Region
Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија - дочекују православну Нову годину.
У поноћ ће у храмовима бити служени молебани за благословено ново љето.
Широм Српске организован је дочек на отвореном уз богат забавни програм.
У Бањалуци, код Храма Христа Спаситеља наступиће етно-групе "Траг", "Теодулија" и "Ива".
Када су Срби почели да славе Нову годину
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају послије Првог, а поготово послије Другог свјетског рата.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.
Обичаји који се поштују на овај празник
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице праве новогодишњу чесницу, "василицу".
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.
Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка, наводи РТС.
У Требињу је одржана сједница Савеза општина и града источне Херцеговине на којој је разматран план рада у наредне четири године, односно до 2029. године.
Сједници су, осим предсједника Савеза Луке Петровића, присуствовали свих осам начелника и градоначелник локалних заједница-чланова Савеза.
Договорено је да све локалне заједнице доставе приједлоге капиталних пројеката за наредни период.
Савез општина и града источне Херцеговинечине Град Требиње и општине Билећа, Гацко, Невесиње, Источни Мостар, Љубиње, Берковићи и Калиновик.
Град Требиње
Влада Републике Српске донијела je закључак да уторак, 14. јануар 2025. године прогласи нерадним даном.
- Тога дана неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа, установе и други који Нову годину обиљежавају по јулијанском календару. Руководиоци наведених органа су обавезни да до краја календарске године организују рад због остваривања пуног годишњег фонда радних дана - наводи се у саопштењу Министарства управе и локалне самоуправе.
У Мостару су вечерас одржани традиционални божићни пријем и концерт и овом приликом послате су поруке мира и суживота.
Божићни пријем претходио је концерту на којем је наступила група "Искон", а био је прилика да се са гостима из политичког, вјерског, културног и јавног живота Мостара и Херцеговине подијели радост православног Божића.
Концерт и пријем организовали су Српска православна црквена општина Мостар, Манастир Житомислић, Српског просвјетно културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле".
Игуман манастира Житомислић Данило рекао је да је Божић празник радости, мира и љубави, али и празник који подсјећа на то како је Исус Христос постао човјеком да би спасао све људе без обзира на различитости које носе.
"Ово је прилика да позивамо све наше пријатеље, сараднике и људе које сусрећемо кроз годину да са њима подијелили радост божићног празника", рекао је игуман И захвалио пријатељима из других вјерских заједница, те додао да једни без других не могу.
Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градског одбора Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да се организовањем овога, али и сличних догађаја, жели очувати културни, вјерски и национални идентитет, као и радост празника подијелити са својим суграђанима.
"Ово је још једна прилика да пружимо једни другима руку и наставимо сарађивати и уважавати се, те радити на добробит нашег града Мостара и свих грађана без обзира на вјерску, националну и политичку опређелијеност", рекла је Шаговновићева.
Шаговновићева је подсјетила да су "Просвјета" и "Гусле"" носиоци свих културних догађаја када је ријеч о српском народу у Мостару.
Истакла је да је радост видјети на једном мјесту људе различитих вјерских и политичких опређељења што показује да се празници могу славити заједнички једни са другима, а не једни поред других.
Она је захвалила гостима који су вечерас били са православцима Мостара, међу којима градоначелник Марио Кордић, предсједник кантоналне Владе Марија Бухач, представница градске и кантоналне власти, конзулата Србије, Хрватске и Турске, као и пријатељима и начелницима других херцеговачких општина, те културним, вјерским и медијским радницима.
Градоначелник Мостара Марио Кордић изразио је увјерење да је Мостар град заједништва који уважава све своје грађане и истакао да ће сви бринути о Србима у овом граду.
"Било је ових дана питања због легитимног представљања Срба у Градском вијећу Мостара, а обећао сам да ћемо се сви ми из Градске управе и Вијећа заједно бринути о Србима у овом граду, као и о свима другима - једнако, без било какве дискриминације", рекао је Кордић.
Он је рекао да се ради буџет града Мостара и планирано је да буде усвојен кроз у наредна два, три мјесеца.
"Сигуран сам да ће се сви пројекти који су од виталног интереса за српску заједницу у Мостару наћи у том буџету, те да ћемо на тај начин послати формалну поруку да су јако важни, да су добродошли и да су саставни дио Мостара, као и сви ми остали", поручио је Кордић.
Свештеник при Саборној цркви Светог Саве у Билећи Данило Боро, који је свој свештенички пут иначе почео у поратном Мостару, рекао је да се црква радује доласку сина Божијег.
Манифестација, 19. по реду, традиционално се одржава у Хрватском Дому "Херцег Стјепан Косача" у Мостару.
На крају концерта наступила су дјеца која похађају православну вјеронауку у Мостару која су извела божићну нумеру, а њима су подијељени и пакетићи.
СРНА
ФОТО: Топ портал