Region

Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама Св. Врачеви у Бијељини и Св. апостол Лука у Добоју извршено је тестирање 997 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код 323 особе.

Ради се о 72 мушке и 104 женске особе, од којих је 45 млађе, 192 средње и 86 особа старије животне доби, подаци су Института за јавно здравство.

Према мјесту пребивалишта, 79 особа је из Бањалуке, 54 из Требиња, 32 из Бијељине, 16 из Рогатице, по 13 из Вишеграда, Источног Новог Сарајева и Сокоца, 12 из Источне Илиџе, девет из Пала, по осам из Градишке и Добоја, шест из Билеће, по пет из Гацка и Зворника, по четири из Лопара, Љубиња, Теслића и Фоче, по три из Братунца, Козарске Дубице, Модриче, Невесиња и Приједора, по двије из Берковића, Лакташа, Новог Града, Оштре Луке и Рибника и Власенице, Дервенте, Доњег Жабара, Прњавора, Рудог, Српца, Трнова, Угљевика и Шамца.

У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је пет смртних случајева код којих је потврђено присуство вируса корона.

Ради се о особама старије животне доби из Добоја (двије особе), Сребренице, Теслића и Котор Вароши.

 
 

Гост емисије Професионалци Радио-телевизије Србије био је Невесињац, генерал Светко Ковач, предсједник Скупштине Удружења Невесињаца у Београду.

Серијал је посвећен људима различитих професија који су остварили изузетне резултате у свом послу и поставили стандарде у својој професији.

Светко Ковач је највише војне школе завршио са одличним успјехом. Први у рангу био је у Војној академији КОВ, Школи безбедности и Школи националне одбране.

Служио је у оклопној бригади и на такмичењу тенковских посада ЈНА 1975. освојио је прво место. Прекомандован је у гарду 1976, а у војну службу безбједности 1980. године.

Био је директор Војнобезбједносне агенције од 2004. до 2014. и члан Колегијума министра одбране и Савјета за националну безбједност. Добитник је више одликовања међу којима и Орден заслуга за народ.

Аутор је и коаутор више књига – Енигма и рат у Југославији, Војне службе безбедности у Србији, Случај Ранковић из архива КОС-а, Официр са пет досијеа. Написао је сценарио за серијале Тане службе Србије и Јованка Броз и тајне службе.

Аутор емисије : Драган Станојевић

 ЛИНК: https://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/4276720/general-svetko-kovac---direktor-vba---2014.html

 

У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, саопштено је из Савеза општина и града источне Херцеговине.

Дани жалости биће сутра и у суботу, 6. марта.

"Цијела Херцеговина тугује јер је након скоро три деценије изгубила духовног пастира који нас је неизмјерно волио и чувао. Хвала му што је с Херцеговцима био у најтежим временима, тјешио и храбрио, бринуо и окрепљивао, с народом дијелио радост и тугу", наводи се у саопштењу.

Током дводневне жалости на свим институцијама и установама заставе ће бити на пола копља, а културне манифестације ће бити прилагођене дану жалости.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије преминуо је вечерас у Болници Требиње у коју је примљен крајем фебруара након што је тестиран на присуство вируса корона и испољио извјесне симптоме болести.

СРНА

ПРЕМИНУО ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ

 

Од посљедица вируса корона вечерас се у требињској Болници упокојио умировљени епископ захумско- херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић.  Његово здравствено стање погоршало се прије неколико дана, а у болници се лијечио од 17. фебруара. У Херцеговини је оставио неизбрисив траг. Биће сахрањен у манастиру Тврдош, а вријеме сахране биће накнадно саопштено.

Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.

Завршио је богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем.

По завршетку богословије уписао је Богословски факултет у Београду, али је позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Космету. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Затим је, као сабрат манастира Троноше код Лознице, наставио и завршио студије на Богословском факултету у Београду у јуну 1963. године, наведено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

За вријеме студија рукоположен је у чин јерођакона на Богојављење 1961. године, а на Успење Пресвете Богородице у свештенички чин.

У фебруару 1964. године одлази на Теолошку академију на Халку (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Због тамошњих тешких политичких прилика прешао је у љето исте године на Теолошки факултет у Атини. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему "Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом".

Послије тога остао је у Атини још годину дана, настављајући богословски рад углавном на изучавању Светих Отаца Цркве.

За вријеме четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви. У јесен 1968. прешао је у Париз на Богословски институт Светог Сергија, ради продужетка даљих богословских студија и изучавања француског језика. Послије проведене једне године изабран је за професора на Институту.

За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске, а живио је у дому студената Института Светог Сергија. Током љета посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку.

Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980-1981. и 1990-1991. године.

У том периоду рада на Факултету, објавио је око двије стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дјело "Патрологија".

Доласком у Београд, брзо се укључио у културна кретања престонице, активним учешћем на бројним трибинама, гдје је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и филозофске мисли, те својственом му ерудицијом и свестраношћу, задобио велике симпатије и подршку, нарочито омладине, у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма. Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера), наводи се на сајту Епархије.

Истовремено, са професорским дужностима учествовао је и у буђењу успаване светосавске и косовске свијести, подсјећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. Учествујући својим прилозима у прикупљању докумената и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао их је будућим и садашњим генерацијама као документ времена и на тај начин враћао дуг пострадалим Србима и својој Цркви.

Такође, многобројне младе људе је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање богословља и подстакао на ступање у свештенички и монашки чин... Својим пастирско-еклисијалним дјеловањем допринио је измирењу и превазилажењу раскола, а нарочито тзв. Америчког раскола, наводи се на сајту Епархије.

Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.

Током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике... обнављајући православну вјеру у Херцеговини крштавајући, причешћујући и просвећујући народ. Покренуо је и епархијски часопис "Видослов".

За првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи изабран је 1994. године.

Усљед тешке повреде вратних пршљенова 1998. године, замолио је Сабор епископа за разрјешење од архипастирских дужности. На септембарском засједању 1999. усвојена је оставка и на његово мјесто изабран је епископ Григорије.

Владика Атанасије остао је у манастиру Тврдош крај Требиња. Послије тога, доста времена проводи на Косову и Метохији, нарочито од доласка НАТО трупа 1999. године, помажући тамошњем епископу и страдалном народу.

Током 2001-2002. године провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превода Светог писма Старог завјета на српски и упознавајући боље Свету земљу, као и служећи у Јерусалимској патријаршији.

По повратку из Јерусалима, Сабор га је послао као испомоћ обољелом епископу Жичком Стефану од јуна 2002. до маја 2003. године.

По повратку из Жиче, радио је у Манастиру Тврдош превод Светог Писма са јеврејског и грчког, повремено писао текстове или држао предавања. За вријеме погрома Срба на Космету 2004. године био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом...

Епископ Атанасије је посебно као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, филозофије и хришћанске културе. Истовремено је сарађивао у многим црквеним и световним публикацијама код нас и у иностранству.

Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика.

Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.

Литерарни теолошко-филозофски радови и иступања епископа Атанасија добила су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Објавио је више десетина књига.

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520