Radio Nevesinje
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је одржана промоција књиге „После Голог отока“, аутора Манојла Пиљевића.
Књига доноси потресну животну причу Манојла Пиљевића, човјека који се, након страдања и терора на Голом отоку, враћа у родни крај и покушава да изнова изгради свој живот.
Кроз његова искуства у различитим градовима, бројне послове, школовање и непрестану борбу са животним недаћама, прати се пут човјека који, упркос бројним препрекама, успијева да оствари свој сан и постане професор средње школе.
Ово дјело представља свједочанство о једном тешком времену, о страдању, истрајности и снази људског духа, али и о животу који се, упркос свему, наставља. Кроз личну причу аутора, књига отвара питања памћења, слободе и суочавања са прошлошћу.
О књизи су говорили проф. др Милован Братић, проф. др Горан Максимовић и мр Момчило Голијанин.
Проф. др Милован Братић истакао је да је његов ујак Манојло Пиљевић оставио написан, али необјављен рукопис о свом животу и страдању на Голом отоку. Братић је, уз стручну помоћ проф. др Горана Максимовића, рукопис приредио, довршио и припремио за објављивање, чиме је књига коначно угледала свјетлост дана.
„Књига је свједочанство о ујаковом животу, људима које је сретао и времену у којем је живио. Она ће неке људе постидјети, друге обрадовати, али ће сви бити захвални што је кроз ово аутобиографско дјело оставио живу истину о свом животу и времену у којем је живио“, поручио је Братић.
Проф. др Горан Максимовић нагласио је вишеструки значај ове књиге.
„Она је важна за културу сјећања српског народа, али и за књижевност, јер је можемо читати као аутобиографско дјело. Истовремено, она има значајну научно-историјску вриједност, јер доноси свједочанства о тешким и страдалним периодима наше прошлости. Књига доноси и драгоцјене историјске записе о судбини српског народа, али и о страдању других народа који су се на различите начине борили за слободу и право. Посебну вриједност имају историјске референце и свједочанства о ратним дешавањима, људским судбинама и времену у којем је аутор живио. Управо тај спој личног свједочанства, аутобиографског записа и историјске грађе даје књизи посебну документарну вриједност“, рекао је Максимовић.
Мр Момчило Голијанин оцијенио је да књига Манојла Пиљевића представља значајан допринос сагледавању историјских прилика и страдања српског народа. Посебно је истакао њен језик и стил, наводећи да је писана течним херцеговачким говором, сликовито и приступачно, што је чини блиском широком кругу читалаца.
Промоцију је модерирао Александар Вуковић.
У невесињском приградском насељу Лапчевине данас су завршени радови на асфалтирању Вучедолске улице, за шта је из општинског буџета издвојено 75.000 КМ.
Нова саобраћајница донијела је становницима ове улице боље услове за свакодневни живот, а додатном уређењу простора допринијели су и сами мјештани. Поједини становници финансирали су уређење простора испред својих стамбених објеката, па је Вучедолска улица након завршетка радова добила уређен и савремен изглед.
Радове на асфалтирању извело је предузеће „ХП инвестинг“.
Приватни предузетник и мјештанин Вучедолске улице Миљан Глоговац захвалио је Општини Невесиње и извођачу радова на, како је оцијенио, добро обављеном послу.
„Ово је био наш највећи проблем и сада смо га ријешили. Очекујемо од општине да нам и у будућности пружа помоћ и подршку“, рекао је Глоговац.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић истакао је да су Лапчевине највеће невесињско насеље, али и простор који у посљедњих неколико година биљежи значајан привредни потенцијал.
– Радује ме што су куће лијепо уређене и што су сада и дворишта дошла до изражаја – рекао је Авдаловић.
Он је подсјетио да је у путну инфраструктуру на подручју Лапчевина посљедњих година уложено око два милиона КМ, а само у уређење Светосавске улице издвојено је готово милион КМ.
Према његовим ријечима, преостаје још једна улица у овом насељу коју треба асфалтирати, чиме би био заокружен систем саобраћајница који ће омогућити квалитетније и функционалније повезивање Лапчевина.
Авдаловић је нагласио и да различита политичка увјерења нису препрека за разговор о пројектима важним за локалну заједницу.
– Данас су овдје људи различитих политичких погледа, али то није проблем да разговарамо о важним пројектима. То је, иначе, велика вриједност Невесиња у односу на друге општине – поручио је начелник.
Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић оцијенио је да је у Невесињу у претходним годинама примјетан напредак, истичући да су град и улице све уређенији. Петровић је поручио да у наредном периоду треба правити планове који ће створити услове да се млади људи враћају у Невесиње.
Асфалтирање Вучедолске улице је још један корак у уређењу Лапчевина, али и наставак улагања у путну инфраструктуру која мијења изглед овог дијела Невесиња и доприноси квалитетнијем животу његових становника.
У оквиру Програма асфалтирања локалних путева и улица, који проводи општина Невесиње, данас су завршени радови на модернизацији двије дионице локалне саобраћајнице у мјесној заједници Грабовица, у укупној дужини од 400 метара.
Овај пројекат представља успјешан модел заједничког дјеловања локалне заједнице и грађана. Општина Невесиње је из буџетских средстава издвојила 41.200 КМ за асфалтирање 300 метара пута, док су преосталих 100 метара властитим средствима суфинансирали сами мјештани. Извођач радова било је предузеће „Невесињепутеви“, а данашње завршне радове на терену обишли су представници локалне власти и народни посланик Илија Таминџија.
Посљедњи радови на овој дионици извођени 2022. године, када је такође асфалтирано 400 метара пута.
Предсједник Мјесне заједнице Грабовица Шпиро Петковић истакао је да ово село, иако данас доста расељено, и даље чува пољопривредни потенцијал и богат сточни фонд. Он је нагласио да Грабовица, како због свог историјског контекста, тако и због чињенице да је у бившој Југославији била изузетно насељено мјесто, у потпуности заслужује подршку општинске управе.
Да нова инфраструктура значи и опстанак живота на овим просторима, потврђују и ријечи мјештанина Младена Савића. Он објашњава да нове асфалтиране дионице имају велики значај за све становнике, а посебно за људе који се активно баве сточарством и земљорадњом.
„Треба водити рачуна и о селу, не можемо сви живјети у граду“, јединствена је порука коју су данас послали мјештани Грабовице.
У просторијама Завода за дијализу и трансплантацију Републике Српске у Бањалуци одржан је важан састанак на којем је разматрано питање унапређења услова лијечења дијализних пацијената са подручја општине Невесиње. Вршилац дужности директора Завода Горан Топић разговарао је са представницима пацијената, а састанку је присуствовао и директор Болнице Невесиње Велибор Миливојевић.
У атмосфери пуног разумијевања за тешкоће са којима се суочавају ови пацијенти, детаљно је анализирано постојеће стање, изнесени су кључни захтјеви и размотрена могућа рјешења.
Директор Завода Горан Топић изразио је апсолутну спремност да се пронађе најприхватљивији модел за осам дијализних пацијената из Невесиња који тренутно три пута седмично путују на терапије у Требиње, што представља велики физички и логистички терет.

Директор Болнице Невесиње др Велибор Миливојевић истакао је да постоји заједничко опредјељење свих страна да се дође до изводљивог и трајног рјешења.
„Да ли ће то бити отварање новог центра или неко друго прихватљиво рјешење, показаће детаљне стручне анализе. Као болница, понудили смо адекватан простор у Невесињу, али претходно морамо тачно утврдити све техничке и медицинске могућности за његово одржавање и несметано функционисање“, изјавио је Миливојевић.
Представник дијализних пацијената Момчило Чалија изразио је задовољство исходом састанка и пријемом у Заводу, упутивши посебну захвалност директору невесињске Болнице на континуираном разумијевању и подршци.
Као наредни корак, договорено је да Удружење дијализних пацијената званично прослиједи допис Заводу у којем ће детаљно описати све тешкоће са којима се суочавају током путовања захтјевним путем до Требиња. Овај документ биће основа за упућивање званичног захтјева према Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Састанак је завршен у позитивном тону, уз јасну поруку да се овим људима пружи неопходна помоћ и олакша свакодневни живот.
Невесиње ће ускоро добити прави планинарски дом. Из Планинарско-еколошког друштва „Зимомор“ је саопштено да је захваљујући подршци предсједника Владе Републике Српске Саве Минића, планинска кућица у власништву „Шума Републике Српске“ дата на кориштење невесињском планинарском друштву. Након само пола године рада, резултати су већ видљиви.
Додатна подршка стигла је и кроз донацију од 10.000 КМ за опремање планинарског дома, коју је обезбиједио предсједник Републике Српске. Ова средства представљају значајну подршку даљем уређењу и опремању дома, али и потврду да је препознат потенцијал овог пројекта, наведено је у саопштењу.
Подршку пројекту пружила је и Општина Невесиње, која је за потребе уређења дома издвојила 1.500 КМ. Посебно нам значи и подршка наших локалних здравствених установа – Дома здравља Невесиње и Опште болнице Невесиње, које су такође препознале значај ове приче и ставиле се на располагање. Све ово показује да се добрим контактима, сарадњом, међусобним разумијевањем и заједничким радом може много тога урадити. Када се око добре идеје окупе људи, институције и пријатељи који желе да помогну, резултати не изостају, поручили су из ПЕД „Зимомор“.

Планинари из „Зимомора“ оправдали су указано повјерење. Максимално су се ангажовали и кренули у уређење дома и његовог окружења, од сређивања ентеријера до уређења простора око објекта. Тренутно се ради на изградњи плочника испред дома, постављању соларних панела и уређењу тоалета, а у наредном периоду планирана је и садња украсних садница како би цијели амбијент добио још љепши изглед.
Посебно је значајно што је планинарски дом већ почео да добија своју праву намјену. Током протеклих 15 дана дом је био база међународног спелеолошког кампа који је организован у Невесињу. Долазак учесника из различитих крајева и држава показује да овакав простор може имати значај и ван граница нашег града.
Планинарски дом представља велики туристички потенцијал за Невесиње. Планинарење, алпинизам, спелеологија и боравак у природи из године у годину привлаче све више људи. Имати планинарски дом у свом граду, смјештен у оваквом природном амбијенту, значи много не само за планинаре, већ и за укупну туристичку понуду Невесиња. Посебно је важно да овај простор буде отворен младим генерацијама које воле природу, дружење и планинарење.

Већ 27. септембра планирана је мала школа планинарења коју ПЕД „Зимомор“ организује у сарадњи са Школом спорта. Млади ће имати прилику да науче како се маркирају планинарске стазе, како се постављају шатори, како се правилно пали логорска ватра, која је основна планинарска опрема и зашто је важно бити адекватно опремљен прије одласка у планину. Очекује се велики број дјеце и љубитеља природе.
Да је ово већ сада једна лијепа и успјешна прича говори и податак да је за само три мјесеца у планинарском дому ноћило око 50 планинара из Сплита, Загреба, Београда, Сарајева, Мостара, Тузле, Зенице, Брача, Италије и других крајева. То је можда и најљепша страна планинарења – планина спаја људе. На стази нема подјела; људи различитих градова, држава и животних прича сусрећу се са истим циљем, дијеле искуства, помажу једни другима и из планине често одлазе богатији за једно ново пријатељство. Управо такву позитивну причу желимо да градимо и у нашем дому, истичу невесињски планинари.

Управник Планинарског дома Верољуб Продановић посебно се захваљује свим волонтерима који су до сада својим временом, радом и трудом дали велики допринос уређењу дома и његовог окружења.
Овај дом нису уређивали само новац и материјал, уређивали су га људи. Свако ко је дошао да помогне, одвоји своје вријеме, засади нешто, очисти, поправи или уради било који посао, уградио је дио себе у овај објекат. Због тога велико хвала свим нашим волонтерима“, поручује Продановић.
Истовремено, ПЕД „Зимомор“ позива и друге младе људе из Невесиња да се прикључе овој причи. Није потребно много, ако би свако од нас поклонио само једну своју дневницу, један дан свог рада и времена, заједно бисмо направили много. Нека једна дневница буде поклон нашем граду, нашој планини и генерацијама које долазе. Позивамо све који желе да помогну да се укључе – било својим радом, идејом, садницом, комадом опреме или на неки други начин. Свака помоћ је добродошла и свака оставља траг. Планинарски дом није само објекат. То је мјесто сусрета, дружења, спорта, туризма, љубави према природи и нових пријатељстава. Градимо га заједно – за Невесиње и за генерације које долазе, поручили су из ПЕД „Зимомор“.
Међународна културна манифестација „107. Шантићеве вечери поезије“ биће одржана у Мостару од 27. септембра до 5. октобра 2026. године, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва „Гусле“.
Овогодишњи програм окупиће пјеснике, књижевнике, научне и културне раднике, музичке и позоришне умјетнике, а посебан дио манифестације биће посвећен обиљежавању 130 година од покретања мостарског књижевног часописа „Зора“, једног од најзначајнијих часописа српске књижевности и културе с краја 19. и почетка 20. вијека.
Свечано отварање 107. Шантићевих вечери поезије биће одржано у недјељу, 27. септембра, у 18.00 часова, у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару.
Свечаност ће протећи у знаку великог јубилеја – 130 година од покретања „Зоре“, уз изложбу „130 година ‘Зоре’“ и представљање свечаног издања овог часописа.
У музичком дијелу програма наступиће „Њу ера квартет“ (New Era Quartet) из Трста, који чине Кристина Млинар, виолина и вокал, Теодора Каличанин, виолина, Франческа Сенаторе, виола, Алесандро Пјетро Доре, виолончело, и Пјеркарло Фавро, гитара.
Прије свечаног отварања, у 17.00 часова, на Православном гробљу Бјелушине биће служен парастос Алекси Шантићу и положено цвијеће на пјесников гроб.
Програм ће бити настављен у понедјељак, 28. септембра, у 19.00 часова, у Владичанском двору у Мостару, пјесничком вечери на којој ће учествовати Зоран Костић, Данило Јокановић, Душко Бабић и Милан Ракуљ. Модератор програма биће Његош Вељанчић.
У уторак, 29. септембра, у 19.00 часова, такође у Владичанском двору, биће представљена „Књига о Шантићу“. О књизи ће говорити приређивачи проф. др Душко Певуља и Сања Бјелица Шаговновић, као и проф. др Душко Бабић. У музичком дијелу програма Дарио Лукић представиће албум „Инвизибл“ (Invisible).
Представа „Ожалошћена породица“, у извођењу Народног позоришта Републике Српске, биће одиграна у сриједу, 30. септембра, у 19.00 часова, у Народном позоришту Мостар.
Програм посвећен младим ствараоцима биће одржан у четвртак, 1. октобра, у 18.00 часова, у Парку Алексе Шантића. Након полагања цвијећа на Шантићеву спомен-бисту, у програму „Млади пјесници у част Шантићу“ учествоваће Алмин Шемић, Елмин Шемић, Никола Шаран, Санел Туфекчић, Луна Катарина Каран, Хана Репеша, Емана Табаковић, Маша Стефановић и Марина Гвозденовић. Модератор вечери биће Аљоша Голо. У случају лошег времена, програм ће бити одржан у Владичанском двору.
Шантићеве вечери поезије и ове године излазе изван граница Мостара. У Културном центру „Небојша Глоговац“ у Невесињу, у петак, 2. октобра, у 19.00 часова, биће одржан програм „Невесиње – друга Шантићева кућа“.
У суботу, 3. октобра, у 19.00 часова, у Владичанском двору у Мостару биће приређен програм „Стара и Саборна црква у Мостару: свјетионици духа, историје и народног трајања“. Учествоваће ауторка изложбе Босиљка Грчић и старјешина Саборне цркве у Мостару отац Душко Којић.
Манифестација ће бити завршена у понедјељак, 5. октобра, у 19.00 часова, у манастиру Житомислић, представљањем „Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба“. У програму ће учествовати приређивач о. Марко Гојачић, игуман манастира Житомислић отац Данило и историчар Петар Милошевић.
„Шантићеве вечери поезије“ више од једног вијека чувају успомену на Алексу Шантића и његово стваралаштво, истовремено његујући културу сјећања и повезујући савремене ствараоце, институције и публику. Овогодишња манифестација биће прилика да се Мостар још једном окупи око поезије, културе и трајних вриједности које је Шантић оставио своме граду и народу.
Организатори позивају грађане Мостара, љубитеље поезије и културе, као и све поштоваоце лика и дјела Алексе Шантића, да присуствују програмима и заједно увеличају 107. Шантићеве вечери поезије.
Организатори поручују да је улаз за све програме бесплатан и захваљују се покровитељима који подржавају „Шантићеве вечери поезије“, првенствено предсједнику Републике Српске, Влади Републике Српске, Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Министарству културе Србије, Министарству културе ФБиХ, Граду Мостару, Влади Херцеговачко-неретванског кантона /ХНК/, Tуристичкој заједници Града Мостара, општини Невесиње. Посебну захвалност истичу за пријатеља ове манифестације компанију „М:тел“, те медијске покровитеље – Новинску агенција Републике Српске – СРНА, „Дневни лист“, „Tоп портал“ и „Бљесак.инфо“.
