Министарство финансија Републике Српске исплатиће сутра, укупно 46 милиона КМ за кориснике социјалних давања и за октобарске накнаде корисницима права из области борачко-инвалидске заштите у Републици Српској.

Овом исплатом биће обухваћене и вишечлане породице које су право накнаде стекле на основу Закона о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце, наводи се у саопштењу.

Министарство финансија ће сутра дозначити и средства која су за мјесец октобар намијењена општинама и градовима за исплату мјесечне накнаде корисницима туђе његе и помоћи у Републици Српској.

У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је представљена књига „Србослови- презимена Срба сасрбљених“ Петра Ашкрабе Загорског, једно у низу дјела овог аутора које говори о поријеклу српских породица.

Према Ашкрабиним ријечима ово издање представља наставак раније објављених књига „Србија, стара српска презимена“ и „Гребослови, презимена гребница сербскије“, а у овом издању се налази око 40.000 презимена.

- У ову књигу сам сложио до 40.000 презимена, али више од тога сам објаснио у уводу на неких 80 страна у којем сам назначио шта је све нама Србима подваљено и обрадио сам оно што је непознато народу. Ово је књига у којој говорим о ономе што сваки Србин треба да зна - рекао је Ашкраба.

Он је истакао да је у књизи обрадио око 150 презимена са подручја општине Невесиње, гдје је објаснио одакле су доселили, њихово поријекло и крсну славу.

О књизи је говорила професор српског језика и библиотекар Љиља Ивезић истакавши да је Ашкраба у својим истраживањима користио различите изворе, од надгробних споменика - гребница, преко народног предања до Дубровачког архива.

Она је додала да Петар Ашкраба сам трага за својом истином и има књижевну и научничку лексику коју свако разумије.

„Србослови- презимена Срба сасрбљених“ је 17. књига Петра Ашкрабе, а за своја дјела је добио велики број књижевних награда и признања.

Поводом Митровдана, крсне славе Борачке организације РС и обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године, Општинска борачка организација Невесиње наградила је десет ученика основне и средње школе који су имали најбоље литерарне и ликовне радове на тему Митровдана. Школарци су показали много посвећености и труда показујући колико је овај празник снажно уткан у сваку мисао о слободи, поносу и части.

Најбољи литерарни рад у основној школи имала је Ана Вујичић, другу награду је освојила Милица Голубовић, а трећу Јован Радуловић.

Према оцјени комисије најљепши ликовни рад заједничко је дјело Николине Иванишевић, Теодоре Зуровац, Ане Капор, Иве Савић и Андрее Брењо. Другу награду је заслужила Миљана Чампара, а трећа је уручена Владану Чабрилу.

Аутор најљепшег литерарног рада на тему Митровдана у средњој школи је Јана Радовановић. Најбољи ликовни рад међу средњошколцима имала је Јована Вишњевац. Другу награду је заслужила Миа Милићевић, а трећу Богдан Жерајић.

Борачка организација је за најбоље радове припремила пригодне дипломе и новчане награде.

Из Борачке организације Невесиње напомињу да ће се и убудуће организовати конкурс и бирати најбољи литерарни и ликовни радови на тему Митровдана.

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је свечано отворена изложба слика из циклуса „Коријени“, академске сликарке из Требиња Сњежане Домазет Уљаревић.

Изложбу је отворила магистар ликовних умјетности Ангелина Вукосав нагласивши да ауторка циклусом слика „Коријени“ оживљава и слика нашу прошлост, људе и посматраче чији дух живи у тим зидинама, улицама, пејзажима.

„Топао и њежан колорит зидина ублажава чврстину јаког и суровог камена. Сликарска палета је прозрачна, расположење је ведро“, додала је Вукосав.

Сњежана Домазет Уљаревић каже да је својим радовима жељела да сачува успомену на наша села, на камене куће које су једно велико благо и рукотворине људи који су знали да направе умјетност у то вријеме.

„Поента и акценат је на томе да преко слика камених кућа пренесемо дух тог времена и људи који су живјели у њему“, рекла је Домазет Уљаревић.

Требињска сликарка је нагласила да је јако срећна што по други пут излаже у Невесињу.

Изложба ће бити отворена до 30. новембра.

У 4. колу Прве футсал лиге РС КМФ „Невесиње“ савладао је у Котор Варошу истоимени домаћи тим резултатом 10:3. Невесињци су одиграли најбољу утакмицу од почетка сезоне, а посебно су бриљирали у другом полувремену.

Први дио сусрета су водили 3:2, а у наставку су до врха напунили мрежу ривала. По три гола су постигли Ћуже и М. Андрић. Кљакић је додао два гола, а по једном су се у стријелце уписали Пудар и Паровић.

Послије спектакуларног тријумфа у прошлом колу против Добоја и данашње убједљиве гостујуће побједе вратили су се побједничка атмосфера и добро расположење у невесињски састав.

У наредном колу у Невесињу ће гостовати Брод и биће то прилика да се невесињски прволигаш позиционира у горњем дијелу табеле гдје му је и мјесто.

Гусларском вечери и пригодним културним програмом синоћ је обиљежена 100. годишњица оснивања и изградње Основне школе и Дома културе у Пребиловцима.

Ово страдалничко село синоћ је изгледало као у његово најсвијетлије доба. Дом културе био је мали да прими све оне који су дошли обиљежити овај важан јубилеј и послушати најбоље српске гусларе. Најстарији и они најмлађи заједно су пјевали познате српске пјесме и сјећали се својих славних предака.

Организатор вечери била је Мјесна заједница Пребиловци, а вршилац дужности предсједника МЗ Алекса Драгичевић каже да ће Пребиловци живјети све док се у њима окупља народ и док се чује пјесма као што је то било синоћ.

Драгичевић подсјећа да је давне 1924. године на мјесту садашњег дома изграђена школа која се звала Свети краљ Милутин.

“Све до великог страдања школа је бројала 120 ђака. Нажалост у Другом свјетском рату сва та д‌јеца су пострадала на начин да су жива бачена у јаму Голубинку у Шурманцима. За вријеме Другог свјетског рата школа је пострадала и запаљена. Послије тога рата никада није радила као школа. Пребиловчани су је претворили у Дом културе а на другом мјесту је саграђена школа”, прича Драгичевић.

Након тога, а до рата 1992. године то је било мјесто окупљања Пребиловчана, а те 1992. је поново пострадало као и цијели Пребиловци. Овога пута је Дом културе спаљен од стране хрватских снага у јуну 1992. Била је у рушевном стању до 2008. године када је Српско национално друштво Пребиловци школу обновило, а 2015. је понијела име Свети краљ Милутин.

“Дог год пјевамо то је знак и да ту постојимо”, поручује Драгичевић.

У организацији вечери учешће је великим дијелом узело и Удружење Гусле из Београда које окупља младе гусларе са свих српских подручја.

Ратко Лукчевић у име удружења Гусле из Београда каже да да људи из овога удружења често долазе у Пребиловце и добро знају историју овога краја иако већина њих није везана ничим за ово мјесто.

“Мотивисани смо осјећајем хришћанске дужности да не заборавимо наше претке. Призвани смо од самог Господа јер на свето мјесто не можеш доћи кад хоћете већ када вас Бог призове. Одлучили смо да овај изузетан јубилеј обиљежимо на изузетан начин. Сви знамо шта су гусле за Србе, а вечерас су се у Пребиловцима састали највећи гуслари данашњице. Сваки од њих са великим осјећајем поноса дошао је овд‌је. Сваки о свом трошку. Дошли смо срцем да би смо се срцем поново вратили”, каже Лукчевић.

У програму су учествовали Срђан Авдаловић, Жељко Вукчевић, Срђан Вукаловић, Никола Кривокапић, Никола Јекнић, Максим Војводић и етно појац Маша Војводић.

Народни гуслар Срђан Авдаловић родом са Степена крај Гацка, са тренутном адресом у Београду, каже да му је понос што је наступио пред толиким бројем људи.

“Ово вече је у мени изазвало два осјећања. Први је понос што сам Херцеговац и што су Херцеговци опет показали да су сој Српства. Други осјећај је неизмјерна туга. Никада у животу ми није било теже да пјевам и драже да пјевам. Ову ноћ ћу заиста да носим са срећом у срцу и памћењу и надам се да ће мо се сваке године скупљати у Пребиловцима и свједочити да је ово мјесто васкрсења и доказ васкрсења и Господа Бога и Херцеговине и херцеговачког народа и српства”, каже Авдаловић.

На крају каже да се поново вратило вријеме када су оживјеле гусле и када се враћају на пиједестал и мјесто које им припада.

“Све више омладине и д‌јеце воли да слуша гусле и све више ђеце узима их у руке и пјева. Не требамо бринути за будућност гусала јер ће она бити све свјетлија”, поручује Авдаловић.

ТОП ПОРТАЛ