Да соларне електране смноги у Српској гледају као енергетску будућност доказ су постројења која се граде на све стране. Највише изграђених соларних електрана је на југу Српске, а према подацима Електропривреде у Херцеговини је до сада саграђено око 245 ових постројења.

Директор дирекције за послове оператора система подстицаја у ЕРС-у, Бојан Шапурић, истиче да је сунчана Херцеговина све интересантнија инвеститорима. Додаје да једина кочница у овој области може бити постојећа мрежа.

- Све зависи од капацитета на прикључак за дистрибутивну мрежу. Тренутно је велика попуњеност на дистрибутивној мрежи до максимума прихваљивости самог система. Највећи број електрана имамо на територији општине Билећа, Невесиње и територији града Требиња. Свакодневно стижу писма намјере и захтјеви за изградњу и проширење капацитета. Најављена је и изградња великог соларног парка на простору Зубачког платоа гдје је планирано 146 мегавата у првој фази. Припремни радови су предвиђени за почетак прољетне сезоне. Та електрана би у перспективи требала да у свом саставу има и још своје двије електре два пута по 54 мегавата што би у укупном збиру дало скоро 350 гигават часова електричне енергије. Говоримо о снази која би могла да снабдијева цијелу Херцеговину - каже Шапурић и додаје да овако велике електране иду на мрежу Електропреноса.

Да постоји изражен интерес за улагања у обновљиве изворе енергије, посебно у енергију сунца, потврђују и из компаније ЕТМАХ којима су баш соларне електране ужа специјалност.

- Нама се обраћају потенцијални инвеститори, који желе фотонапонска постројења за потребе основног бизниса, ради уштеде енергије и преласка на чистију технологију у процесима, као и за производњу и продају електричне енергије. Развили смо комплетну услугу, по принципу "кључ у руке", која значајно олакшава прелазак на кориштење енергије из обновљивих извора. Kомбиновањем неколико најважнијих елемената, а то су прије свега квалитетно пројектовање и извођење, затим премиум опрема и властита производња компоненти за електране, а посебно стручна подршка инвеститорима у свима фазма процеса до електране у сталном раду, дају резултате. Инвеститори препознају квалитет и заједнички са нашим стручним тимовима учествују у реализацији најбољих рјешења - каже Мирела Зрнић, сарадник у служби маркетинга компаније ЕТМАХ.

Зрнићева истиче и важност правилног одабира опреме како би електране радиле дуги низ година у пуном капацитету.

- У том смислу развијамо најбоља рјешења. Успоставили смо доступан сервис, локални лагер резервних и замјенских компоненти, што осигурава адекватно одржавање електрана у реалном времену. Kада се у фотонапонска постројења угради опрема премиум квалитета, потреба за овим услугама је мала, али је важно да постоји и да електране несметано могу да раде дуги низу година - истиче Зрнић.

Исплативост соларних електрана је око седам година, а њен животни вијек је 25 година. С друге стране, рок градње са свим пројектима, ревизијом пројекта и дозволама које су потребне да једна електрана буде прикључена на дистрибутивну мрежу је око годину дана.

Експанзија изградње фотонапонских постројења траје већ дуже вријеме. Из ЕТМАКС - а кажу да је интерес изражен и да се повећава.

- Подручје Херцеговине јесте изузетно погодно у смислу природних предиспозиција, као и инфраструктуре неопходне за реализацију ових пројеката. Уједно, важно је напоменути да управо ова експанзија отвара нова радна мјеста у индустрији, да се запошљавају радници са локалних подручја и да се може очекивати значајан раст капацитета и у наредном периоду. Ако посматрамо издвојено наше започете пројекте и њихову реализацију, већ сада су пројекције значајног повећања броја радника, посебно са подручја Херцеговине. Нова радна мјеста, заснована на одрживом развоју су један од изузетно важних бенефита експанзије соларне индустрије на нашим подручјима, поготово јер можемо очекивати значајан пораст броја нових радних мјеста у наредном периоду. При том ова индустрија запошљава раднике различитих профила, инжињере, техничаре, монтере, али и друге - додаје Зрнићева.

Енергетска транзиција и будућност теме су о којима ће се причати и на петом по реду Самиту енергетике који ће се у Требињу одржати од 20. до 22. марта.

- ЕТМАX има изузетно добру, дугогодишњу сарадњу са Самитом енергетике Требиње, а СЕТ је сигурно један од најважнијих догађаја у области енергетике на Западном Балкану. Теме, саговорници, адресирање нових праваца развоја, као и изазова, доприносе да сви учесници добију јасан увид у значај енергетике у стратешком смислу, као и важност повезивања стручне јавности на оваквом дешавању. СЕТ је од почетка организован на начин да представља платформу за повезивање, размјену мишљења, представљање достигнућа и окупља значајан број еминентних стручњака, научника и доносилаца одлука из области енергетике, привреде и индустрије. Препознатљивост СЕТ-а је и у концепту који сваке године доноси најважније теме из области енергетике, доприноси успостављању нових сарадњи и будућих пројеката, у свим областима енергетике - каже Зрнићева.

Ове године говориће се о бројним темама, а из области обновљивх извора свакако је интересантно истаћи теме везане за реализацију пројеката у области ОИЕ, енергетске транзиције, развоју сектора, механизму “просумера“ и енергетских заједница, управљању фотонапонским електранама, али и бројним другим темама.

- Знајући колико је енергетика важна за наш, као и регионални и развој уопште, вјерујемо да ће СЕТ сваке године ићи корак напријед, указујући на развојне промјене и пратећи њихову реализацију - закључује Зрнићева.

РТРС

На Регионалном карате првенству Херцеговачке и Сарајевско-романијске регије које је одржано у Билећи чланови Вележа освојили су 21 медаљу у борбама и катама, појединачно и екипно.

Златне медаље у борбама заслужили су Исидора Килибарда, Ива Савић, Ирина Окука, Саша Граховац и Матија Милићевић, сребрне Андреа Брењо и дјевојчице екипно, а бронзане Борислав Ђекић и дјечаци екипно.

Најсјајнија одличја у катама припала су Симони Савић, Обрену Кокотовићу и Филипу Стајићу, сребрна Андреи Ивковић, Луки Настићу, Луки Чалији и Урошу Кружевићу, док су се бронзаном медаљом окитили Николина Иванишевић, Ксенија Ковач, Вук Пантић, Данијел Фржовић и Матеј Бештић.

На првенству је учествовало 198 такмичара из 12 клубова.

Вода у градском водоводу је исправна за пиће, док се потрошачима дуж цјевовода Удбина Невесиње препоручује да воду за пиће прије употребе превентивно прокувавају, саопштено је из ЈП „Водовод“. У саопштењу се напомиње да је градски водовод тренутно прикључен на пречистач Алаговац.

У 15. колу Прве лиге Републике Српске одбојкашице Вележа савладале су данас у Требињу домаћи Леотар резултатом 3:1 (19:25, 25:16, 25:21, 25:21).

Након изгубљеног првог сета Невесињке су посложиле своје редове и успоставиле потпуну контролу над мечом. Добру игру крунисале су побједом која их је позиционирала на четврто мјесто првенствене табеле.

У наставку такмичења у Првој лиги РС Вележ ће имати нешто повољнији распоред, пошто им предстоје мечеви са екипама из доњег дијела табеле.

ТАБЕЛА:

У 16. колу Премијер лиге БиХ рукометаши Херцеговине поражени су вечерас у Невесињу од Извиђача резултатом 33:30. Невесињци су против актуелног првака пружили одличну партију, али нису издржали до краја.

У првом полувремену ривали су играли динамично са доста голова. Гости су се трудили да брзо заврше нападе, а невесињска акипа је голове постизала из лијепо израђених акција. Висок ритам је одговарао Чавчићевим изабраницима који су на одмор отишли са три гола предности.

Гости из Љубушког су боље отворили други дио сусрета и за само пет минута су преокренули резултат. Међутим, Херцеговина борбеном игром није дозвољавала Извиђачу да се одлијепи. Посљедњих десетак минута пао је ритам утакмице, а у честим прекидима гости су се боље снашли. Невесињска екипа није искористила ни неколико седмерца у кључним тренуцима сусрета.

Као што су и најављивали Невесињци су се борили до самог краја, али ипак нису успјели да приреде још једно изненађење.

У наредном колу Херцеговина одлази на важно гостовање у Горажде.

ХЕРЦЕГОВИНА – ИЗВИЂАЧ 30:33 (19:16)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 300. Судије: Весна Балван, Татјана Праштало (Бањалука). Искључења: Херцеговина (14 мин), Извиђач (8 мин). Седмерци: Херцеговина 4(1), Извиђач 5(4).

ХЕРЦЕГОВИНА: Вујадиновић, Ивановић (2), Стајић, Драговић, Бабић (8), Шахиновић (7), Башић (4), Андрић (4), Божовић (1), Стојановић, Зечевић (1), Летић, Вучић, Катић, Бебек, Чабрило (3)

ИЗВИЂАЧ: Лукенда (2), Шевић (1), Љубић, Џелиловић (1), Шимић (2), Бубало (5), Шаравања (2), Алихоџић, Павловић (7), Ћешко (9), Сакић (3), Ковач (1), Пурић, Грбавац, Суљевић, Ласица.

Извор: Слободна Херцеговина

Невесиње је у свакој прилици синоним за слободу српске Херцеговине.

У великој сали београдског ресторана „Мали викенд” у петак 23. фебруара 2024. године окупило се више од 350 људи на традиционалном сијелу Невесињаца, које је протекло у знаку обиљежавања јубилеја – 150 година од доношења одлуке за дизање Невесињског устанка.

Завичајни сабор који се ове године одржао по 13. пут започео је благословом свештеника Лазара Манигоде.

Домаћин овогодишњег сијела и предсједник скупштине удружења Невесињаца Светко Ковач је у својој бесједи поздравио присутне званице и представио учеснике програма.

Нагласио је да Невесињци настоје да достојно обиљеже бројне датуме из славне слободарске прошлости.

– На иницијативу удружења крајем прошле године постављена је спомен-табла у Невесињској улици. Тако је именована од 1895. године, поводом 2о годишњице Невесињке пушке. Улица од свог настанка никад није мијењала име, а данас представља једну од најљепших на Врачару – рекао је Ковач.

Он је подсјетио и да је ово прво сијело Навесињаца без великог завичајног прегаоца и неимара Жарка Самарџића који се преселио у вјечност.

Вишечлану делегацију из Невесиња  предводили су народни посланици Илија Таминџија и Огњен Куљић, начелник општине Миленко Авдаловић, замјеник начелника Богдан Ботић, као и начелници у локалној самоуправи Милутин Самарџић и Алекса Граховац.

Поздраве из Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је истакао да Невесињци не заборављају имена Јована Гутића, Симуна Зечевића и Милоша Кешеља, херцеговачких изасланика који су били одабрани да затраже муницију и оружје од Књаза Николе.

– Идемо у сусрет 150 годишњици Невесињске пушке коју ћемо, ако Бог да, догодине обиљежити заједно са Републиком Србијом и Црном Гором. У томе нам највећу помоћ пружају чланови Удружења Невесињаца у Београду – рекао је Авдаловић.

У централном дијелу програма прослављени српски глумац Небојша Кундачина читао је записе српског писца и историчара Риста Пророковића који је у књизи „Невесињска буна 1874. и почетак устанка 1875. године“ писао о народном договору који се десио на празник Мале Госпојине код биоградске цркве, а на коме је исказана јасна жеља да се покрене устанак.

Сјећање на устанике и херцеговачке слободаре настављено је стиховима Бора Граховца и његове пјесме „Невесињска пушка“ у изведби Огњена Стојановића, најбољег младог гуслара из Републике Српске.

Гангу и дух завичаја донијели су чланови мушке пјевачке групе „Невесиње“.

Посебан печат вечери дале су сестре Јана и Елена Црномарковић, које су дошле из Новог Сада и први пут наступиле на Невесињском сијелу. Својим гласом и појавом одавно су освојиле срца љубитеља етно музике. Музички образоване Јана и Елена су освојиле бројне награде. С обзиром да је њихов отац Далибор, родом из Санског Моста, даровите сестре су често наступале на завичајним скуповима Срба Крајишника.

У медијима су описиване као „крајишки бисери војвођанске равнице“. Међутим, на овај скуп нису дошле случајно. Наиме, њихова мајка Драженка (дјевојачки Миљанић) је рођена Невесињка.

За доминацију омладине у програму потрудили су се чланови групе Свети Димитрије коју са великим успјехом предводи Драгана Будалић.

У склопу програма изворне пјесме је извела женска пјевачка група „Дурмиторке“ коју предводи Рајка Поповић.

Пјесник Миро Ковач из Невесиња је из своје збирке „Проговор“ казивао стихове пјесме „Невесиње“.

Госте је сјајно забавио Митар Ђерић Лаки. Он је читао пробране афоризме из своје књиге „Мини-малац“ за коју је добио награду „Радоје Домановић“ за најбоље сатирично дјело у 2022. години.

Чланице групе Свети Димитрије Ана Булајић и Ивана Ђерић су под будним оком Бора Мишељића дијелиле срећу на врло богатој томболи. Најсрећнији су кући понијели сир торотан, пршут и гусле.

Домаћин вечери Сретко Ковач се захвалио пријатељима удружења и уручио пригодне поклоне Драгану и Бату Кешељу (штампарија АМД систем), Милисаву Ђурасовићу (фирма МДД из Новог Сада), Илији Таминџији (Хидроелектрана „Требишњица“), Огњену Куљићу (Електрохерцеговина а.д. Требиње), Миодрагу Линти (предсједнику Савеза Срба из региона), Страхињи Кукићу (предсједнику скупштине ГО Савски венац), као и медијским радницима Бојану Ђокићу (ТВ Фронт) и Трифку Ћоровићу (Слободна Херцеговина).

Овом скупу је присуствовао и велики број пријатеља Невесиња из Србије, између осталих бивши народни посланик и одедавно носилац Медаље за заслуге Дејан Стошић, као и предсједници и представници братских херцеговачких удружења Гацка, Љубиња, Калиновика, Мостара, Новог Сада, Зрењанина, Вршца и Бањалуке.

Највеће аплаузе добио је Жељко Вукајловић, вођа пута групе Невесињаца која је специјално за ову прилику стигла из Њемачке.

Весеље је трајало до дубоко у ноћ, а за забавни дио програма био је задужен музички оркестар са вокалним солистима Милицом Крсмановић и Милојем Бубањом.

Програм су веома надахнуто водиле Анђелија Дрвенџија и Драгана Будалић.

Група Свети Димитрије основана прије 24 године

Како нам је објаснила етно група „Свети Димитрије“ је настала 2000. године на иницијативу тадашњег невесињског пароха Радивоја Круља, а била је састављена од неколико чланова хора који је дјеловао при саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу. Једна од њих је била Драгана. Како су пролазиле године било је природно да се састав групе мијења, а по оцјени наше саговорнице у периоду од 24 године, кроз групу је прошло око стотињак чланова.

– Наша група данас има 32 члана, јер смо поред старијег састава формирали и млађу групу коју чине дјеца узраста од 9 до 12 година. Чланови групе уједно похађају и музичку школу „Свети Роман Мелод“ која је у Невесињу формирана 2005. године – испричала нам је Драгана. Додала је да је етно група Свети Димитрије, поводом 20 година рада, публиковала CD са изворним херцеговачким пјесмама.

Више фотографија на линку: https://slobodnahercegovina.com/odrzano-13-nevesinjsko-sijelo-u-beogradu-u-znaku-jubileja-150-godina-od-donosenja-odluke-za-dizanje-hercegovackog-ustanka/