Поводом упокојења доктора Ђура Мусића

На Бадњи дан 2024. године објављена је вијест да је у Херцег Новом, у 95. години живота, преминуо доктор Ђуро Мусић. Тим поводом објављујемо дио монографије Невесињска бригада у рату 1992-1995 који је посвећен овом врсном љекару и великом човјеку.

Када је, крајем фебруара 1992. године, доктор Миро Чаваљуга отишао из Невесиња, болница је остала без хирурга. У условима интензивних борбених дејстава на мостарско-невесињском бојишту, одсуство хирурга, односно хируршке екипе било би кобно за многе рањенике који су довожени са фронта. Стога је обезбјеђење доктора те специјалности био задатак који се није смио одлагати. Због већ успостављених блиских односа, Клиничко болнички центар (КБЦ) у Подгорици је био прва станица на коју се обратио доктор Саво Бјелогрлић у име новог руководства болнице. Ступио је у контакт са доктором Ђуром Мусићем и, након његовог пристанка и сагласности управе КБЦ, договорио да управо он узме годишњи одмор и дође мјесец дана на испомоћ у невесињску болницу. Доктор Мусић је имао макар два разлога да прихвати позив. Први је тај што је његов син Давор као млади хирург провео неколико мјесеци у Невесињу на почетку рата. Други и много важнији разлог за доктора Мусића је био што је баш он хируршки збринуо многе рањенике из Невесиња, поготово оне који су у КБЦ долазили у току Прве митровданске битке. Тада се за рањенике из Невесиња испразнило читаво хируршко одељење КБЦ, а доктор Мусић се увјерио да се у том дијелу Херцеговине води прави рат, те сада није било дилеме: његова је дужност да помогне том народу у невољи.

Тако је доктор Ђуро Мусић почетком марта 1993. године дошао на испомоћ у невесињску болницу са планом да ту остане мјесец дана. Ипак, околности су утицале да он ту остане пуних седам година, све до Ђурђевдана 2000. године. За тих седам година оставио је такав траг у Невесињу због кога заслужује да се у овој публикацији о њему каже и нека ријеч више.

Ђуро Мусић је рођен 1929. године у Херцег Новом. Медицински факултет у Београду завршио је 1957. године. Као млад љекар неколико година радио је у Игалу, Мељинама и Никшићу, гдје је положио специјалистички испит из хирургије и остао до 1969. године, када је прешао у КБЦ у Подгорици. У тој здравственој установи добро је испекао занат и стекао реноме хирурга највишег ранга.

Може се казати да се у Невесиње и људе у њему заљубио на први поглед, јер је за првих мјесец дана „видио и осјетио све патње и муке народа, а посебно муке особља невесињске болнице, њихово пожртвовање, преданост, храброст и одлучност да у тим и таквим условима помогне свом народу колико највише зна и умије“. Тада је донио одлуку да у Невесињу остане дуже него што је првобитно договорено. Због обавеза на радном мјесту морао је да оде након истека од мјесец дана, али се у Невесиње враћао кад год су му прилике дозвољавале. То је потрајало до љета 1994. године, када је стекао услове за одлазак у пензију и када се дефинитивно скрасио у Невесињу.

Хируршке интервенције у Невесињу није бројао, али се, по његовим и процјенама колега из болнице, њихов број креће око 1.700. Неки од његових захвата представљају права чуда и заслужују да уђу у анале ратне хирургије. Све то је углавном радио без анестезиолога, који је био ријеткост у невесињској болници. У оперативним захватима те послове најчешће су обављали анестезиолошки техничари, који су на испомоћ долазили са хирургије болнице у Требињу, то јест из Прве хируршке чете Санитетског батаљона Херцеговачког корпуса. У недостатку стручног кадра, чест асистент доктору Мусићу био је доктор неуропсихијатар Саво Бјелогрлић, чијим утицајем је и дошао у Невесиње. Мусић се дивио његовој свестраности и за њега је често говорио да је „измислио медицину“. У хируршкој екипи са њим су увијек биле инструметарка Милена Пејичић, медицинске сестре Мира Радовановић, Снежана Зубац, Радојка Јамина, бабице које су помагале приликом свих порођаја...

Када су тешки рањеници транспортовани хеликоптером, увијек их је пратио доктор Мусић. Ово је нарочито практиковао у вријеме режима забране летења за ваздухоплове Републике Српске, када је постојао велики ризик да санитетски хеликоптер обори авијација НАТО пакта, која је непрекидно крстарила небом изнад БиХ. Често су западали у критичне ситуације, а једном приликом доктор је навео пилота да хеликоптер приземљи на проширење магистралног пута између Никшића и Подгорице, одакле је позвао санитетско возило да дође по рањеника.

Када је завршен рат и потписан Дејтонски споразум престао је основни разлог за даљи останак доктора Мусића у Невесињу. Ипак је остао док млади љекар Ђорђо Кљајић није завршио специјализацију, чиме су створени услови да дужност преда некоме ко ће за стално остати у Невесињу.

Но, то је била нова фаза у невесињској мисији доктора Ђура, када је успоставио одличне односе и сарадњу са љекарима и другим особљем шпанског и француског контигента мировних снага. Њихови хирурзи су једном недељно долазили у болницу и асистирали у великом броју интервенција.

То је потрајало до маја 2000. године када се вратио кући, у његов Херцег Нови. Но, сигурно је да ће Невесиње остати његова друга кућа и други завичај.

Нека овај кратки прилог буде похвала за сва добра дјела која је доктор Ђуро Мусић, хирург лаке руке и благе ријечи, учинио за Невесиње.

Зоран Јањић

• Друм Мостар – Благај – Невесиње саграђен је 1868. године. До тада је постојала само коњска стаза. Стални аутобуски и поштански саобраћај Мостар-Невесиње успостављен је 1927. године.

• Од новембра 1894. до маја 1895. године снијег је непрекидно „лежао“ на Невесињском и Гатачком пољу. Рекордне падавине регистроване су у мјесецу марту.

• За вријеме чувене Невесињске пушке из 1875. године најбројнија породична задруга у Невесињу била је породица Аћима Кљакића из Удрежња. Бројала је 70 чланова. Породична дружба Савића из Слата са 55 чланова почетком 20. вијека била је једна од најбројнијих у Херцеговини. За те прилике Савићи су живјели у три лијепо уређена стамбена објекта на спрат.

• Мјештани Залома су 1934. године покренули су иницијативу да се њихово село преименује у „Село Краља Александра I”.

• У књизи „Чудесна исцјељења и јављања Светог Василија“ постоји запис о Кости Шиповцу из Шипачна који је тридесетих година 20. вијека излијечен чудом у Манастиру Острог. Како није могао на ноге донесен је у Манастир и уз помоћ светитеља устао и проходао. Коста је све до смрти сваке године ишао пјешке под Острог.

• Легендарна спортска новинарка, атлетичарка и коментатор умјетничког клизања Милка Бабовић у Невесињу је живјела до осме године када су њени преселили у Сарајево и касније у Загреб. Њен отац био је официр у Невесињском гарнизону.

• На изборима за Републичко вијеће Народне Скупштине БиХ 1958. године у Срезу Невесиње Обрад Кљакић је добио чак 99,7% гласова.

• Милија Радојичић из Кифина Села једини је Невесињац са „титулом“ афричког зета. Његова изабраница Патриција Каунда рођена је у Замбији. Живе у складном браку у Чачку.

• Највише утакмица за Фудбалски клуб Вележ из Невесиња одиграо је Миљан Петковић. Поуздани штопер, а често и стријелац дрес матичног клуба је облачио 416 пута.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/

У Херцег Новом је синоћ у 95. години преминуо љекар и хуманиста Ђуро Мусић, добитник највећег општинског признања – Повеље општине Невесиње. Током ратних година у невесињској болници је обавио око 1.700 хируршких захвата, спашавајући војнике и цивиле, и ниједан није имао фаталан исход.

Српска православна црква др Мусића је за вишегодишњу хуману дјелатност одликовала Орденом Светог Саве. Медицински подвизи др Мусића од 1993. до 2000. године у Невесињу и источној Херцеговини заувијек ће остати најсвјетлији примјери жртвовања за обичног човјека.

Доктор Ђуро Мусић рођен је 1929. године као треће дијете у породици Милана и Јелке Мусић. Још као дјечак учествовао је у Народно-ослободилачкој борби. Након рата пошао је у војну школу, али је због болести прекинуо школовање. Одабрао је да заврши медицину, у Београду. Вјеровао је тако може помоћи брату обољелом од туберколозе, а 1957. године вратио се у родни Херцег Нови. У Невесиње је кренуо да помогне у збрињавању рањеника на позив др Сава Бјелогрлића. Иако је радио у тешких условима није изгубио ниједног пацијента.

Сахрана др Ђура Мусића биће обављена сутра у 15 часова у Манастиру Савина. Породица ће саучешће примати од 12 до 15 часова.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је јутрење и свету архијерејску литургију у Старој цркви у Мостару, након чега је традиционално са вјерницима преломио чесницу.

Владика Димитрије у бесједи је благословио вјернике и честитао им Божић, те поручио да у своја срца пусте Господа, јер ће тако завољети цијели свијет.

- Нека сте благословени у овој ноћи, нека нас Христос богомладенац озари, освијетли, утјеши, орасположи и да нам своју љубав - поручио је епископ Димитрије.

Говорећи и празнику Рођења Христовог, владика Димитрије је нагласио да нема веће љубави од љубави Господа према људима.

- Нека Христос буде начин нашег односа једних према другима и онда ће бити како ваља и међу нама самима и у нашем срцу и биће мир Божији и међу свим људима - рекао је владика захумско-херцеговачки и приморски.

Епископ Димитрије је поручио да се увијек треба уздати у Бога.

- Овдје у Мостару много су православни пострадалиа, али ми се овдје уздамо у Бога и у његову утјеху и благодат. И да Бог и благослов и благодат ако има коме. Ако будемо људи, Бог ће помоћи. Тако и нас Он увијек избавља, увијек нам долази, предусреће нас љубав Божија ако је чисто срце - рекао је владика Димитрије.

Он је вјерницима поручио да сав свој поглед управе и траже царство Божије, да траже Господа, истичући да Божја љубав нема краја.

- Важно је срца чистити и кајати се. То је највеће достојанство човјечје. Нека би Бог дао да љубав показујемо прво према Богу, а онда ће се Нјеговом благодаћу та љубав распространити на све наше ближње, те ћемо завољети читав свијет и све народе и све ће нам бити благословено - нагласио је владика Димитрије.

Литургији у Старој цркви присуствовали су и представници Католичке цркве.

Вјерници су након литургије и ломљења чеснице заједно прославили Божић у гостопримници Старе цркве, а Мостарац Милан Кнежевић пронашао је новчић.

По старом вјеровању, онај ко на Божић пронађе новац у чесници, имаће добитке цијеле године.

Божићне литургије служене су у поноћ у Манастиру Житомислић, те у црквама у Благају и Бијелом пољу. 

СРНА

Побједник 31. Меморијалног турнира „Мишо Таминџија“ је Месара Алексеј Ресторан Бишина. Невесињско-билећки састав је у финалу одиграном вечерас у препуној дворани „Невесињка“ савладао ГОЛДЕН БЕТ Кафе ЕКС Кафе КИНГ бољим извођењем пенала. Ривали су публици у празнично вече подарили лијепу футсал представу са много узбуђења и лијепих потеза. Након 40 минута игре резултат је био 3:3 што је и био реалан исход на основу створених прилика. У пенал рулету Вујовић и Реповић су били успјешни, а Брканић и Гашпар нису успјели затрести мрежу Дабарчића па је кренуло славље најмлађе сениорске екипе на турниру.

Побједнику је припала новчана награда од 8.000 KM, побједнички пехар и велики прелазни пехар, док је другопласирана екипа добила 2.000 КМ. За најбољег играча турнира проглашен је Срђан Драшковић, члан побједничке екипе. Најефикаснији стријелац турнира је Салко Мацић из Јабланице са десет голова. Пехаре и новчане награде уручили су предсједник Организационог одбора Драго Таминџија, начелник општине Миленко Авдаловић и пријатељи турнира Илија Таминџија и Огњен Куљић. Боро Џомбета из САД је организаторима вечерас уручио дрес најбољег српског кошаркаша у НБА лиги Николе Јокића.

Екипе, финалисти турнира, по 250 КМ од награде намијенили су Удружењу „Моја нада“. Турнир је организован уз покровитељство Општине Невесиње и подршку спонзора и пријатеља турнира.

ГОЛДЕН БЕТ КАФЕ ЕКС КАФЕ КИНГ – МЕСАРА АЛЕКСЕЈ РЕСТОРАН БИШИНА 3:3 (1:1), пен. 0:2

Спортска дворана „Невесињка. Гледалца: 650. Стријелци: 0:1 Драшковић у 6, 1:1 Ковачевић у 13, 2:1 Ћорлука у 22, 2:2 Драшковић 23, 3:2 Брканић у 24, 3:3 Милидраговић у 29. минуту.

ГОЛДЕН БЕТ КАФЕ ЕКС КАФЕ КИНГ: Ромовић, Ковачевић, Кљакић, Вуковић, Пудар, Хркач, Брканић, Гашпар, Ћорлука, Беловић.

МЕСАРА АЛЕКСЕЈ РЕСТОРАН БИШИНА: Дабарчић, Драшковић, Радовић, Реповић, Зечевић, Андрић, Вујовић, Милидраговић.

Велики број Невесињаца окупио се вечерас у порти Храма Вазнесења Господњег како би присуствовали свечаном налагању бадњака чиме је у Невесињу прослављено Бадње вече и најављен долазак најрадоснијег хришћанског празника Божића.

Налагању бадњака претходила је вечерња служба и традиционални дочек бадњака из невесињских села. Вечерњу литургију служили су свештеници Црквене општине Невесиње. Након богослужења дјеца су преломила чесницу.

Старјешина Саборног храма Младен Чалија рекао је да је Бог из љубави створио овај свијет и никада није одустао од нас, него је послао свог сина, јединородног, да буде један од нас, како бисмо ми сачували заједницу са Богом какву је имао први човјек у рају.

Он је истакао да је Бог дошао због свих нас и зато је овај празник толико радостан јер је сваки дом обиљежен бадњацима и срећом.

„Желим да Божић угрије ваша срца, као што нас грије ова ватра и да свачији дом буде испуњен топлином“, нагласио је Чалија.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да је у Невесињу најљепше говорити на Бадње вече, када је пуна порта храма.

„Вечерас је топло у нашим срцима и душама јер смо овдје код бадњака. Желим да вам Божић дође на здравље, радост и срећу и да га прославите са вашим најмилијима“, поручио је Авдаловић.

Позвао је све који буду у Невесињу да дођу 9. јануара у порту Храма како би заједно прославили Дан Републике и трећи дан Божића.

Након налагања бадњака приређен је ватромет.

Божићне литургије у Саборном храму у Невесињу и Цркви свете Тројице у Кифином Селу почеће у 4 часа.

По традицији, након молитве и причешћа, православни вјерници упутиће се кућама гдје ће уз богату трпезу дочекати полазника, који по општем вјеровању доноси радост и срећу у домове.