владе Републике Србије, и Александар Ђедовац, директор Фонда за избеглице, расељена лица и сарадњу са Србима у регионима. Присутни су били и градоначелници општина Источна Херцеговина, Невесиње Миленко Авдаловић, Гацка Вукота Говедарица, Билећа Миодраг Парежанин, Источни Мостар Божо Сјеран, као и Бошко Томић, изасланик српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.

Усташки масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинка, док су остали убијени на лицу места.

У Пребиловцима су сахрањени остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом светском рату и бачени у 13 јама, а само у Пребиловцима је убијено 830 Срба, углавном жена и деце, док нико из 57 породица није преживео погром.

Овај злочин је заташкаван у бившој Југославији, а 1961. године јаме у које су бачени Срби су забетониране.

Ископавање 13 јама на подручју Доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба сахрањене су у спомен-костурници у Пребиловцима 4. августа 1991. године.

У јуну 1992. године, током офанзиве „Чагаљ“, припадници ХОС-а и ХВО-а су минирали спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце после 2000. године, остаци костију су сакупљени, а након изградње Цркве Васкрсења Христовог, почивају у њеној крипти.

Храм је изграђен и освештан 2015. године у знак сећања на око 4.000 Срба из Доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом светском рату, а Српска православна црква је исте године канонизовала ове жртве.

Овај празник је установљен у календару на датум када су 1941. године усташе зверски убиле више од 850 становника овог села, углавном жена и деце, и бациле их у јаму у Шурманцима код Међугорја.

Храм у Пребиловцима је изграђен уз помоћ председника Републике српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Направљена је по узору на Цркву Светог Гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота.

ТОП ПОРТАЛ

У Пребиловцима је синоћ одржана академија поводом обиљежавања Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика са које је поручено да се само српским јединством може одужити дуг пребиловачким и јасеновачким жртвама.

Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић, из Пребиловаца је позвао на српско јединство и очување Републике Српске и Србије, будући да су и данас на дјелу покушаји затирања свега што је српско.

- Само јединство може сачувати Србе као народ - поручио је Томић.

Он је подсјетио на страдања српског народа кроз вијекове, као и страдања из посљедњег рата.

- Српским јединством створена је Република Српска - истакао је Томић и поручио да се само ако Срби буду јединствени могу сачувати Република Српска и Србија и одужити дуг према пребиловачким и јасеновачким жртвама.

На почетку академије у Дому културе "Свети краљ Милутин", гдје је одржан и духовно-умјетнички програм у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, о страдању људи из овог краја говорио је свештеник Оливер Суботић из Београда. Он је рекао да је и у Београду чуо да је Херцеговина по много чему слична Светој земљи, у шта се и увјерио.

Он је истакао да је, када је дошао, видио храм који неописиво подсјећа на Храм Христовог васкрсења у Јерусалиму и да овај крајолик има нешто од Свете земље што му је сродно.

- Новозавјетна историја почиње од рођења Христовог и по том свједочимо о огромној жртви коју су витлејемска дјеца поднијела недуго послије Христовог рођења. Нешто слично је са овим предјелима. Христос се изнова рађао у срцима народа који је овдје живио и у једном тренутку је тај народ прошао кроз искуство Крста као и народ Витлејема. Ова земља је сродна са витлејемском рекао је парох Суботић.

На академији су се обратили и државни секретар Министарства рада Србије Никола Вукелић, директор Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина.

У наставку вечери приказан је Филм "Крст са Косова".

На празник Светих пребиловачких и доњохерцеговачких мученика, данас у Храму ће од 9.00 часова свету архијерејску литургију служити више епископа.

У Пребиловцима су били сахрањени посмртни остаци више од 4.000 Срба из Херцеговине који су убијени у Другом свјетском рату и бачени у 13 јама, а само у том херцеговачком селу убијено је 830 Срба, углавном жена и дјеце, док из 57 породица нико није преживио погром.

Храм Христовог васкрсења у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а које је Српска православна црква канонизовала исте године.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и живота.

РТРС