Директор "Електрохерцеговине" Огњен Kуљић рекао је да је у току израда плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже овог предузећа која предвиђа изградњу и реконструкцију трафостаница, као и далековода.

Kуљић је навео да је, између осталог, предвиђена изградња трафостанице "Требиње три" која је у надлежности "Електропреноса БиХ", којем су се више пута обраћали.

"Без ње нема развоја дистрибутивне мреже на подручју Требиња. Ту је и комплетна реконструкција двије трафостанице Љубиње и Гацко, али и далековода Љубиње – Величани", изјавио је Kуљић Срни.

Он је додао да ће 21. октобра ће бити одржана јавна расправа за израду плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже.

Према његовим ријечима, дистрибутивна мрежа у источној Херцеговини је у задовољавајућем стању, а снабдијевање електричном енергијом потрошача сигурно.

"Електрохерцеговина" располаже са око 3.000 километара средњенапонске и нисконапонске мреже, а љетос током пожара на подручју источне Херцеговине није претрпјела значајније штете.

Kуљић је напоменуо да се по изласку из зимског периода врши реконструкција и санација дистрибутивне мреже да би се неке критичне тачке и дионице санирале и довеле до задовољавујућег нивоа, како би спремно ушли у зимски период када су теже временске прилике.

Он је рекао да "Електрохерцеговина" има 10 до 15 одсто даљинских бројила, а сваке године планирају занављање бројила са даљинским, што се ради у континуиету.

"Нисмо радили већи пројекат јер је процјена да би комплетна замјена бројила са даљинским бројилима коштала више од 10 милиона KМ, што је тренутно велики изазов и нисмо у могућности да изнесемо тај пројекат, али радимо по плановима да постепено мијењамо и замјењујемо даљинским бројилима", рекао је Kуљић.

Према његовим ријечима, завршен је идејни пројекат изградње 35 киловолтног далековода од Величана до Љубиња, а сада су у фази израде главног пројекта.

"То би било алтернативно напајање Љубиња, које се тренутно напаја само из правца Стоца из Федерације БиХ. Да би ријешили тај дугогодишњи проблем напајања општине Љубиње електричном енергијом ушли смо у пројекат изградње далековода Величани- Љубиње дужине 17 километара", рекао је Kуљић.

Он је рекао да без сарадње са "Електропривредом Републике Српске" не могу финансијски изнијети тај пројекат, те да ће у том смислу морати изнаћи нека додатна средства како би успјели да заврше тај пројекат.

Kуљић каже да је на подручју Херцеговине изграђено већи број малих соларних електрана, а издавали су електроенергетске сагласности у претходном периоду у капацитету који је дозвољен да не штети мрежи.

Постављањем новог слоја асфалта у Улици Драга Папића данас су настављени инфраструктурни пројекти изградње и адаптације улица и путева које реализује Општина Невесиње.

Ова улица у центру града је доста оштећена и неопходна је била хитна санација. Радове изводи предузеће ХП „Инвестинг“ из Мостара.

Начелник општине Миленко Авдаловић каже да лијепо јесење вријеме омогућава да се наставе асфалтирање улица у градским и приградским насељима према раније утврђеним приоритетима и у договору са грађанима. Најавио је да је у плану да се до краја године уради још седам – осам саобраћајница. Ови инфраструктурни радови се финансирају из општинског буџета.

Перо Зубац /79/ добитник је Изузетне награде за животно дјело "Печат вароши сремскокарловачке", признања манифестације "Бранково коло", саопштио је предсједник Бранковог кола Ненад Грујичић.

Перо Зубац, рођен 1945. године у Невесињу, а живи у Новом Саду, објавио је више од 50 књига поезије и више од 20 поезије за дјецу, те саставио двадесетак антологија.

Изузетна награда за животно дјело припала му је поводом објављених изабраних пјесама у пет књига у издању Архива Војводине у Новом Саду 2024. године, односно за укупан пјеснички опус.

Награда за најбоље пјесничке књиге на српском језику објављене између два "Бранкова кола" равноправно је припала Тодору Бјелкићу, Валентини Милачић, Дамиру Малешеву, Игору Мировићу, Милици Бакрач, Барбари Новаковић и Милету Лисици, наводи се у саопштењу Бранковог кола.

Ови пјесници проглашени су за лауреате "Печата вароши сремскокарловачке" у години када се обиљежавају два вијека од рођења српског пјесника Бранка Радичевића.

Изузетна награда додјељује се и због незаборавне улоге Пере Зупца као оснивача награде "Печат вароши сремскокарловачке" 1967. године у новосадском студентском листу "Индекс".

Те године награда је припала пјесницима Рајку Петрову Ноги, Радомиру Мићуновићу, Бранку Бошњаку, Петку Војнићу Пурчару, Тити Билопавловићу, који је данас једини жив, Звонимиру Хусићу, Милораду Миленковићу Шуму и Карољу Јунгу, истичу из Бранковог кола.

Такође, Зубац је уредио и водио прво "Бранково коло" 1972. године, заједно са Мирославом Антићем, и тиме оставио важан иницијални траг у Сремским Карловцима, везан за Бранка Радичевића.

Зубац је популаран пјесник чија је слава започела у Југославији шездесетих година прошлог века са култном младалачком поемом "Мостарске кише" и траје до данашњих дана у Србији и региону.

Међу осморо награђених за најбоље пјесничке књиге је и троје пјесника из Републике Српске или поријеклом из Републике Српске.

То су Тодор Бјелкић /78/, рођен у Скиповцу код Добоја, а данас живи у Иригу, који је објавио више од двадесет збирки пјесама за дјецу и неколико књига прозе за најмлађе, затим Валентина Милачић /58/, рођена у Србији, а живи у Бањалуци, те Миле Лисица /38/ рођен у Кључу, а живи у Бањалуци.

Добитница награде је Барбара Новаковић /38/ рођена у Ријеци, а живи у Брчком.

Награда "Печат вароши сремскокарловачке" биће свечано уручена новим лауреатима на "Пролећним Бранковим данима 2025" у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназији, гдје се Алексије Радичевић, потоњи Бранко, велики пјесник српског романтизма, школовао од 1835. до 1841. године.

Бранково коло ће наредне године обиљежити 190. година од доласка Радичевића на школовање у Карловачкој гимназији.

СРНА

"Печат вароши сремскокарловачке" траје пуних 57 година и спада међу најстарије и најугледније пјесничке награде у Србији и региону.