Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама Св. Врачеви у Бијељини и Св. Апостол Лука у Добоју извршено је тестирање 840 лабораторијских узорака, а вирус корона потврђен је код 301 особе.

Ради се о 139 мушкараца и 162 жене, од којих су 59 млађе, 166 средње и 76 старије животне доби.

Према мјесту пребивалишта, 71 особа је из Бањалуке, 46 из Бијељине, 36 из Сокоца, 20 из Лакташа, 19 из Приједора, 13 из Градишке, 12 из Зворника, по 10 из Добоја и Рибника, девет из Козарске Дубице, осам из Угљевика, по седам из Дервенте и Модриче, по три из Власенице, Лопара, Новог Града, Пала, Прњавора и Требиња, по двије из Брода, Мркоњић Града и Српца и по једна из Билеће, Братунца, Источне Илиџе, Источног Дрвара, Кнежева, Котор Вароша, Теслића, Челинца и Шипова.

У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је 12 смртних случајева. Ради се о шест мушкараца и шест жена, средње и старије животне доби, од којих су по двије особе из Српца и Шамца и по једна из Добоја, Бањалуке, Дервенте, Станара, Петрова, Теслића, Бијељине и Гацка.

До сада је у Републици Српској потврђено 80.410 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 4.619 особа код којих је потврђен тест на вирус корона.

У Републици Српској, тестирано је укупно 334.327 особа.

Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 591, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 189, а у осталим болницама 402. На респиратору су 63 особе (29 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 34 у осталим болницама).

У Републици Српској под здравственим надзором тренутно је 6.135 особа.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске спроводиће 22., 23. и 24. октобра на путевима Републике Српске акцију контроле возача под дејством алкохола, опојних дрога или психоактивних лијекова, а све са циљем побољшања стања безбједности у саобраћају.

Само у периоду јануар-септембар 2021. године саобраћајне незгоде су најчешће проузроковали возачи који су управљали моторним возилом под дејством алкохола (832), a због вожње под утицајем алкохола из саобраћаја је искључено 9.096 возача.

Додјелом Књижевне награде „Алекса Шантић“ пјеснику Ивану Негришорцу, синоћ су у Мостару свечано затворене 102. “Шантићеве вечери поезије”.

Књижевник Иван Негришорац награду је добио за дјело “Огледала ока недремана”. Негришорцу су поред плакете додијељени штап и шешир, те новчана награда у износу од 5.000 марака.

Културну манифестацију Шантићеве вечери поезије, којом се у пјесниковом родном граду чува сјећање на његов лик и дјело, организују Српско просвјетно и културно друштво Просвјета – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво Гусле.

Књижевну награду ”Алекса Шантић” Просвјета и Гусле додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издану на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.

Одлуку о овогодишњем добитнику донио је стручни жири у саставу: пјесник Перо Зубац, пјесник Ђорђо Сладоје и доцент доктор Владан Бартула.

„Огромна је част добити ову награду. Шантић је пјесник који нас у разним раздобљима живота умије озарити. Доживљавамо га као дјеца, а како растемо и сазријевамо улазимо у све елегије тужних старачких пјесама које је изузетно успио сачинити…Има ту тематску ширину која је моћна и која је увијек у сагласју са људима који су припадници српске културе уз пуно разумијевање свих култура са којима је живио“, рекао је Негришорац.

Каже и да Шантићева присност са читаоцем и животом има непревазиђеност.

Под псеудонимом Иван Негришорац крије се Драган Станић професор Филозофског факултета у Новом Саду и предсједник Матице Српске.

Станићу ово није први пут да је у Мостару, али наглашава да му је драго да се гради Саборна црква у Мостару и да расте српска заједница.

Он је као особа која обавља важну функцију у цјелокупном српском културном простору нагласио да ће се покушати кроз боље увезивање са Просвјетом и Гуслама понудити више програма које људи у Мостару прижељкују.

Потпредсједник Матице српске и дописни члан Српске академије наука и умјетности Јован Делић је говорећи о Негришорцу нагласио да мало који пјесник долази на Шантићеве вечери са више права и разлога од Негришорца.

„Он је управо приспио на пјеснички извор оних пјесника којима је посветио добар комад свога жвота пишући докторску дисертацију о поезији Јована Дучића, а потом радећи на многим књигама о Дучићу, а писати о Дучићу не може се а да се не говори о Мостару и о Мостарском књижевном кругу“, рекао је Делић.

Делић је говорио о животном путу Драгана Станића и његовој значају.

„Ако су међу доминантним обиљежјима Шантићевог пјесништва наглашени патриотизам и хришћански доживљај свијета, а јесу, онда је тешко наћи савременог пјесника који би са више разлога примио Шантићеву награду од Ивана Негришорца“, рекао је Делић.

Доцент доктор Владан Бартула рекао је да је било тешко изабрати добитника, али да је Негришорац познат по изузетно препознатљивом пјесничком рукопису.

„Сваке године Шантићеве вечери поезије су све боље и боље и част је бити дио стручног жирија поред оваквих имена и додијелити једну овако престижну награду“, рекао је Бартула.

Предсједница СПКД Просвјета ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да се овогодишње Шантићеве вечери поезије завршавају свечано додјелом књижевне награде.

Подсјетила је да је награда установљена 1968. године, а да је већ годинама додјељују Гусле и Просвјета.

СПКД “Просвјета” и ГО Мостар и СПКУД “Гусле” Мостар су заштитили ову награду у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор “Просвјете” је, на својој сједници од 30. јануара 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.

До сада је четрнаест пјесника добило ову награду, и то: Скендер Куленовић (1969), Весна Парун (1972), Оскар Давичо (1975), Енвер Ђерћеку (1978), Александар Вучо (1981), Стеван Тонтић (1984), Богумил Ђузел (1987), Стеван Раичковић (1992), Рајко Петров Ного (2006), Веселин Гатало (2007), Ђорђо Сладоје (2009), Дара Секулић (2012), Перо Зубац (2015) и Луко Паљетак (2018).

Овогодишње 102. издање Шантићевих вечери поезије је одржано од 4. до 16. октобра, а на завршној вечери учешће су узели и ученици Музичке школе "Свети Роман Мелод" из Невесиња.

„Иза нас је садржајан и лијеп програм и манифестација међународног карактера. Имали смо пјесничке вечери, промоције књига и изложбе и можемо бити поносни како је све протекло и ове године“, рекла је Бјелица Шаговновић.

Наглашава да је Шантић на најљепши могући начин опјевао и промовисао свој град и да Просвјета и Гусле настоје очувати сјећање на лик и дјело пјесника који је ударио и темеље ових друштава и савремене културе у Мостару.

Топ портал