Баш као што им и само име каже, чланови едукативно-креативног удружења ,,Радости моја“ из Невесиња успјели су да, у оквиру свог Божићног концерта, пренесу оно најузвишеније – чисту и искрену радост. Божићни концерт одржан је кино-сали Друштвеног центра у Љубињу. Гости концерта били су Радивоје Симовић, фрулаш, и Фолклорно друштво ,,Љубиње“.
Едукативно-креативно удружење ,,Радости моја“ је почело с радом крајем 2021. године. Назив овог удружења потиче из ријечи Светог Серафима Саровског: ,,Радуј се, Радости моја, Христос васкрсе!“

Наставница клавира и солфеђа, Бранка Вукосав, је оснивач удружења. У оквиру удружења, од његовог оснивања, активно дјелује музичка радионица која окупља дјецу која желе да пјевају духовну и изворну народну музику, те да музицирају на бројним инструментима. Мисија овог удружења јесте да пробуди и његује дјечије таленте, стварајући простор у којем свако дијете може да заблиста. Са посебном љубављу, удружење је посвећено и социјализацији дјеце са потешкоћама у развоју, пружајући им прилику да кроз умјетност изразе свјетове који носе у себи и осјете радост припадности и стварања.

Божићни концерт одржан у Љубињу био је прилика да се љубињска публика упозна са радом овог удружења, које неуморно ради на очувању културног и духовног идентитета. Кроз сваку отпјевану пјесму осјећао се истински дух празника, што је љубињска публика препознала и наградила аплаузима. Овај наступ носио је и посебну тежину, с обзиром на то да је ово био први концерт изван граница њихове општине, чиме су на најљепши начин започели ширење своје мисије и радости. Сљедећи концерт удружења биће одржан 13. јануара, уочи православне Нове године, у Невесињу.

Уколико желите да подржите рад удружења, придружите се овој племенитој мисији, предложите нове чланове или на било који други начин допринесете – слободно се јавите на број телефона 066/158-904 и постаните дио ове заједничке приче.

Општина Љубиње

Поводом православног Божића вечерас су у Мостару одржани традиционални Божићни концерт и Божићни пријем у организацији Српске православне црквене општине Мостар, Манастира Житомислић, Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета” Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва ”Гусле”.

Домаћин Божићног пријема, митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије на божићном пријему се захвалио свима који подржавају српску заједницу у Мостару.

Митрополит Димитрије је подсјетио на рођење Исуса Христа као малог дјетета које је било благословљено и предодређено да све посвети. Подсјетио је на то да је Бог само једну ствар на свијету осудио, али и при томе не осуђујући људе, а то је гријех и отпадништво од Бога.

Митрополит Димитрије је велики дио свога говора посветио дјеци рекавши да су у великом проблему дјеца и њихово васпитање. Позвао је и хришћане и оне који то нису, да се окрену Богу и да своју дјецу уче доброти.

„Ако у срце уселимо мир даће нам Бог снагу да изведемо нашу дјецу на прави пут. Да их вратимо себи и ако ми будемо прави људи онда ћемо их вратити и Богу нашем“, поручио је митрополит Димитрије.

Предсједница СПКД „Просвјета“ Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић, обраћајући се званицама на пријему, рекла је да је ово двадесета година да се у Мостару одржава Божићни концерт.

„Није увијек било лако, али смо увијек радили с истим ентузијазмом и жељом да окупљамо, да сачувамо нашу традицију, културу и идентитет, да обогатимо културну сцену Мостара и допринесемо да наш град буде истински мултикултуралан и мултиетничан град, те као такав примјер“, рекла је Бјелица Шаговновић.

Нагласила је и то да је српска заједница у Мостару мала, али да тежи да своје светковине прославља достојанствено и да радост празника подијели са пријатељима и суграђанима других вјера и нација.

Радост Божића са представницима Цркве и српских удружења у Мостару подијелиле су бројне званице, представници кантоналне и градске власти, те представници културних институција и други гости. Пријему су се одазвали министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Сташа Кошарац, конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, конзул Републике Хрватске у Мостару Марко Бабић, вијећници у Градском вијећу Мостара, заступници у Скупштини ХНК, министри, представници других вјерских заједница, културних организација и институција.

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Сташа Кошарац казао је на Божићном пријему да српска заједница у Мостару има проблема, али да је врло повезана са Српском православном црквом која представља једну сигурност, као и повезаност са институцијама Републике Српске. Рекао је да је окосница опстанка српског народа на Српској православној цркви, удружењима и институцијама Српске.

Након пријема, на концерту, који је одржан у великој дворани Хрватском дому „Херцег Стјепан Косача“, наступило је Академско културно-умјетничко друштво Универзитета у Београду „Шпанац“ које је извело Влашке игре, игре из Шумадије, Шопске игре, игре из југоисточне Србије, Циганске игре из Војводине, Врањанску свиту, а публика је имала прилику виђети и наступе вокалних солиста.

На концерту су наступила и дјеца која похађају православну вјеронауку, а за сву дјецу присутну на концерту организатори су обезбиједили пакетиће.

На самом почетку концерта, старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару, свештеник Душко Којић одржао је божићну бесједу.

Којић је рекао да у божићно вријеме нисмо сабрани само да бисмо слушали пјесму, него да бисмо послушали и тишину свога срца. Подсјетио је да живимо у свијету који је технички напреднији него икада, а истовремено дубље подијељен него што бисмо жељели признати, у свијету у којем се ратови воде пред очима цијелог човјечанства.

„Живимо у свијету у којем се људи дијеле по нацијама, вјерама, бојама, границама и интересима, док се губи оно најважније – свијест да смо сви људи, створени по истој слици Божијој“, поручио је свештеник Којић.

Напоменуо је да многи Мостарци са надом и стрпљењем чекају дан када ће се врата Саборног храма поново у потпуности отворити, не само као богомоља, него као мјесто сусрета, молитве, културе и сабрања.

ТОП ПОРТАЛ

У Бањалуци је завршен свечани дефиле поводом 9. јануара - Дана Републике у којем је учествовало више од 2.700 припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, те представника јавног и цивилног сектора.

У свечаном дефилеу, који је одржан под слоганом "Живјеће огњиште", учествовали су чланови Уније студената Републике Српске, представници Борачке организације Републике Српске и припадници Удружење Гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.

У ешалонима су били и представници Удружења ратних војних инвалида Републике Српске са сродним удружењима из Лакташа, Дервенте и Бањалуке, Борачке организације Специјалне бригаде полиције МУП-а Српске, Удружења 65. заштитни моторизовани пук Главног штаба Војске Српске, Организације старјешина Републике Српске, некадашњег Другог батаљона војне полиције Другог крајишког корпуса, те Организације ампутираца "УДАС" Републике Српске.

У дефилеу су били и припадници Савеза логораша Републике Српске, Савеза удружења бораца Народно-ослободилачког рата, Републичке управе цивилне заштите, Kазнено-поправног завода Бањалука и запослени у Ауто-мото савезу Републике Српске.

Међу учесницима су били и представници Ловачког савеза Републике Српске, запослени у предузећима "Поште Српске", "Аеродроми Републике Српске", "Аутопутеви Републике Српске" и "Шуме Републике Српске", као и активисти Црвеног крста Републике Српске.

У ешалонима су били и запослени Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, представници Планинарског савеза Републике Српске, Спортског-риболовног савеза, чланови Ансамбла народних игара и пјесама "Веселин Маслеша" из Бањалуке, Kултурно-умјетничког друштва "Пискавица", те бањалучког Боксерског клуба "Славија".

Учесници дефилеа су били и представници Академије "Видовдански витезови српски", студенти Универзитета у Бањалуци, чланови Омладинског савјета Републике Српске, Фудбалског и Рукометног савеза Републике Српске, као и Омладинског рукометног клуба Бањалука, те Џију-џицу савеза Републике Српске, Kик-бокс савеза Републике Српске, Боксерског клуба "Деспот" из Бањалуке и Kарате савеза Републике Српске.

Међу учесницима су били и припадници Бициклистичког савеза и Техничке школе у Бањалуци, Kошаркашког савеза Републике Српске, бањалучког Женског кошаркашког клуба "Млади крајишник", те Мото-клуба "Ноћни вукови".

Након ешалона цивилног сектора, односно институција, организација и удружења, продефиловали су ешалони јединица и моторизованих ешалона МУП-а Републике Српске, чија су 782 припадника дали животе за одбрану Републике Српске.

На челу ешалона јединица и моторизованих ешалона био је руководилац свечаног дефилеа Игор Kушић иза којег се налазио Заставни вод који је предводио командир Витомир Петричевић.

Први ешалон је био формиран од полицијских службеника Специјалне антитерористичке јединице, а потом од полицијских службеника јединица жандармерије Градишка, Приједор, Мркоњић Град, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево, Пале, Требиње и Фоча.

Учествовали су и ешалони формирани од полицијских службеника Друге, Треће и Шесте чете Посебних снага полиције полицијских управа Приједор, Добој и Требиње, од кадета 28. класе Полицијске академије, ученика 10. и 11. класе Средње школе унутрашњих послова.

Након њих услиједио је дефиле десет моторизованих ешалона МУП-а Републике Српске, међу којима су били и пет лаких тактичких возила "вихор" и пет теренских возила "деспот".

На крају су наступила три хеликоптера Управе МУП-а Републике Српске за ваздухопловство који су прелетјели над Тргом Kрајине.

Свечани говор одржао је министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир.

Дефилеу су присуствовали предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, предсједник Владе Саво Минић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, предсједник СНСД-а Милорад Додик, вршилац дужности предсједника Српске Ана Тришић Бабић, министри у владама Републике Српске и Србије.

Присуствовали су и чланови дипломатског кора, бивши гувернер Илиноиса Род Благојевић, српски представници у заједничким институцијама БиХ и други представници јавног, друштвеног и политичког живота Српске, Србије и региона, као и бројни грађани.

Девети јануар се слави као Дан Републике Српске, која је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.

Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.

Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ, који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив је септембра 1992. године замијењен садашњим - Република Српска.

СРНА (Фото: Б. Здриња)