Фонд здравственог осигурања Републике Српске раднику одобрава право на осигурање два мјесеца од посљедње уплате доприноса, под условом да послодавац редовно измирује своје законске обавезе, речено је у ФЗО.

У ФЗО истичу да када, на примјер, послодавац уплати доприносе за августовску плату, осигураник је здравствено осигуран до краја октобра.

- Дакле, из мјесеца у мјесец како се уплаћује допринос, тако се продужава и осигурање и радници га имају у континуитету, без прекида. То значи да послодавци имају довољно времена да измире своје законске обавезе и да не чекају посљедњи час науштрб радника које је своје доприносе зарадио - наводе у Фонду.

Међутим, истиче се, у пракси се управо то дешава, да послодавци чекају посљедњи моменат како би уплатили доприносе.

- У правилу, сада би требало да се уплаћују доприноси за август, а већином се плаћају тек за јул, а и са тим уплатама се касни јер се чека посљедњи дан у мјесецу или чак почетак наредног мјесеца, и онда се у пракси дешавају проблеми са осигурањем - кажу у Фонду.

У ФЗО наглашавају да је разлог зашто се често почетком мјесеца јавља вакуум и грађани немају осигурање јесте тај што послодавци неблаговремено измирују своје обавезе.

- Закон о доприносима Републике Српске је јасан, обавеза уплате доприноса настаје оног момента када се исплати плата и да послодавци уплаћују доприносе када исплаћују и плату не би било никаквих проблема и радници би континуирано имали осигурање - наводе у Фонду за Срну.

Из Фонда подсјећају да је Законом о доприносима прецизирано да обавезе по основу доприноса настају оног момента када се и исплати плата радницима за мјесец који је пријавио, што значи да је послодавац дужан да приликом исплате плате, уплати и доприносе или евентуално до краја мјесеца од момента када је уплатио плату.

Исто тако закон је дефинисао да у случају да послодавац уопште не исплати плату за мјесец који је пријавио, дужан је да у року од 60 дана уплати доприносе.

ФЗО је путем своје интернет странице у линку "Е сервис" омогућио грађанима да у сваком тренутку могу да провјере свој статус осигурања, односно да ли се за њих уплаћују доприноси.

То је, како се наводи, управо омогућено како би се радници правовремено информисали у вези свог здравственог осигурања и да у случају негативног статуса осигурања код свог послодавца провјере о чему се ради.

- Свима у друштву би требало да буде заједнички интерес да се поштују законске обавезе, а не да се благонаклоно односимо према неплаћању доприноса и да се истовремено од Фонда очекује да крши Закон и финансира здравствену заштиту и неосигураних грађана и то из прихода оних који су доприносе уредно плаћали - наглашавају у ФЗО.

Из Фонда су истакли да сваки радник коме послодавац не уплаћује доприносе које је зарадио, што је кривично дјело, то може да пријави надлежним органима, као и Пореској управи у чијој је надлежности контрола и наплата доприноса.

Код Цркве Милошевке у селу Лука, одржан је први скуп братства породице Дука из цијеле Херцеговине.

Скупу је присуствовало педесетак чланова ове породице расуте по широј регији, на који су неки дошли из Београда и појединих мјеста Војводине, Сарајева и околине, али и из далеке Аустралије, гдје све сада живе и гдје су настањени.

Скуп је започео литургијом у цркви, полагањем вијенаца на спомен-обиљежју погинулим припадницима лучке мјесне заједнице у посљедњем рату, као и паљењем свијећа на породичним гробовима предака, а настављен културно-забавним програмом и дружењем на коме је свима подијељен примјерак Родослова Дука.

Као ни многа наша братства и презимена, ни Дуке не познају своје право исходиште, али невесињске Дуке знају да потичу од оних из Дабра, општина Берковићи, те да је њихов огранак основао Ристо Дука, крајем 19. вијека, доселивши из Дабра у Горње поље невесињско.

Јован Дучић у књизи "Гроф Сава Владиславић" пише да су Дуке добиле презиме по средњем Савином брату Дуки, док интернетски родослов Дуке доводи у везу са Мрњавчевићима, као њиховим директним потомцима.

Породица Дука има рођачке везе са Дучићима, те са једним њиховим огранком из Фатнице у Берковићима, имају исту крсну славу, Светога Агатоника, који су прославили 4. септембра и која је доста ријетка слава међу православним живљем у Херцеговини.

Дружење у Невесињу ће се, како је договорено, проширити и на остале огранке ове породице, а за почетак су, како кажу, у Луци окупили и своје комшије, па је до касних поподневних сати испред Цркве Милошевке одјекивала херцеговачка ганга.

Том приликом су запјевала и двојица најстаријих - Сретен Дука и Радослав Глоговац, саплеменик глумца Небојше Глоговца.

Окупљање Дука ће се, како је договорено, убудуће одвијати сваке три године, јер је то, како додају, најбољи примјер хомогенизације, не само породица старе Херцеговине, него и нације у цјелини.

Весна Дука

Министарство унутрашњих послова Републике Српске реализује републичку акцију "Стоп просјачењу", чији је циљ јачање свијести грађана о правима дјеце, те о ризицима и посљедицама просјачења дјеце.

- Током акције, која ће трајати до 10. септембра ове године, биће организован низ превентивних и репресивних активности, с обзиром да је јачање свијести грађана о овој проблематици стална потреба и да је просјачење један од најприсутнијих облика економске експлоатације дјеце - наведено је у саопштењу МУП-а Српске.

Истичу да ова негативна појава за посљедицу има и нарушавање других права дјетета, као што су права на здраво одрастање, образовање, живот у породици, здравствену заштиту, заштиту од сваког облика насиља и многа друга права.

- Живот и рад дјеце на улици, њихово просјачење, без обзира да ли је под присилом или из „потребе“, посљедица је повреде права на заштиту од било којег облика злостављања, занемаривања и немарног односа. Просјачење не смије и не може да буде посматрано као "стил живота" или "научен образац понашања" - додаје се у саопштењу.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске је у првих седам мјесеци ове године евидентирало 179 прекршаја просјачења.

Законом о јавном реду и миру прописана је новчана казна у износу од 200,00 до 800,00 КМ за лица која просјаче или наводе другог на просјачење, док је за навођење на просјачење малољетника, душевно обољелог лица или лица заосталог у развоју прописана новчана казна од 400,00 до 1.200,00 КМ или казна затвора до 40 дана.