Region
На другом програму Радио-телевизије Србије почело је приказивање документарног серијала „Јаме“, који кроз једанаест получасовних епизода говори о масовним злочинима геноцида које су починиле усташе над српским народом у Херцеговини 1941. године.
Ово је први документарни серијал који је снимљен на ову тему, а урађен је у продукцији „Филмских новости“ из Београда, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
„Снимљено је до сада једанаест епизода. Уз уводну епизоду која објашњава историјски контекст и околности у Херцеговини након успостављања НДХ, слиједи десет получасовних прича о десет стратишта, од Корићке јаме код Билеће, јама код Требиња, Љубиња, Стоца, Чапљине, све до масовних стратишта у околини Ливна“, каже Сања Пешут, сценариста првог дијела серијала.
Наиме, у плану је да се сними још шест епизода о јамама – стратиштима у сјеверо-западном дијелу БиХ.
„Серијал је сниман током зиме и прољећа 2023. године, а уз потресне приче потомака жртава. Драго ми је да смо у неким случајевима успјели да забиљежимо и веома драгоцјена свједочења непосредних свједока тог времена. Они су 1941. били дјечаци, али и данас у дубокој старости памте те страшне догађаје у којима су изгубили своје најближе“, истиче Сања Пешут и додаје да је комплетан тим који је радио на снимању и постпродукцији првог дијела серијала био из Херцеговине.
Посебну документарну вриједност серијалу дају оригинални и потресни ВХС снимци ексхумација херцеговачких јама током 1990. и 1991. које је из своје личне видео архиве уступио Драган Kораћ.
Документарни серијал „Јаме“ приказује се првог понедјељка у мјесецу на каналу РТС 2 у поподневном термину.
Радио Требиње
Ученици четвртог разреда средње школе који се одлуче да студирају на Рударском факултету у Приједору добиће бесплатно школовање и смјештај захваљујући републичком и буџету града Приједора, као и бесплатну припремну наставу за пријемни испит, саопштено је из овог факултета.
Рударски факултет с циљем промоције уписа нове генерације студената интензивно реализује презентације за средњошколце из и изван Приједора, представљајући студије на смјеровима Рударско инжењерство, Геолошко инжењерство и Инжењерство заштите животне средине.
Припремну наставу за пријемни испит уживо или онлајн води особље ове високошколске установе.
Рударски факултет у Приједору једина је измјештена организациона јединица Универзитета у Бањалуци. Школује кадар за којим расте потреба на тржишту рада и више од 90 одсто оних који заврше овај факултет је запослено.
Радни однос заснивају у рудницима, институтима, министарствима, геолошким службама, службама за мониторинг управљања отпадом, у тунелоградњи и другим областима.
Студије трају четири године, велика је могућност стипендирања из различитих извора, како јавних буџета тако и компанија које нуде прилику за обављање приправничког стажа, а потом и за запослење.
Министарство одбране у Савјету министара прима 400 кандидата у професионалну војну службу у почетном чину војника Оружаних снага БиХ.
Оглас је објављен, а рок за пријаву је 21 дан од дана објављивања на страници Министарстава одбране.
На оглас се могу пријавити младићи и дјевојке који имају завршену средњу школу трећег и четвртог степена или тренутно похађају завршни разред средње школе.
Кандидати морају бити држављани БиХ и да нису млађи од 18 година нити старији од 27 година, саопштено је из Министарства одбране у Савјету министара.
Млади који се пријаве имају прилику осигурају сталан и сигуран посао, професионалну каријеру и могућност напредовања у Оружаним снагама БиХ.
Потребне информације и обрасце за пријаву кандидати могу преузети на службеној интернет страници Министарства одбране www.mod.gov.ba или добити лично од центара за регрутовање и транзицију.
Тестирања кандидата обавиће се у центрима за регрутовање у Сарајеву, Бањалуци, Чапљини и Тузли, а потом ће Комисија за избор обавити интервју са најуспјешнијим, извршити избор и предложити министру одбране.
Кандидати који успјешно заврше основну војничку обуку примају се у војну службу у почетном чину војника на формацијска мјеста која се попуњавају кандидатима из реда сва три народа у БиХ, као и из реда осталих.
Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, Момчило Голијанин и Горан Шаула, након свестраног и темељитог оцјењивања 24 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2023. години и претходне објаве ужег избора од шест књига, једногласно је донио одлуку да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2023. годину додијели роману „Маша и медведи“ Весне Капор (Вукотић Медиа, Београд), саопштено је из УКРС.
У образложењу се наводи:
– Роман Весне Капор „Маша и медведи“ снажно је уроњен у свакодневицу човјека XXI вијека, сведену на беспоговорно служење материјалном, гдје конзумеризам постаје кључни принцип савремене егзистенције, а културни естаблишмент често одређен медиокритетима који културу своде на идентичан принцип функционисања. Таквој реалности списатељица супротставља јединог могућег и јединог правог јунака романа – Књигу.
Комплетан романескни оквир, у коме се преплићу фикција и стварност, гдје се удвајају писац и књижевни лик, гдје се доноси прича о књизи и настанку/објављивању књиге и храбро проговара о неким кључним проблемима са којима се стваралац суочава у својеврсном кафкијанско/орвеловском свијету, гдје читалац може да сагледа и оне фине, тешко ухватљиве и невидљиве процесе који се одвијају у умјетнику док дјело сазријева и обликује се у његовој свијести – само су бројне манифестације богатог контекста који Књига у себе укључује. Фасцинира начин на који Весна Капор успијева да одржи на окупу све ове разнородне токове који се препознају у тексту и да их укључи у једно јединствено ткиво Књиге која се исписује, а чему читалац директно свједочи и потврђује се као неизоставан сегмент истог тог књижевног поља.
Посебан квалитет романа „Маша и медведи“ управо треба препознати у бескомпромисном одговору који ауторка нуди кроз путовање и потрагу за Књигом, а који је исказан у суштини оног прометејског духа садржаног у нужности побуне и немирења са искривљењима стварности која нам се покушавају наметнути као једина могућа. На тренутке сирово, спуштеног гарда, Весна Капор нам баца у лице та искривљења и инсистира на одговору.
Роман Весне Капор је једно богато, разиграно штиво, штиво које пропитује жанровске могућности савременог романа, али и које несумњиво представља тријумф Књиге, чему свједоче и завршне ријечи: „Кроз речи се свет рађа и траје. Речи су наше куће и наш живот. Речима творимо и обликујемо; памтимо; обећавамо, верујемо, варамо, кајемо се… Кроз њих бива и што је у стварности немогуће – саопштио је жири, којим је предсједавао Игор Симановић.
Весна Капор је рођена 1965. у Невесињу. Објавила је романе “Три самоће” (СКЗ, 2010, “Филип Вишњић”, 2011) и “Небо, тако дубоко” (СКЗ, 2021.), као и збирке прича “По сећању се хода као по месечини” (Агора, 2014, “Филип Вишњић”, 2016), “Венац за Оца” (СКЗ, 2018, 2019) и кратку прозу “Као што и вама желим” (Повеља, 2016).
Добитница је награда “Лаза Костић”, “Милош Црњански”, “Данко Поповић”, “Кондир Косовке девојке”, “Меша Селимовић”, “Ђуро Дамјановић” и “Златни беочуг”.
Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.
Њене приче заступљене су у збиркама “Путник са далеког неба”, “Зона Библиона”, “Са Андрићеве чесме”, “Корак исписан пером”, “Врт наде”, “Најкраће српске приче” и “Приче о Косову”. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски, румунски и мађарски језик.