Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње организује једнодневни излет за своје чланове. У суботу, 18. маја, планиран је одлазак на Мокру Гору,  посјета Манастиру Добрун и обилазак Вишеграда. Полазак са Трга слободе је у 7 часова, а повратак у вечерњим часовима.

Заинтересоване породице погинулих и несталих све информације могу добити на број телефона: 066 147 145.

Црква на Вјенчац граду, посвећена Св. великомученику Георгију, данас прославља крсну славу.

Свету литургију служио је свештеник Александар Црногорац, а након тога обављено је освјештање славског жита и ломљење колача.

Свештеник Црногорац пожелио је свим вјерницима и данашњим свечарима срећан празник, са жељом да га прославе у здрављу и весељу.

„Загледани у Светог Георгија, који је живот положио за Христа, треба да се трудимо да и ми своје животе положимо за Христа, да би се заједно са њим, свијетлих лица, радовали његовом васкрсењу са свим светима“, рекао је свештеник Црногорац.

Присутне је поздрвио и домаћин славе Синиша Шиповац.

Црква Светог Георгија на Вјенчацу задужбина је братства „Шиповац“. Освјештана је 9. августа 2015. године.

Модеран пројекат цркве Светог великомученика Георгија у потпуности је аутентичан и по изгледу и по локацији, а у духу је и у складу са традицијом Српске Православне Цркве.

У Зовом Долу данас је одржана традиционална Васкршња туцијада. У порти Храма свих светих по 13. пут окупили су се мјештани различити по статусу и годинама да учествују у лијепој обичајној манифестацији. Око 90 учесника подијељено је у двије групе.

У конкуренцији дјеце најтврђе васкршње јаје имаo је двогодишњи Михајло Сокнић. Организатори су га даровали слатким наградама.

Међу осталим учесницима овогодишњи побједник је Милија Гутић. На поклон је добио 30 јаја.

Да би се одагнала свака сумња у побједнике, шампионска јаја су на крају разбијена пред учесницима и публиком.

Најмлађи учесник Васкршње туцијаде Дејан Бендераћ нема ни годину дана, а најстарији Брано Милинић има 56 година.

Такмичари кажу да им је била част што су учествовали у овом лијепом православном обичају. Организаторе радује што се на велики хришћански празник у Зовом Долу окупило доста дјеце.

Празнични дух задржао је мјештане у вишечасовном дружењу.

Литургијама у храмовима, а потом у својим домовима широм Републике Српске вјерници прослављају највећи хришћански празник - Васкрс. Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са "Христос васкрсе", уз отпоздрав "Ваистину васкрсе".

Почетак Васкршње литургије у Невесињу огласила су звона са Храма вазнесења Христова. Богослужењу је присуствовао велики број вјерника.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници су пренијели у своје домове гдје су наставили празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршња литургија служена је јутрос и у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу. Богослужење у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому почиње у 9 часова.

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Честитке начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс.

„Нека нам празнични дани донесу добро здравље, радост и духовни мир“, поручено је из Општинске управе. У честитки се наводи да ће општина Невесиње у интересу општег добра наставити да његује најљепше  традиције засноване на хришћанским и универзалним  вриједностима.

Начелник Авдаловић је изразио наду да ће Невесињци који су кроз историју прошли бројна искушења успјешно савладати и изазове данашњег времена.

Хришћани данас славе Васкрс, најрадоснији празник, дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих. Ускрснуће сина Божјег темељ је хришћанске вјере, обнова живота, симбол неуништивости духа и побједе живота над смрћу. У свим православним храмовима служе се васкршње литургије.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на Земљи даровао вјечни живот.

Страдањем на крсту, када безгрешни Христос прима на себе гријехе цијелог људског рода, а потом и васкрсењем, када побјеђује смрт која је посљедица гријеха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи.

Хришћанско вјеровање без Васкрса не би имало никаквог смисла. Васкрс је празник побједе живота над смрћу, добра над злом.

Васкрсење Христово у недјељу ће најавити црквена звона широм Републике Српске, а вјерујући народ упутиће се у храмове, гдје ће бити служене молитве, након којих ће се традиционално поздрављати “Христос васкрсе - ваистину васкрсе”.

Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници прво почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.

Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну радост, нарочито дјеци, представља туцање шареним васкршњим јајима. Шарено јаје представља саму симболику Васкрса.

Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнио се на небо.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин затим пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу.

Потом се окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу “Оче наш”, те отпјевају васкршњи, побједоносни тропар “Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи…”.

На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје граја и весеље током такмичења чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала традиционално спремљена јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, а затим се понуди осталим делицијама из богате трпезе.

Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са “Христос васкрсе”, уз отпоздрав “Ваистину васкрсе”. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Српске православне цркве, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни вјерски празници.

Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, васкрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.

Распет је на брду Голгота, на мјесту гдје је сахрањен први човјек – Адам.

Док су га разапињали, Христос је замолио Бога да опрости његовим мучитељима.

Света јеванђеља наводе да је у рано недјељно јутро Христов гроб обасјала јака свјетлост, од чије су јачине попадали стражари који су чували гроб, огромна камена плоча – која је била стављена на улаз у гроб – покренула се и Син Божији је васкрсао.

У то јутро жене мироноснице кренуле су према Христовом гробу и видјеле отворен и празан гроб, у коме је било само погребно платно.

Анђео Господњи питао их је: “Зашто тражите живога међу мртвима” и тада им се јавио васкрсли Христос.

Христос се јавио Богомајци и апостолима, који су га оплакивали у једној кући у Јерусалиму, ријечима: “Мир свима” и показао им ране настале приликом разапињања на крсту. На ово га је апостол Тома упитао “Јеси ли заиста то ти, рави /учитељу/”, на шта му је Исус пришао и дозволио да дотакне његове ране. Отуда израз “невјерни Тома”, који означава сумњичаву особу. Васкрсли Христос је у овом свијету провео још четрдесет дана, када се вазнио на Небеса и “сјео са десне стране Оца”.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се Васкрс празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примјењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији. Ради значаја овог празника, свака недјеља у току године је “мали Васкрс”.

Остали обичаји

У нашој народној традицији примјењују се још неки обичаји, те се сматра да сви укућани треба да добију нову одјећу или да се понове неким дијелом одјеће.

 Такође је обичај у неким крајевима да се на Васкрс укућани када устану најприје протрљају црвеним јајетом по лицу ради здравља, вјерујући да ће тако бити здрави и румени као јаје.

Некада су се најмлађи играли обојеним јајима на Васкрс. Добра забава, али још слађа побједа - то је било важно када је ријеч о најбитнијем такмичењу на Васкрс - куцању јајима. Некада су се мјесец пред Васкрс бирала јаја и гледало које је најтврђе. Вјеровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје дјеца објесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне.

У препосљедњем колу Премијер лиге БиХ рукометаши Херцеговине поражени су вечерас у Невесињу од бањалучког Борца резултатом 23:24. Пошто су Горажде и Маглај освојили по бод невесињска екипа је коло прије краја остала без шанси да сачува премијерлигашки статус.

Невесињци су од почетка до краја водили велику борбу вицешампионом БиХ. Мушка борба, брз рукомет без калкулација са обје стране и фантастична публика обиљежили су рукометно претпразничко вече у Спортској дворани „Невесињка“.

Потпун резултатски егал владао је током читаве утакмице. Посљедње изједначење било је на минут и по прије краја. Тада Борац стиже до два брза гола. Херцеговина је пресингом смањила резултат, а за посљедњи напад је остало премало времена.

Коначан резултат растужио је играче и навијаче, али и једни и други могу бити поносни на издања невесињске екипе у елитном рангу.

ХЕРЦЕГОВИНА – БОРАЦ 23:24 (12:12)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 400. Судије: Јасмин Мулахасановић (Маглај), Иван Ширић (Жепче). Седмерци: Херцеговина 10(9), Борац 2(2). Искључења: Херцеговина (6 мин), Борац (10 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (1), Шаренац, Драговић, Бабић (1), Шахиновић (11), Башић (1), Андрић (2), Божовић, Стојановић, Зечевић (1), Летић, Вујадиновић (2), Вучић, Стајић, Бебек, Чабрило (4).

БОРАЦ: Граховац, Хаџић (7), Суботић, Њежић, Муховић (3), Ивановић (1), Петровић (2), Маливојевић, Климаветс, Сивка, Зелевски (4), Каламнда (7), Кнезовић, Стојановић, Бубић, Грачић.