Region

Љекар Велибор Миливојевић носилац је Листе “Остајте овдје – Заједно за наш Мостар“ око које су окупљене српске странке и удружења у Мостару, те која има подршку институција Републике Српске и Србије, а јединство је поздравила и Српска православна црква.

Миливојевић је директор Болнице у Невесињу, која је једна од најуспјешнијих здравствених установа у БиХ. Рођен је у Мостару гдје данас живи са својом породицом. У ексклузивном интервјуу за Топ Портал говори о својој кандидатури, Мостару, проблемима Срба, очекивањима од избора. Миливојевић вјерује у бољу будућност Мостара за коју ће, каже, са својим тимом, предано радити.

Информација да сте Ви носилац листе “Остајте овдје – Заједно за наш Мостар“ око које су окупљене странке и организације са српским презнаком била је изненађење, али је и оцијењено као добар потез и избор. Како је дошло до тога?

Само прије неколико мјесеци док се још није знало да ће избори у Мостару бити расписани током пријатељских разговора шта би се могло, а и требало урадити како за српску заједницу у Мостару тако и сваког грађанина Мостара и Мостар у цјелини јавила се идеја да се покуша заинтересовати и укључити што више младих људи у политички процес путем којег ће моћи да утичу на своју будућност. Пристао сам да онолико колико могу, у складу са својим могућностима, помогнем у тој идеји, да уједињени око истог циља покушамо да допринесемо напретку. Дуго сам се колебао да ли да уђем у политику, јер терет и одговорност носиоца листе није мала, међутим моји пријатељи и људи који истински воле Мостар и желе добро и српској заједници и овом граду изнијели су аргументе против којих нисам могао. Волим Мостар, живим ту и моја одговорност је била да дам све од себе како бисмо мијењали ствари на боље.

Како гледате на ситуацију у Мостару који и данас важи за подијељен град, а многи му још приписују епитет града случаја?

Мислим да нико није равнодушан на стање у којем се Мостар налази како данас тако и много година уназад. Нажалост, вријеме које смо изгубили све ове године не може се вратити, тако да требамо да се окренемо ка сутра како не би дошли у прилику да опет за неколико година жалимо за оним што смо могли, а нисмо урадили за нас и наш град. Многи и даље дијеле град, чињеница је да је стање лоше и можемо га и назвати градом случаја, али сигуран сам да грађани Мостара имају снаге, позитивне енергије, увијек добре идеје и да ћемо сви заједно пронаћи оно најбоље у нама, ону нит која нас све спаја и да ће Мостар од града случаја постати град примјер, не само за Босну и Херцеговину, него и за регион. Ми то можемо.

 Да ли је Мостар за Вас подијељен град?

Хтјели ми то признати или не, он то стварно јесте. Ја лично покушавам да то не видим и не живим, али свакодневно се сусрећемо са појавама које нас на то упућују. Мостарски Срби живе у сваком дијелу града, без обзира на обалу или страну, похађају школе, раде и Мостар доживљавају као јединствен град и желе да заиста такав и буде. Ми желимо бити кохезивни фактор и допринијети да Мостар, прије свега, буде један нормалан град.

Шта су по Вама највећи проблеми у Мостару?

Много је проблема, политичких, комуналних, инфраструктурних,економских. Међутим, један од највећих је што су људи изгубили вољу и у великом броју желе да иду из Мостара. То је посљедица услова, изгледа, стања града, социјалне, економске несигурности и као одраз свега тога културног, друштвеног посрнућа.

Који су највећи проблеми Срба Мостара?

Срби дијеле судбину свих грађана Мостара, али уз то, када је у питању положај српског народа имамо и непоштовање Уставом загарантованих права која се односе на конститутивност, језик, образовање, неадекватно политичко заступање, запошљавање итд. Знамо да у институцијама и градским јавним предузећиам има јако мало Срба или их нема никако, да у школама нема српског језика, да у граду немамо ћирилично писмо, да немамо приступ Буџету Града Мостара за пројекте . Инфраструктура у повратничким насељима је и данас неуређена, у Ходбини, Жељуши, Ортијешу нема водовода итд. Средства за обнову Саборне цркве која је издвајо Град су минимална, није нормално да Саборна црква није још увијек обновљена толико година након рата. Много је ствари које би се могле набрајати, једноставно, занемареност потреба српске заједнице.

Шта је по Вама најпотребније Мостару?

Најпотребније је да се сви издигнемо изнад страначког, националног, да нађемо ону основу која нас може ујединити, да рјешавамо круцијалне проблеме овог града, а онда временом отварамо и рјешавамо и оне, слободно могу рећи, и најболније проблеме који нас и у овом тренутку јако дијеле.

Velibor 2

Шта је циљ Вас као носиоца Листе и Листе “Остајте овдје –Заједно за наш Мостар“, за шта ћете се залагати?

Основно од чега смо кренули и за шта ће се залагати представници ове листе јесте равноправност свих грађана Мостара. Мостар бољи и љепши са све. Уосталом сам назив листе шаље двије јаке поруке.“ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ“ -Мостар какав данас имамо нажалост напуштају сви, “ЗАЈЕДНО ЗА НАШ МОСТАР“ – порука је да смо јединствени, али и да заједно са Бошњацима, Хрватима и свим грађанима Мостара желимо градити европски Мостар једнаких народа и грађана и Мостар као престижно мјесто за живот.

Ко су све људи на листама “Остајте овдје – Заједно за наш Мостар“?

Када се састављала ова листа, која је дефинитивно, не само коалициона, него надстраначка листа уважио се принцип заступљености свих који су је подржали. Кад то кажем мислим на удружења, странке те појединце као и Српску православну цркву. Настојали смо да, како кроз листу, тако и друге облике ђеловања буде укључено што више младих људи. Морам нагласити да на листи имамо и љекаре, инжењере, ветеринаре, економисте, књижевнике, спортисте, раднике, студенте, па и пензионере. Све наше листе су попуњене и тиме смо жељели показат да је свако градско подручје за наш важно, да нам је важан сваки ђелић града, без обзира да ли имамо шансу за пролаз или не.

Како коментаришете велики број Срба на листама других странака?

Живимо у друштву гђе грађанска странка нажалост не постоји. Неки се покушавају представити по програму или називу као такви, али дијела која остављају иза себе и изјаве које дају говоре другачије. У свјетлу такве политичке сцене не бих да се одређујем према мотивима или интересима било кога ко припада некој странци или се нађе на некој листи. Ја лично знам ко сам и као такав не бих могао да се нађем на листи било које опције која генерализује ствари, припаднике народа из којег долазим категорише овако или онако, а да ја због личних интереса прећуткивањем или ако хоћете присуством на истој самим тим постајем дио тога. Рецимо да је то став личног убјеђења или одгоја.

Избори у Мостару нису одржани 12 година и кампања ће сигурно бити тешка, какве резултате очекује, какво Градско вијеће?

Прије свега вјерујем да ће Листа “Остајте овђе – Заједно за наш Мостар“ успјети ући у Градско вијеће и да ће по први пут након несретних деведесетих година српска заједница имати своје легитимне представнике. Надам се да ћемо донијети позитивне промјене, бити уважени и да ћемо партиципирати у градској власти Мостара.

Ја сам по природи оптимиста и вјерујем да ће ново Градско вијеће бити пријатно изненађење за све, не само у овом граду, него и шире, и да ће својим прогресивним и плодоносним ђеловањем у интересу свих врло брзо показати оно најбоље што је Мостар и Мостарце увијек красило и да ће нам вратити вјеру у наш град.

Ако прођете у Градско вијеће, мислите ли да можете донијети позитивне промјене?

Уколико уђем у Градско вијеће, а вјерујем да хоћу, даћу све од себе да будем на страни позитивних промјена и добрих одлука, а никада ничега што би поспјешило нове или старе пођеле, антагонизме и назадовање.

Сигуран сам да ће Златко и Марио, ко год од њих био градоначелник Мостара, донијети једну нову енергију и покренути град. Ја се надам да ће њих двојица, заправо нас тројица, бити тим – то би била најбоља комбинација за Мостар вјерујте.

Иако су избори још далеко, увелико се нагађа на чијој страни ће бити Срби, односно листа “Остајте овдје“? Неки медији и појединци су тврдили да је предсједник СНСД-а Милорад Додик већ изабрао страну у Мостару? Шта је истина и какав је Ваш став?

Када је српска заједница у питању она није изабрала страну, а искрено се надамо да нећемо ни бити у прилици да је бирамо, исто као што живимо у свим дијеловима Мостара, ако баш хоћете мада не волим да тако дијелим, на обе стране града. Свједоци смо јасних порука из највиших нивоа власти Републике Српске, али и страначких да нема предизборних договора и коалиција.

Шта мислите чији ће Мостар бити након избора и шта ако будете у ситуацију да будете превага у Градском вијећу?

Мостар ће бити град његових равноправних грађана. Живим у убјеђењу да треба да дође неко ново вријеме, вријеме које ће донијети неке нове обрасце и формуле функционисања. Ови избори треба да допринесу да будући вијећници нађу довољно мудрости, да сви побиједимо себе, да спојимо интересе града, страначке интересе, потребу сваког оног поред нас и у таквој идеји да избори донесу побједника, али не и побјеђеног. Само уз договор свих нас можемо истински напријед.

У припреми овог разговора Ваши пријатељи су се нашалили да су “Срби пошли по вијећника, а да ће добити градоначелника“, да ли је такво нешто могуће?

Будућем градоначелнику сигурно неће бити лако па онда што због тога, што и кроз такву идеју показујемо добру вољу, олако дајемо мандат једни другима. Теоретски је могуће да било ко од вијећника постане градоначелник, али је логично да то буде носилац листе која освоји највише гласова, или обезбједи јединство или већину у Вијећници. Успјех и побједа ове листе је да по први пут буду изабрани кандидати са ње.

Директор сте Болнице Невесиње, која је једна од најуспјешнијих здравствених установа у којој раде стручњаци свјетског гласа. Како је дошло до тога и како функционишете у условима пандемије вирса корона?

Од прије седам година сам именован за директора болнице у Невесињу. У том периоду болница је пресељена у нови савремени објекат који је у највећој мјери изграђен донаторским средствима господина Михајла Лабала, а завршена и опремљена уз помоћ предсједника и Владе Републике Српске. Остварена је сарадња са еминентним стручњацима из Србије, у првом реду издвојио бих проф Предрага Пешку, али и све његове сараднике. Велика подршка је била и од тадашњег владике захумско-херцеговачког и приморског господина Григорија. Постигнут је велики успјех и болница важи за једну од најбољих, али оно што ми је посебно драго је да је у званичној анкети ФЗОРС препозната од стране пацијената и као таква оцијењена највишом оцјеном када је у питању задовољан пацијент у свим аспектима услуге у конкуренцији свих других болница у Републици Српској. Намјерно вам све ово напомињем да се види да и у овом примјеру један човјек не значи ништа ако више људи није окупљено око заједничког циља. Исто тако ми запослени у болници пођеднако подносимо терет у складу са стручном спремом, али сваки посао је битан и не може се функционисати, а посебно ићи напријед без преданог рада сваког запосленог. Као и све друге здравствене установе прилагодили смо се постојећој ситуацији и у складу са плановима како нашим тако и Министарства здравља организовали посао у новим условима.

Како је текла Ваша каријера и образовање?

Основну школу завршио сам у Мостару, као и двије године Старе Гимназије, Гимназије“Алекса Шантић“. Средњу школу, услијед ратних околности, завршио сам у Невесињу. Уписујем Медицински факултет у Фочи, а потом настављам школовање у Београду гдје сам завршио Медицински факултет Универзитета у Београду. Од 2004.г. радим у Болници у Невесињу, специјалиста сам опште хирургије од 2012. године. Тренутно сам докторант завршне године биомедицинских студија Универзитета у Бања Луци.

Можете ли нам открити дио свог приватног живота, о породици, пријатељима? С ким се дружите, како проводите слободно вријеме? Који кутак Мостара највише волите?

Ожењен сам, отац два сина. Како смо супруга и ја љекари, због обавеза које носи овај посао проводимо мање времена него што је то уобичајно у породичној атмосфери и то је жртва која ми најтеже пада када је овај посао у питању. Слободно вријеме, којег је нажалост мало, искористим најчешће за шетњу, али волим и сјести у неки лијеп кутак, како кажете, од Рудника па преко Шеталиште све до Старог града, ако не и даље. Свакако волим отићи и проводити вријеме у природи. У предграђу имам кућу у коју увијек радо идем и увијек јој се радо враћам, јер у том зеленилу проналазим истински мир.

Људи Вас описују као дивног човјека који је у сваком тренутку спреман помоћи, као и Ваша супруга која је такође љекар у Мостару. Бојите ли се да ће политика покварити Ваш добар имиџ?

Кроз посао који обављам трудио сам се, да и у ситуацијама у којим ако већ не могу помоћи, да бар људима не одмогнем. Свако има неку своју муку и ако вам се неко већ обратио најмање што можете урадити је да га саслушате. Када је политика у питању ја се надам да ће ми вратити вјеру у људе, а ја ћу бити сретан ако кроз неко своје ђеловање ту вјеру вратим неком другом.

Која је Ваша порука на крају интервјуа?

Пронађимо у себи оно најбоље, средимо своје двориште, урадимо нешто за наш град да он од града случаја постане град примјер који ће многи настојати да слиједе.

ТОП ПОРТАЛ

У СРПСКОЈ 268 НОВОЗАРАЖЕНИХ

Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама Св. Врачеви у Бијељини и Св. Апостол Лука у Добоју извршено је тестирање 730 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код 268 особа у Републици Српској.

Ради се о 148 мушких и 120 женских особа, од којих је 59 млађе, 178 средње и 31 особа старије животне доби.

Према мјесту пребивалишта, 121 особа је из Бањалуке, 25 из Бијељине, 20 из Градишке, 19 особа је из Пала, 15 из Приједора, 12 из Лакташа, десет из Фоче, седам из Добоја, пет особа је из Мркоњић Града, по четири из Прњавора и Сокоца, по три особе су из Источне Илиџе, Котор Вароша и Милића, по двије из Братунца, Зворника и Чајнича и по једна особа је из Вишеграда, Гацка, Источног Новог Сарајева, Језера, Козарске Дубице, Модриче, Оштре Луке, Петрова, Српца, Требиња и Угљевика.

У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављена су два смртна случаја код којих је потврђено присуство новог вируса корона. Ради се о мушкарцу старије животне доби из Бањалуке и жени средње животне доби из Модриче.

До сада је у Републици Српској потврђено 12.325 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 345 особа код којих је потврђен тест на нови вирус корона.

У Републици Српској, од новог вируса корона, до сада се опоравило укупно 7.548 особа, а тестирано је укупно 91.892 особа.

Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 316, у Универзитетско клиничком центру Републике Српске 114, а у општим болницама 202.

У Републици Српској под здравственим надзором тренутно су 5.932 особе, а надзор је завршен код 65.527 особа.

"ДУЧИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ"

У Требињу ће бити одржана традиционална манифестација културе "Дучићеве вечери поезије", у част великог српског пјесника Јована Дучића, а под покровитељством града и Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Из Градске управе Требиње је најављено да ће једнодневни програм манифестације, у складу се епидемиолошким препорукама због епидемије вируса корона, бити одржан на 20 година преношења пјесникових земних остатака из САД у родни град.

Програм обиљежавања "Дучићевих вечери поезије" почеће у 10.00 часова, када ће делегација града Требиња положити цвијеће на гробно мјесто Јована Дучића у Херцеговачкој Грачаници.

У 10.30 часова делегација града Требиња положиће цвијеће на споменик Јовану Дучићу и Петру Петровићу Његошу у Градском парку.

У Музеју Херцеговине од 17.30 биће приказана изложба "Српске православне цркве у БиХ од 1850. до 1912. године" из Фонда Педагошког музеја Београда, аутора Александре Миловановић.

У Народној библиотеци у Требињу у 18.30 часова биће отворена изложба под називом "Из библиотеке Јована Дучића" и приказан кратки филм "Легат Јована Дучића", у продукцији ове установе културе.

Централни програм манифестације свечана академија под називом "Двадесет година послије" на програму је од 20.00 часова у позоришној сали Културног центра.

Послије осам мјесеци, поново се несметано одвија саобраћај на путу Билећа-Никшић. Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара, предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић, и Оана Кристина Попа, шефица делегације Европске уније у Црној Гори, отворили су модеран заједнички гранични прелаз Делеуша-Враћеновићи, на том путном правцу. Ријеч је о првом заједничком прелазу БиХ и Црне Горе, а финансиран је средствима Европске уније.

Обавеза власти двије земље је да наставе економску сарадњу, рекао је Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ. Захвалио је граничним полицајцима БиХ и Црне Горе и цариницима што су до сада своје послове обављали у тешким условима.

- Ваш рад у претходном периоду од двадесет година одвијао се у нехуманим и лошим условима. То вас није спријечило да успјешно обављате своје послове. Овај објекат сматрајте као вид захвалности за све што сте радили у претходним годинама- рекао је Тегелтија.

Тегелтија је рекао да ће, уз помоћ Европске уније, ускоро почети изградња пута Фоча-Шћепан поље, са мостом, и заједничком граничном линијом. Наставак реализације заједничких пројеката потврдио је и Душко Марковић, предсједник Владе Црне Горе.

- За то је овај гранични прелаз наш заједнички допринос европским опредјељењима и европским стандардима. А кроз концепт интегрисаног управљања границама, борба против организованог криминала, нелегалних миграција, кријумчареа наркотика биће још снажнија  изјавио је предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић.

За нови гранични прелаз, Европска унија издвојила је два милиона евра.

- Ефикасно управљање обезбјеђује несметан и брз промет људи и роба, а то је важно је за изградњу снажног партнерства међу сусједним земљама у региону и за безбједност свих нас. Сјетите се да ће једног дана ваше границе бити вањеске границе Европске уније - рекла је Оана Кристина Попа  шеф делегације ЕУ у Црној Гори.

Заједнички гранични прелаз, са по три улазне и излазне траке, изграђен је три мјесеца прије рока, и простире се на девет хиљада квадратних метара.

РТРС

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520