Radio Nevesinje
У љубињском Средњошколском центру „Светозар Ћоровић“ јуче је одржано Регионално такмичење из математике. Невесињски средњошколци постигли су запажене резултате.
У конкуренцији ученика других разреда друго мјесто заузео је Урош Шиљеговић. Међу ученицима трећих разреда трећи резултат имао је Огњен Ристић, док је у конкренцији ученика четвртих разреда друго мјесто освојио Благоје Пејичић.
Прва мјеста припала су требињским гимназијалцима.
Регионални прваци су сигурни учесници републичког такмичења, а пласману се могу надати и ученици са пристојним бодовним салдом након што се саберу резултати ученика постигнути у другим регијама Републике Српске.
С обзиром на остварене резултате позиву Републичког педагошког завода могу се надати и ученици СШЦ «Алекса Шантић». Републичко такмичење биће одржано 4. априла.
Браћо и сестре, љубазно вам сугеришемо да убудуће своје покојне сахрањујете у Новом градском гробљу.
Ово се, наравно, односи на оне који у Старом гробљу немају гробно мјесто.
Као што знате, Старо градско гробље је попуњено, и због недостатка простора свака нова гробница представља проблем онима који имају већ направљене споменике.
Такође вас молимо да када заказујете парастосе (годишње и четрдесетодневне помене) прво назовите надлежног свештеника, а затим договорите ресторан и остало.
Ваши молитвеници пред Господом!
Братствo Саборног храма у Невесињу,
протојереј - ставрофор Драго Зубац
јереј Младен Чалија
јереј Славко Лаловић
јереј Александар Црногорац
ђакон Дејан Ивановић
У 20. колу Прве м:тел лиге Републике Српске фудбалери Вележа побиједили су Романију резултатом 2:0. Невесињци су заслужено забиљежили веома важан тријумф, а поред три бода радује и веома добра игра.
Домаћи тим је од почетка утакмице наметнуо ритам и показао већу иницијативу. Вележ долази до предности у 15. минуту голом Кука који је искористио одличну лопту у празан простор и у ситуацији један на један савладао голмана гостију из Пала.
У наставку сусрета екипа из Невесиња је контролисала игру и осим једне озбиљније интервенције домаћег голмана није било опасности по гол Вележа. Предност је дуплирана у 68. минуту гдје након једне убачене лопте са десног бока централни бек гостију реагује несмотрено и шаље лопту у властиту мрежу. Могли су Невесињци и до веће побједе али мреже су до краја мировале за коначних 2:0.
ВЕЛЕЖ-РОМАНИЈА 2:0 (1:0)
Градски стадион у Невесињу.
Гледалаца: 200. Главни судија: Марко Максимовић.
Стријелци: Омар Куко 1:0, Харис Ризвановић (аутогол) 2:0.
ВЕЛЕЖ: Банашевић, Ботић, Абаза, Ловрић, Јокановић (Драшковић), Бајан (Демировић), Реповић (Томичић), Куко, Продановић (Телебак), Мбеве, Бехрам.
РОМАНИЈА: Митровић, Чворо (Јешић), Делипара, Медошевић, Голетић, Радовић (Башовић), Цицовић, Да Цунха, Пекић, Симанић, Ризвановић.
Женска одбојкашка екипа Основне школе „Ристо Пророковић“ освојила је златну медаљу на републичком такмичењу у Градишци које је одржано у оквиру Малих олимпијских игара РС. Невесињке су у финалу, послије велике борбе и преокрета, савладале школску екипу из Брчког резултатом 2:1. Претходно су у групној фази убједљиво поразиле основке из Приједора и Сокоца.
За најбољу играчицу завршног турнира проглашена је Елена Сјеран.


„Ушли смо у завршну фазу реализације ХЕ `Дабар` и ХЕ `Бистрица`, највећи и најсложенији радови на овим пројектима су завршени. Наш кључни циљ јесте да ХЕ `Дабар` буде на мрежи у другој половини, најкасније на крају наредне године, како бисмо тиме осигурали нову енергију и нове приходе за ЕРС, а Републици Српској - дугорочну енегетску независност и безбједност“, изјавио је данас у Требињу министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, након састанка са руководством ХЕ „Дабар“ и менаџментом ЕРС, на челу са директором Луком Петровићем.
На састанку је договорено да ХЕТ од Владе РС затражи гаранције за недостајућа средства од 50 милиона КМ, у циљу финансирања екпропријације дијела Невесињског поља.
Министар Ђокић је навео да су кинески партнери у овом пројекту спремни, да, у случају да ЕРС заврши свој дио обавеза, изградњу ХЕ „Дабар“ заврше до јесени 2027. године.
„Важан нам је сваки мјесец прије уговореног рока, да ХЕ `Дабар` пустимо у рад. Значајан дио опреме за ХЕ `Дабар` је већ испоручен, слиједи завршетак грађевинских радова на објектима, гдје се, уз носиоца пројекта, кинески компанију `Гезуба`, ослањамо и на наше домаће фирме `Интеграл инжењеринг` и `Елнос`. Договорено је да ХЕТ од Владе РС затражи гаранције за недостајућа средства за експропријацију дијела Невесињског поља, као и да кључни фактори у овом пројекту, сваких 15 дана, достављају извјештаје о реализацији ресорном министарству и Влади РС, како би се дефинисале наше даље обавезе“, рекао је Ђокић.
Данило Илић, директор ХЕ „Дабар“ истакао је да је ово кључна година за овај хидроенергетски објекат.
„Сви се морамо максимално ангажовати како би се изградња ХЕ `Дабар` завршила у пуној планираној динамици. До сада смо завршили земљане радове, треба да кренемо са изградњом канала и далековода, стиже нам машинска опрема, цјевовод је пристигао у луку Плоче, пристиже и хидромашинска опрема на градилиште, дио опреме се чува на ХЕ `Требиње 1“, појашњава он.
Лука Петровић, генерални директор ЕРС је истакао да РС треба да буде поносна што је успјела да реализује овако значајан објекат, инсталисане снаге 160 мегавата.
„Хвала Влади РС и министрима који су омогућили да се овај пројекат покрене, реализује и заврши у наредној години. Овај пројекат ће донијети додатне бенефите за ХЕ `Дабар`, локалне заједнице – Невесиње, Берковиће, Билећу и ХЕТ, као и додатне приходе за ЕРС. Добићемо значајно веће количине струје по нижим цијенама од тржишних, и могућност да РС остварује ниске рачуне за струју и у будућим годинама, то је најјефтнија енергија коју можемо да направимо“, рекао је он.
Генерални директор ЕРС је навео да се предаја доводног тунела за ХЕ „Дабар“, чији је извођач радова „Интеграл инжењеринг“, очекује 1. септембра ове године.
„Други уговор, гдје је извођач кинеска компанија `Гезуба`, а подизвођачи `Интеграл инжењеринг` и `Елнос`, убухвата остале радове на девет градилишта. Експропријација имовине и исељевање 25 домаћинстава из дијела Невесињског поља коштаће око 50 милиона КМ и ХЕТ, као `мајка` пројекта, треба покренути иницијативу за добијање гаранције Владе РС за недостајућа средства“, рекао је Петровић.
У ХЕ “Дабар”, највећи објекат те врсте који се гради у региону посљедњих деценија, уложена су 664 милиона КМ.
Радио Требиње
Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи и прерађивачи могу од данас до 13. априла да се пријаве нови јавни позив Фондације за одрживи развој "Прогресус" за додјелу бесповратних средства за набавку механизације, опреме и алата мађарске производње у износу од 2.500 до 25.000 евра, односно до 70 одсто укупних прихватљивих трошкова набавке, речено је Срни у овој фондацији.
Могу се пријавити регистровани пољопривредни произвођачи, самостални предузетници и правна лица регистрована за одговарајућу дјелатност у односу на набавку, и то путем електронског система Фондације за подношење и обраду пријава, те реализацију пројеката на линку /pos.forsrpska.org/.
Детаљне информације у вези са наставком Програма подршке Владе Мађарске, условима и начину пријаве објављене су на интернет страници Фондације /forsrpska.org/.
Фондација може затворити јавни позив за пријаве и прије истека рока, у случају да укупан износ затражених средстава буде већи од укупно расположивих средстава, па се заинтересованим подносиоцима пријава препоручује да се пријаве у што краћем периоду.
Више информација може се добити слањем мејла "Фондацији" /Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli./, телефонским позивом на број 051/264-820, те у канцеларији Фондације у Улици Меше Селимовића број 18 у Бањалуци, која је отоврена сваког радног дана од 9.00 до 15.00 часова.
Фондација "Прогресус" од 2022. године финансирала је набавке више од 1.800 корисника у укупном износу од готово 26 милиона евра бесповратних средстава које је обезбиједила Влада Мађарске.
Улагања су обезбијеђена с циљем јачања привредних односа Републике Српске и Мађарске кроз повећање ефикасности и конкурентности пољопривредних произвођача и прерађивача, развој технологије производње, унапређење кориштења капацитета и управљања ресурсима, побољшање услова одрживости и пословања.
СРНА