Region
Полицијски службеници полицијских станица Невесиње и Билећа организују до 15. маја 2025. године контролу употребе безбједносног појаса од стране возача, сувозача и путника у моторним возилима.
Безбједносни појас је један од најважнијих елемената пасивне безбједности у аутомобилу.
Полицијска управа Требиње подсјећа све учеснике у саобраћају да је у току превентивна кампања „Лако је појас везати“, коју Министарство унутрашњих послова Републике Српске реализује са Министарством саобраћаја и веза, Министарством здравља и социјалне заштите, Агенцијом за безбједност саобраћаја, Ауто-мото савезом Републике Српске и јединицима локалне самоуправе.
Основни циљ кампање је подизање свијести код возача и путника у возилима о значају употребе сигурносних појасева и безбједносних сједалица за дјецу.
У родно село Светог Василија Острошког и Тврдошког – Мркоњиће слила се ријека вјерног народа да и ове године прославе Васиљевдан, уз молитву и свету архијерејску литургију, коју су служили Његово преосвештенство епископ западноамерички Максим и Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење свештенства наше епархије.
Епископ западноамерички Максим је истакао да су данас у Мркоњиће дошли људи с разних страна, испуњени љубављу, али и очекивањаима, које привлачи светитељска моћ Светог Василија.
„Свети Василије је преносио и усађивао вјеру мноштву народа како за свог живота, тако и данас. Његовом светом и часном гробу и његовим моштима приступају људи без обзира на разлике, најчешће и без обзира на то да ли су припадници једног или другог народа, да ли вјерују у хришћанског бога или неког другог. Оно што нас понајвише и зачуђује и одушевљава, посебно када се молитвено обраћамо Светом Василију, јесте то што светитељ чини да наша срца, наша бића, наша тијела и наше укупно постојање буде испуњено благодарношћу“, навео је епископ Максим.
Он је додао да светост Светог Василија није тријумф него дар, својство које само Бог може даровати, а нико га не може присвојити.
„Својство, којим се данашње јеванђеље обраћа свима нама, говорећи о пастиру, својом ријечју, својом мудрошћу, али и посебним даром, препознаје сваког од нас као истински пастир и сваког од нас зна по имену. То је оно што мене одушевљава код Светог Василија, што препознаје сваког од нас, без обрзира на било какве разлике или припадност. Ова Света литургија је та слика пастира који приводи словесно, а то значи слободно, стадо своје, које слободном вољом приноси слободну службу Господу“, рекао је еписком Максим.
Он је окупљеним вјерницима поручио да данашња слава свима треба да буде још веће зближавање са светошћу и светитељима, Светом Василију, али исто тако и једних с другима, да будемо они који љубе и поштују ближње без обзира на све наше различитости.
Епископ захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије захвалио је дугогодишњем пријатељу и сараднику упокојеног владике Атанасија – епископу Максиму, те замолио вјерни народ да се увијек моли Светом Василију.
„Упутићемо заједничке молитве да се блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког уврсти у календар Српске правосалвне цркве. За то ћемо се молити и предложити саборским оцима, са њеним житијем, са њеним посредништвом и чудима међу нама, а даће Бог, можда већ и ове године, да ће се то и десити. Христос васкрсе“, поручио је владика Димитрије.
Светој архијерејској литургији и ломљењу славског колача у Мркоњићима присуствовао је и градоначелник Требиња Мирко Ћурић, као и бројни вјерници из многих српских крајева.
Трифко Лакић из Величана каже да га изузетно радује што је мноштво младих препознало значај данашњег дана.
„Долазим сваке године откако је почело обиљежавање Дана Св. Василија, сваке године је све више народа и младости. Велики је ово дан и празник за све нас“, рекао је Лакић.
Млада Марија Будинчић, која је у Мркоњиће дошла пјешачећи током ноћи из Требиња са друштвом из основне школе, каже да им шесточасовно пјешачење није било напорно.
„Овдје смо дошли да се душевно испунимо, да покажемо колика је наша вјера у Бога и да са вјером можемо све“, истакла је Марија.
Међу многим вјерницима који су из других држава и градова дошли да прославе Васиљевдан у вјери и заједништву у Манастиру Мркоњићи, нашао се и Василије Томашевић из Херцег Новог.
„За мене је ово и посебан дан и посебно мјесто. Када год додјем овдје, и када није празник, ја се осјећам савршено“, рекао је Томашевић за Радио Требиње.
Након свете службе, за вјернике је приређена трпеза љубави, а у порти манастира отворен је и Базар рукотворина, чиме је завршена вишедневна манифестација „Дани Светог Василија“ у Требињу.
Град Требиње је, за све заинтересоване вјернике, обезбиједио бесплатан аутобуски превоз до Мркоњића и назад.
Радио Требиње
Дело Срђана Куљанина инспирисано чувеном Пикасовом сликом изложено је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут”, која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”
„Српска Герника” дело је уметника Срђана Куљанина из Београда, инспирисано чувеним Пикасовим делом, а Куљанин је иначе и основао ликовни правац српски кубизам. Ова слика изложена је на улазу у Библиотеку „Света Стана Арнаут” у Пребиловцима, у Босни и Херцеговини, библиотеке која се налази у склопу Духовног и културног центра „Свети краљ Милутин”.
Срђан Куљанин је познат и по томе што слика на женској коси, уврштен је међу 250 најутицајнијих светских фризера, урадио је на десетине уметничких дела урађених на коси живих модела, а међу његове најбоље радове на коси убрајају се слике српских манастира. Будући да они не могу да трају дуго, уметник их је овековечио фотографијама. Управо и из тог разлога, Куљанин ради и на платну и по томе је постао пионир ликовног правца који се препознаје као српски кубизам.
Овај начин рада, сликање на коси живих модела и српски кубизам, Срђан Куљанин, иза ког стоји двадесетогодишњи уметнички рад, заштитио је у Заводу за интелектуалну својину (ад).
Познати новинар Петар Пеца Поповић, коментаришући појаву жанра српски кубизам који Куљанин промовише, записао је да то „ваља доживети као уметнички изазов који се спонтано појавио и који је, за релативно кратко време, задобио симпатије многих заљубљеника у ликовно стваралаштво”.
„На већ постојећу Бракову форму кубизма као глобалног, век старог, ликовног правца храбро и вешто Куљанин уграђује националне елементе из богате историје српског народа”, рекао је Поповић.
Пребиловци су родно место Куљанинове породице, са мајчине стране, а симбол су страдања и геноцида над српским народом у Другом светском рату, у Независној држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца, убијено је више од 800 становника овог села. То се догодило 6. августа 1941. године, а у истом месецу на више од 40 места убијено је више од 200 људи из овог села, које је пред Други светски рат имало 1.000 становника. У Пребиловцима су тада уништене 52 породице. Страдање су преживела само 172 становника Пребиловаца. Преживели у усташким покољима, те 1941. године, вратили су се у село, и убрзо је у Пребиловцима покренут јак партизански покрет отпора. Српска православна црква слави убијене као Свете мученике Пребиловачке.
Ови догађаји инспирисали су Срђана Куљанина да наслика „Српску Гернику” и тим поводом каже:
– У историјском смислу, инспирација за овај рад проистиче из масакра у Пребиловцима 1941. године, када је више од 800 мештана, углавном жена и деце, брутално убијено и бачено у јаме у околини. То је био један од најстрашнијих злочина над српским цивилима у НДХ. Трагедија Пребиловаца годинама је била потискивана и прећуткивана, а додатну бол нанела је чињеница да су кости жртава које су касније ексхумиране, поново уништене током рата деведесетих, када је минирана спомен-костурница у селу. Овај рад настао је као уметнички одговор на тај вишеслојни злочин – и физички и духовни – и као покушај да се кроз универзални уметнички језик искаже колективна траума, али и отпор забораву. Баш као што је Пикасо насликао „Гернику” као вапај против фашистичког бомбардовања цивила у Шпанији, овде сам преточио страдање Пребиловаца у снажан визуелни симбол српског памћења и поноса. „Српска Герника” симболично спаја трагедију Пребиловаца са универзалним отпором према злу. Кроз мотиве бола, пркоса и наде, слика сведочи о страдању невиних и позива на памћење, мир и достојанство – објашњава Срђан Куљанин.
Владика Григорије истакао је да данас, када Пребиловци из пепела постају место тихе молитве и вечног сећања, дужни смо да то ново-старо свето место и очувамо.
„Искључиво од свих народа и верских заједница које живе на овом простору зависи да ли ће доћи до праштања и помирења како се злодела више не би понављала. Уколико будемо истински истрајавали и радили на помирењу – до помирења ће и доћи. Стога је веома важно праштање, јер без њега нема помирења и заједничке будућности. Праштање не значи заборав и негирање мучне прошлости већ способност да се раздори превазиђу, а ране зацеле, на добробит свих нас, наше деце и наше будућности”, рекао је владика Григорије.
Политика
У оквиру “Дана Светог Василија”, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Архив Српске православне цркве вечерас су организовали промоцију књиге Велибора Шиповца “Епархија захумско-херцеговачка и приморска у вријеме Светог Василија Острошког”.
Шиповац је рекао да је ова књига, која је промовисана у оквиру манифестације "Дани Светог Василија", плод научно-истраживачког рада мастер студија на Богословском факултету.
"Књига говори о турбулентном времену и кроз шта све је пролазио Свети Василије, кроз какве турбуленте проблеме у свом овоземаљском животу и на крају је и прослављен својим светитељством", рекао је Шиповац и прецизирао да су неки од података први пут објављени у овој књизи, те да је акценат на римокатоличкој пропаганди која је у то вријеме дјеловала, односно унијатска која је имала намјеру да се православни у Херцеговини поунијате.
"Дјеловали су путем фалсификата, лажних информација, извјештаја, дјеловали су чак и на Светог Василија са намјером да прикажу да је и он признао папу за поглавара. Међутим, документи кажу сасвим супротно", рекао је Шиповац.
Он је рекао да је на књизи радио више од годину дана, а кориштени су елементи из Музеја Српске православне цркве и Архива Српске православне цркве, односно више од 250 писаних извора да би се достигао што аутентичнији приказ.
Професор Филолошког факултета у Никшићу Јелица Стојановић рекла је новинарима да ју је аутор ове књиге замолио да упореди три писма, аутограф Светог Василија, завјештајно писмо Светог Василија и писмо које се назива ватиканско.
Она је истакла да је језички упоредила та три писма и да према њеним закључцима писмо из Ватикана није писао Свети Василије.
Радио Требиње