Region
У Улогу, у општини Калиновик, данас су обиљежене 143 године од Улошког устанка из 1882. године против Аустроугара која се сматра Другом невесињском пушком коју је повео Перо Тунгуз као и ону Прву.
Након литургије у цркви Светог Василија положени су вијенци код спомен плоче свим погинулим у ослободилачким ратовима. Присутнима, којих је и ове године био завидан број, обратила се Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза, а осврт на тај историјски догађај дали су историчар Бошко Буха и публициста Петар Ашкраба Загорски који води поријекло из породице вође устанка.
Наташа Глигорић је истакла да је неопходно његовати традицију и да је овај крај изњедрио многе јунаке.
- Ту се очитава тешка судбина људи овог краја који су успјели да се одупру отоманској и аустроугарској империји – навела је Глигорићева и додала да су устаници Невесињске пушке и Улошког устанка били „идеја водиља и младој Босни“.
- Универзална идеја слободе народа, борба за језик, традицију и културу као и борба за јединство српског народа потиче из овог краја – констатовала је праунука славног Тунгуза.
Бошко Буха је напоменио да се веома мало зна о Улошком устанку и да је тај догађај синоним и за Херцеговачки устанак и Невесињску пушку.
- У Херцеговини увијек поднебље мирише на барут. Од Невесињске пушке па до данашњих дана ови простори су дали значајан допринос за стварање Републике Српске – поручио је Буха.
Оцијенио је да се Улошки устанак, као побуна против Аустроугарске, може упоредити као рат са НАТО пактом.
- То је била једина побуна против Аустроугарске у то вријеме – рекао је Буха и појаснио да је до тога дошло због уредбе Аустроугарске да младићи морају служити војску и борити се заједно с њима гдје они пожеле.
Петар Ашкраба Загорски је подсјетио да је 1881. у новембру Аустроугарска донијела војни закон да се иде у војску.
- Тунгуз је цијели живот устанчио. Оно што је Карађорђе за подручје источно од Дрине, Тунгуз је за подручје западно од Дрине – констатовао је Ашкраба.
Професор на Правном факултету Димитрије Ћеранић је подсјетио да је ово обиљежавање Улошког устанка треће по реду и да се све државе до сада нису довољно пажње посветиле херојству Пера Тунгуза и његових саговораца. Он је истакао да народ овог краја треба да се организује и посвети заслужену пажњу свима онима који су се од прве Невесињске пушке до данашњих дана борили за слободу.
- Сви треба да се окупимо и направимо споменик на коме ће бити уклесана имена свих хероја који су се од Невесињске пушке до данас, борили за српски народ и његову слободу. То је најмање што можемо урадити у знак сјећања на све што су урадили – рекао је Ћеранић.
ГЛАС СРПСКЕ
Општина Љубиње и храм Рођења Пресвете Богородице, прославили су крсну славу Малу Госпојину - Рођење Пресвете Богородице.
Свету архијерејску литургију и славски обред служио је митропилит захумско-херцеговачки Димитрије.
Послије обреда ломљења славског колача, улуцама Љубиња прошла је славска литија.
На споменику браниоцима служен је помен и положено цвијеће. Прослављању Мале Госпојине присуствовали су представници херцегoвачких општина, локалних заједница из Српске и Србије, те представници републичких институција.
РТРС
Књига "Невесињска пушка - пуцањ који одјекује вијековима" промовисана је синоћ, 17. септембра, у Вијећници Културног центра Бански двор, а у оквиру 30. Међународног сајма књиге "Бањалука 2025".
Промоцију је организовало Удружење Невесињаца у Београду, а ријеч је о репринт издањима посвећеним историјском догађају Невесињска пушка, чији значај одјекује и данас.
У књизи су сажета фототипска издања три значајна дјела која свједоче о Херцеговачком устанку 1875 - 1878. године, а ријеч је о дјелима "Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875." Ристе Т. Пророковића (1905), "Споменици о Херцеговачком устанку 1875. године" (1928) и "Херцеговина 1875 - 1878" Мирка С. Радоичића (1961).
На промоцији су учествовали Светко Ковач и Боривоје Милошевић, док је улогу модератора имао Младен Весковић.
Светко Ковач, пензионисани генерал-мајор Војске Србије и Црне Горе, који је учествовао у издавању ове књиге, рекао је да је први циљ био пронаћи најстарије радове који се односе на Невесињску пушку, а затим су одабрани и други који су начињени у другим периодима.
"Ове три књиге чине једну цјелину које дају јасну слику о значају устанка у Херцеговини и Босни. Прва књига Ристе Пророковића по мени има највећу вриједност јер је аутор разговарао са устаничким вођама и свједоцима догађаја, користио је архиву Лазара Сочице, архив Богдана Зимоњића, црногорски архив... Реконструисао је и све одласке устаничких вођа код књаза Николе врло вјерно", казао је Ковач.
Младен Весковић из Министарства културе Србије, које је помогло одржавање 30. Међународног сајма књиге, рекао је да су жељели да подрже ову манифестацију не само организацијом доласка издавача из Србије на заједнички штанд, већ и организацијом низа промотивних активности којом су жељели да публици у Бањалуци приближе нека од значајних издања у Србији.
"Књигу је издало је Удружење Невесињаца у Београду, као дио обиљежавања 150 година од значајног историјског догађаја, који је на неки начин скрајнут и чијег стварног значаја нисмо до краја свјесни. Овако скупљене на једно место између корица једне књиге, свако од та три издања прича своју причу о том догађају, али и о томе како су наши преци видели тај догађај у различитим историјским епохама након што се он одигао. Верујем да то може бити позив за критичко читање о овом догађају и овде, и у Србији", рекао је Весковић, а пренио "Глас Српске".
Књига је објављена као дио активности заједничког Организационог одбора влада Републике Српске и Србије поводом 150 година од избијања Херцеговачког устанка.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Након скоро 30 година имамо вјенчање у нашој општини крајем овог мјесеца, казао је за "Независне новине" Божо Сјеран, начелник општине Источни Мостар, и додао да је ова локална заједница увела један вид подршке за сваки склопљени брак.
"Млади парови који се вјенчају у нашој општини добијају субвенције у износу од 1.000 КМ, док парови који имају преко 35 година а ступе у брак добијају подршку у износу од 3.000 КМ", казао је Сјеран.
Наиме, према подацима Завода за статистику Републике Српске, демографски показатељи у појединим малим општинама Републике Српске све су поразнији, па тако у некима током читаве претходне године није рођено ниједно дијете, а није забиљежен нити један склопљен брак.
Посебно тешка ситуација је у општинама Источни Мостар и Источни Дрвар, гдје званично није забиљежена ниједна новорођена беба у 2024. години. Уз то, у Источном Мостару, Купресу, али и Петровцу није регистровано ниједно вјенчање.
Демограф Стево Пашалић упозорава да је стање у малим, руралним општинама озбиљно, али не и изненађујуће.
"Мале локалне заједнице већ дуго кубуре са изумирањем становништва. У њима углавном живи стотинак људи, претежно старије популације. Сасвим је логично да се у таквим срединама годишње роди једно или ниједно дијете", казао је Пашалић.
Додаје да се од популационо малих општина не може очекивати демографски опоравак.
"Потребно је озбиљно размислити о реорганизацији о припајању ових општина већим и функционалнијим административним цјелинама. Јер, оне су неодрживе, како демографски, тако и економски", поручио је Пашалић и додао да су проблем и функције, не само бројке.
Иако би логично рјешење било укидање или спајање малих општина, Пашалић истиче да за такав потез не постоји политичка воља.
"Људи не дозвољавају укидање тих општина јер се везују за функције које оне носе", појашњава Пашалић.
Додаје да је статистика неумољива, да се почетком деведесетих у БиХ рађало око 66.700 дјеце годишње, док је 2023. рођено само 24.451 дијете, што представља пад од скоро 60 одсто.
"Узрок је такозвани темпо-ефекат, млади касније ступају у брак и касније рађају дјецу, често тек у тридесетим годинама. Осим тога, масовне миграције младих у иностранство додатно убрзавају демографски пад", истиче Пашалић.
Појаснио је да се морамо навићи на чињеницу да ће нас бити све мање.
"Одрживи развој мора се базирати на квалитет кроз образовање, запошљавање, економску сигурност и друштвену стабилност", закључује Пашалић и додаје да природни прираштај неће поправити демографску слику.
Коментаришући податак да у Источном Мостару у прошлој години није рођена ниједна беба, Сјеран је истакао да, иако у овој локалној заједници има младих људи, многи од њих имају пребивалиште у сусједним општинама.
"Због тога често нема уписа у матичну књигу рођених, јер се уписују у тим срединама гдје су родитељи пријављени", казао је Сјеран.
Независне новине