Новинарско извјештавање некад се није могло замислити без телеграфа, поште или телефона, а данас је довољно само неколико кликова мишем и информација је пуштена у етер. Модерно новинарство у овом дијелу Европе многи повезују са појавом  „Политике“, али херцеговачка варошица Невесиње може се похвалити чињеницом да су новине са називом овог слободарског мјеста почеле да излазе 16 година прије београдског листа. Прве новине у Старој Херцеговини никле су на моралној побједи чувене „Невесињске пушке“ која је крајем 19. вијека промијенила историјске токове на Балкану.

Први број листа „Невесиње“ изашао је у Никшићу, 6. маја 1898. године. Појавио се као плод тежње за потпуним националним ослобођењем Херцеговине од Хабзбуршке монархије, а инициран је лично од књаза Николе и тадашње црногорске владе који су давали сталну подршку Херцеговцима у њиховој вјековној ослободилачкој борби.

Због чувене Невесињске пушке овај крај је био симбол јунаштва и прегалаштва и није случајно што је одабран назив „Невесиње“.

Издавач листа било је Акционарско друштво Никшићке штампарије, а уредник Саво Врчевић, публициста и познати сакупљач народних умотворина, један од сарадника Вука Караџића.

Поред политичких чланака, прегледа и вијести, ради којих је “Невесиње” покренуто, у сваком броју објављиван је и “Подлистак” са прилозима из литерарног стваралаштва, педагогије и историје. Запажене прозне радове, од којих су неки објављивани у више наставака, писали су Нико Иванковић, Максим Шобајић, Илија Златичанин, Стево Врчевић, Косто Лучић, Петар Стојановић и други писци.

„Невесиње“ је брзо постало омиљена штампа у словенским земљама, али и трн у оку тадашњим аустроугарским властима због промоције слободарских идеја. Након 38 бројева Аустро-Угарска укида и забрањује „Невесиње“ у Босни и Херцеговини. У извјештају Земаљске владе у Сарајеву упућеном Министарству иностраних послова у Беч, наводи се да наслов и програм листа без сумње говоре о његовој „великосрпској тенденцији“ и противљењу положају Аустро-Угарске у БиХ. Услиједиле су репресивне мјере и издато је строго наређење свим котарским испоставама да се ширењу „Невесиња“ супроставе нарочитом строгошћу и да све бројеве до којих дођу конфискују.

И поред забране за Босну и Херцеговину лист „Невесиње“ је наставио да прати догађаје у окупираним подручјима. Из Херцеговине пјесници и даље шаљу дописе о страдању народа, потписујући се разним псеудонимима и упуштају се у оштру полемику са листовима који промовишу окупациону власт.

Послије извјесног времена Аустро-Угарска упућује дипломатску ноту и врши притисак на двор краља Николе да потпуно забрани лист сматрајући да је штетан по њихове интересе. Уредништво је излаз из новонастале ситуације пронашло тако што је промијенило назив листа − умјесто „Невесиња“ почео да излази „Оногошт“, практично са истом патриотском орјентацијом, а дописници из Херцеговине су наставили, као и раније, да заговарају слободарске идеје. И његов живот је био кратак – годину дана, али је све то имало значајног утицаја на тадашње прилике у Старој Херцеговини.

Лист „Невесиње“ обновљен послије 96 година

Послије готово једног вијека, ратне 1994. године, из Радио Невесиња је покренута иницијатива да се заједно са „Никшићким новинама“ обнови излажење листа „Невесиње“. У етар путем таласа младе херцеговичке традио дифизије отишле су бројне новинарске приче, свједочанства јунаштва и најблиставији примјери чојства и славе српског војника. Али, новинарски прегаоци су жељели да о свему томе постоје и писани трагови. Руководећи се вјековно блиским духовним везама са Никшићем и у немогућности да сами организују штампање листа, Невесињци су се обратили браћи у Црној Гори за помоћ. На позитиван одговор се није дуго чекало и тако су се послије тачно 96 година у истом омоту појавиле Невесињске и Никшићке новине. Излажење листа симболично је настављено са бројем 39, тамо гдје је било и прекинуто.

Новинари Радио Невесиња су тако уз помоћ колега из Никшића сачували од заборава догађаје и личности из ратних деведестих година које су биле пуне искушења и страдања, али на срећу са епилогом слободе. Уз повремене прекиде лист је излазио двије године.

Тачно на стоту годишњицу од излажења првог броја 1998. године Јавно предузеће Центар за информативну дјелатност из Никшића приредио је фототипско издање старих бројева „Невесиња“ и „Оногошта“ и један комплет се чува и у Радио Невесињу.

Да ли ће „Невесиње“ опет бити инспирација неким будућим генерацијама новинара и љубитељима писане ријечи показаће вријеме.

Одломак из опширног уводника првог броја “Невесиња”:

“Пријатељи и непријатељи, звани и незвани, кад нас угледају, по наравној логици, питаће нас, откуда ми сада банусмо и куд намјеравамо, па прво да их извијестимо чисто и без натезања одмах при нашем изласку.

Као што је прва пушка пукла и објавила устанак у Невесињу из руке старца Јована Гутића, те пламеном својијем захватила цијелу БиХ, привела Црну Гору и Србију да у крв загазе, па и саму руску војску изазвала да се спусти са леденијех пољана и да бој бије на Дунаву за слободу балканскијех народа, тако и ми нађенусмо име нашем листу “Невесиње” да нас подсјећа на та времена, када је српски народ устао да добије потпуну народну слободу, те усвојивши то име, златно у историји српског прегалаштва, узнастојимо наставити пером пут, гдје је пушка стала. Прихватисмо то име, да нам увијек пред очима сјаје, да и нас прегалаштво бодри за нове српске побједе…”

Чланак из јула, 1898. године − Теслина ледена свјетлост

Сви свјетски листови говоре сада о Теслиној електричној свјетлости, уз коју се не развија никакава топлота, већ сва електрична снага претвара се у свјетлост. Тај научни проналазак нашега Тесле примјењује сада практично електротехничар Мур, те је на посљедњој електричној изложби у Њујорку прекрасно освијетлио једну црквицу тако да у њој није било ни спомена о каквој загријаности.

„Тај Муров проналазак на основу Теслинијех штудија, вели бечка штампа, јест свјетлост будућности. Кад се сјетимо колико је несрећа проузроковало садашње освјетљење, то је оправдана жеља, нека би ледена свјетлост што прије и код нас засијала“.

Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Мостар и Српска православна црквена општина додијелили су стипендију "Владимир Ћоровић" за 161 ђака и студента са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Додјела стипендија одржана је у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, а добило их је 36 основаца од шестог до деветог разреда, 44 средњошколца и 81 студент, док је подршку за школовање добило 27 ученика.

Додијељено је и шест специјалних стипендија за најбоље студенте, те двије награде и помоћ за дјецу из вишечлане породице.

Поред више од 60 донатора са свих страна свијета, свечаност су увеличали митрополити захумско-херцеговачки Димитрије, њемачки Григорије и далматински Никодим.

Митрополит Димитрије рекао је да је знање дивно и да се награђују због њега, али да се мора пазити да се не покушава сазнати ни о другом човјеку ни Богу све до краја.

"Наш живот неће зависити од тога колико имамо пара већ од тога какве смо односе изградили са другима, колико смо били искрени у тим односима и колико смо вољели. Ове стипендије на најљепши начин показују ту љубав једних према другим", рекао је митрополит.

Он је позвао стипендисте да у срцу чувају захвалност и да друге смјесте у то срце када постану афирмисани људи.

Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су организатори поносни, јер се у Мостару данас сабрала омладина цијеле Херцеговине.

"Срба је данас у Мостару јако мало, али много се трудимо да нас по дјелима препознају. Једно од тих дјела је и овај програм кога не би било да није било јединства и уважавања", рекла је Бјелица Шаговновић.

Она је нагласила да посебно радује што овај програм његује компоненту награђивања најбољих, али је и социјално осјетљив.

"То је традиција коју је `Просвјета` почела још 1902. године и по којој су мостарски Срби и те како познати. Наш Владимир Ћоровић, по коме овај програм носи име, записао је да је `Просвјета` 1902. године постала средиште културне активности у земљи и установа од које је читав народ осјетио вишеструке користи", подсјетила је Бјелица Шаговновић.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Kојић рекао је да овај храм није само мјесто молитве, већ и наде.

Он је истакао да је сваке године има више стипендиста, али и донатора који не само да дају новац већ достојанство, вјеру и шансу.

"Драга дјецо нисте сами. Свака од ових стипендија које додјељујемо је једна молитва упућена за вас. Носите своје поријекло пажљиво, учите марљиво и када дође вријеме будите и ви ослонац онима којима је то потребно", рекао је свештеник Kојић.

Свечаности су присуствовали представници града Требиња, начелници источнохерцеговачких општина, бројни стипендисти и родитељи.

У музичком дијелу програма наступио је Црквени хор Светог Василија Тврдошког и Острошког из Требиња и ученици Музичке школе Требиње.

СРНА

У 28. колу Прве лиге РС фудбалери Вележа савладали су данас у Фочи Сутјеску резултатом 1:0. Гол вриједан три бода постигао је Бокић у 31. минуту. Након стеченог вођства Невесињци су поставили чврст блок на средини терена не дозвољавајући ривалу да стигне до озбиљних прилика.

У наредном колу Вележ дочекује посљедњепласирани Борац и биће то прилика за поправљање бодовног салда.

СУТЈЕСКА – ВЕЛЕЖ 0:1 (0:1)

Градски стадион у Фочи. Гледалаца: 120, Судија: Славиша Шарић (ГРадишка). Стријелац: 0:1 Бокић у 31. минуту.

СУТЈЕСКА: Шаровић, Ђорђевић, А. Гаговић, Дачевић, Мојовић (Ристовић), Радосављевић, Михајловић, Арсеновић, Благојевић (Цмиљановић), Качар (Радовић), К. Гаговић

ВЕЛЕЖ: Гаш, Госто, Авоно, Валенсија (Ботић), Бокић (Томичић), Аман, Бранковић, Драшковић, Гардић, Томић, Бехрам (Јокановић).

У 20. колу Прве лиге Републике Српске рукометаши Херцеговине савладали су вечерас у Невесињу екипу Теслића резултатом 38:28. Невесињци су оправдали улогу фаворита у овом сусрету у којем су се истакли рукометаши из омладинског погона.

Херцеговина је већ након десетак минута стекла предност од 6:1 показујући да је много квалитетнији ривал. Гости су се потом мало пренули, али су Невесињци до полувремена одржали предност од шест голова. У наставку су се распуцали невесињски младићи и у једном тренутку су дошли до максималих +13.

Бојан Стајић је одиграо своју најефикаснију првенствену утакмицу, пошто је девет пута затресао мрежу ривала. Пратио га је Милан Паровић са седам голова. Прве минуте на голу Херцеговине уписао је 13-годишњи Теодор Кљакић.

Код гостију се истакао Окић са 12 голова.

Занимљиво је да Херцеговина на овој утакмици није извела ниједан седмерац, док су гости седам пута изводили казнени ударац.

У наредном колу Херцеговина гостује новом премијерлигашу Дервенти.

Након припрема у Бања Луци и на Палићком језеру, одржан је „КУП НАЦИЈА“ у олимпијском боксу, који се традиционално одржава у Врбасу.

Члан Боксерског клуба „Невесиње“ Ђорђе Андријашевић у тешком полуфиналном мечу заустављен је од представника Србије Андрије Трајковића и заслужио је бронзану медаљу, у конкуренцији јуниора до 70кг.

У прошлом сусрету РС- Србија побједио је Андријашевић. Након два одлична боксерска сусрета, Андријашевић се пласирао на јуниорско ЕП у Новом Пазару које ће бити одржано у јулу.