Radio Nevesinje
Добитник Књижевне награде „Алекса Шантић“ за 2024. годину је пјесник Здравко Миовчић.
Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне пјеснику Здравку Миовчићу.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ - Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно –умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће се одржати од 9. до 15. септембра 2024. године.
Жири је у свом образложењу навео да је Здравко Миовчић један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
„Његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умијешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавањe искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића. Препознавајући господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, његов однос према свијету открива једну дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању. Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву „распетост метафизиком“ питомо храмонизује у јединствено осјећање живота. Православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као „тихог учитеља“ и спаситеља.
Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности “, наводи се у образложењу жирија.
Здравко Миовчић је рођен на 1958. године у Ледићима, испод Трескавице, у општини Трново. Основну школу је завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције Еда у Бањој Луци и савјетник за стратешко управљање и рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем. Објавио је девет књига поезије: Зашто ти нисам писао (Бесједа, Бања Лука, 2011), Што затрепери и нестане (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013), Шкриња и шапат (Народна библиотека Пале, 2015), Што је душа скупила (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2017), У милости тренутака - сагласице (Српска књижевна задруга, Београд, 2019), Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино (Центар за српске студије, Бања Лука, 2020), Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина (Српска књижевна задруга, Београд, 2021), Нити ђедових прича (СКПД Просвјета, Пале, 2021), Књига лишћа (Центар за српске студије, Бања Лука, Српска књижевна задруга, Београд, 2023). Добитник је награде Скендер Куленовић 2018. године за књигу пјесама Што је душа скупила. Живи и ради углавном у Бањој Луци. Ожењен, има сина и двије унуке.
Књижевна награда Алекса Шантић установљена 1968. године, а већ годинама додјељују je „Просвјета“ и „Гусле“. Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор „Просвјете“ је 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.
До сада је петнаест пјесника добило ову награду и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/, Иван Негришорац /2021/.
Бесплатне уџбенике за ученике од 5. до 9. разреда из категорија:
- треће и свако наредно дијете,
- републички прваци,
- корисници помоћи туђа њега,
- одлични ученици из породица са четворо и више дјеце;
родитељи могу преузети у просторијама школе, у четвртак и петак, 29. и 30. августа у периоду од 08:00 до 13:00 часова.
Храм успења пресвете Богородице у Биограду обиљежио је данас крсну славу. На овом историјском мјесту одржан је и велики народни сабор који је поред мјештана окупио и њихове пријатеље, завичајце и госте из читаве Херцеговине.
Свету литургију у Храму успења пресвете Богородице служили су старјешина цркве Славко Лаловић, парох бањанско – рудински Раденко Копривица, свештеник Драго Зубац и ђакон Дејан Ивановић, а након богослужења је обављен обред ломљења славског колача. Услиједиле су здравице домаћина и гостију.
У пригодној бесједи свештеник из Бањана Раденко Копривица поручио је учесницима сабора да увијек слиједе пут славних предака који су градећи ову цркву стали у одбрану свега онога што је било свето и честито у српском православном роду.
– Окупљени око древне светиње и ходећи путем ваших предака наставите да се сабирате и призивате благослов мајке Божије ̶ поручио је Копривица.
Свештеник Славко Лаловић је пожелио је вјерницима да се увијек сабирају лијепим поводима, да се радују празнику и да пазе једни на друге. Захвалио се приложницима и истакао велики труд мјештана на изградњи капеле и уређењу порте храма.
Лаловић је подсјетио и на велики јубилеј – 150 година од чувеног сабора у Биограду на којем је донесена одлука о подизању Невесињске пушке која је запалила искру слободе у читавом региону.
Честитајући славу, замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић, пожелио је вјерницима да се увијек сабирају у миру, љубави и слози.
− Ви сте прави примјер како се слогом и радом могу урадити велика дјела и ширити братска љубав – истакао је Ботић.
Народни посланик Огњен Куљић захвалио се мјештанима који својим трудом доприносе љепоти храма.
− То што сваке године радите нешто ново и лијепо чини вас достојним ваших предака који су прије вијек и по овдје доносили важне одлуке, не само за Невесиње, него и читаву Европу − нагласио је Куљић.
У име Црквеног одбора крсну славу је честитао Љубо Појужина.
Након славског обреда и порука духовних отаца, домаћина и гостију славске свечаности настављене су уз пјесму и пријатељске разговоре.Током саборовања личним прилозима људи добре воље прикупљено је 22.000 КМ и та средства ће бити искориштена за уређење порте храма.
Спортски дио свечаности био је у знаку соколских дисциплина.
У потезању конопа највише снаге показали су чланови Српског Сокола. У бацању камена с рамена и скоку у даљ Радован Спремо је за нијансу био бољи од Драгана Ковачевића.
У потезању клипа Душан Савић је глатко поразио ривале. Ана Терзић и Теодора Појужина биле су најбоље у дјечијим дисциплинама трка у џаку и трка са јајетом у кашици.
Побједник турнира у малом фудбалу је екипа Ресторан Кифино Село.
За најбоље у свим дисциплинама Црквени одбор је уз подршку спонзора обезбиједио новачне награде.
Свечано је било данас у невесињском селу Лука, гдје се окупио велики број вјерника, како би прославили славу манастира Успења пресвете Богородице.
Свету литургију служило је свештенство Митрополије захумско-херцеговачке и стонско-приморске: игуман Василије и часни оци - Марко из манастира Завала, Стефан из Придворице, Младен Чалија, Милан Бужанин и Мирослав Ратковић.
Након литије обављен је обред ломљења славског колача, а потом су услиједиле здравице домаћина и гостију, те културно-умјетнички програм и народно весеље.
Код Споменика погинулим борцима Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде и цивилним жртвама из Коњица служен је помен.
У пригодној бесједи, игуман Василије захвалио се свима који су помогли обанављање манастира у Луци, било да је ријеч о раду, молитви или новчаним средствима.
„Данашњи празник је велики, зато се и зове Велика Госпојина“, нагласио је игуман Василије, додајући да нам Богородица даје велику поуку, јер је она прва хришћанка која је својим животом показала да у њој обитава храм Божији.
Истакао је да и ми, обични људи, треба да живимо тако да се у наше душе и тијела усели Господ, а то ћемо постићи само хришћанским начином живота и сталном молитвом.
На крају бесједе игуман Василије је вјерницима, који су помогли обнову манастира, подијелио захвалнице и иконе Мајке Божије.
Свештеник Младен Чалија је рекао да је Госпојина велики празник за мјештане Луке и околних села, који га са радошћу ишчекују читаву годину.
„Синоћ смо присуствовали величанственом догађају, вечерњем богослужењу и освећењу манастира и манастирског конака. Том свечаном чину присуствовао је и владика Димитрије, који нас је у својој бесједи поучио јеванђељској истини, која гласи- Тамо гдје је срце наше, тамо ће бити и благо наше. Тако су током протекле ноћи 253 ходочасника, међу њима и шестогодишњи дјечак, ходочастили од Невесиња до ове светиње, зато што су имали вјеру у срцу и то одредили као битну ствар у свом животу“, нагласио свештеник Чалија, пожељевши вјерницима да се радују сваком дану и буду захвални свему што им Бог даје.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић поздрављајући присутне нагласио је да је данас велика радост у Луци и да је вриједило чекати неколико стотина година, од немањићке Србије до данашњег дана, да поново обновимо и вратимо манастир гдје је некад био, на радост свих вјерника.
Рекао је да се радост и срећа, које је препознао на лицима људи од како је стигла вијест да ће у Луци бити манастир, могу мјерити једино са радошћу обнављања манастира Житомислић.
Он се овом приликом захавалио владици Димитрију који је, како је рекао, најзаслужнији што је Милошевка постала манастирска црква.
У културно-умјетничком програму наступили су народни гуслари, пјесници и културно-умјетничка друштва из Требиња и Невесиња.
Око 250 ходочаника из Невесиња препјешачило је ноћас из Невесиња до Луке као би приуствовали манастирској слави ̶ Успењу пресвете Богородице. На пут дуг 25 километара одважни Невесињци, међу којима је било највише младих, кренули су у из порте Саборног храма и послије шест сати пјешачења стигли су на одредиште. Најмлађи учесник ходочашћа има само шест година.
Путовање је протекло у ведром духу, вјери и љубави.
Ходочасници ће јутрос светој литургији и славским свечаностима које се приређују поводом крсне славе манастира и освјештања манастирског конака.
