У организацији ЈУ ОМШ "Св Роман Мелод" и ЈУ Центар за културу "Небојша Глоговац" Невесиње и ове године одржава се Васкршњи фестивал српске народне и изворне пјесме "КОЛ'КО СНАГЕ ХУМСКА ЗЕМЉА ИМА".

Кандидати за аудицију могу се пријавити у просторијама ОМШ „Свети Роман Мелод“ радним данима од 10 до 14 часова или на број телефона 059/602-941.

Такмичари ће наступати у двије категорије:

I категорија: 8–14 година

II категорија: 15 година и старији

Пријаве трају до 2. марта 2026. године.

Финално вече биће одржано 23. априла 2026. године у 18.00 часова у Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ Невесиње.

Рукометна екипа Основне школе „Ристо Пророковић“ освојила је друго мјесто на завршном турниру Малих олимпијских игара.

У финалу Републичког школског првенства невесињски ученици су поражени од екипе из Прњавора резултатом 31:17. Претходно су у групној фази савладали екипе основаца из Источног Сарајева и Козарске Дубице.

За најбољег голмана турнира проглашен је Теодор Кљакић.

Екипа из Прњавора обезбиједила је пласман на Европско првенство.

У организацији Удружења Невесињаца, њихових потомака и пријатеља у Београду је одржана традиционална културно-забавна манифестација «Невесињско сијело» која је окупила око 350 учесника из више градова Србије, Републике Српске, Црне Горе и дијаспоре.

Завичајни скуп у београдском ресторану «Мали викенд» протекао је у знаку пјесме, игре и обичаја из невесињског краја. Била је то ноћ успомена, поноса и завјета да се коријени чувају, а традиција преноси.

У сали испуњеној пјесмом и разговорима сусрели су се они којима је Невесиње у срцу – завичајци, стари пријатељи и родбина, али и млађе генерације које баштине име и поријекло својих предака.

Вишечлану делегацију из Невесиња предводили су начелник општине Миленко Авдаловић и народни посланик Илија Таминџија. Гости свечаности били су представници братских херцеговачких удружења из Србије и Републике Српске и Општинске борачке организације Невесиње, посланик у Скупштини Србије Милимир Вујадиновић и бивши народни посланик и носилац Медаље за заслуге Дејан Стошић.

Након благослова свештеника Лазара Манигоде, госте је поздравио домаћин овогодишњег сијела, предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду, Зоран Јањић.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изразио је захвалност Удружењу Невесињаца што су по 15. пут успјешно организовали завичајни скуп, нагласивши да су везе Београда са Невесињем и читавом Републиком Српском из године у годину све јаче.

Културно-умјетнички програм био је у знаку великог јубилеја – 150. годишњице «Невесињке пушке» чиме је још једном исказано поштовање према славним прецима који су вођени идеалом слободе оставили неизбрисив траг у српској историји.

Наступили су мушка пјевачка група КУД-а «Невесиње», Етно група «Свети Димитрије», чувари српске културне баштине из Велике Греде – породица Спремо и народни гуслар Милош Паровић. За духовите досјетке био је задужен афористичар Митар Ђерић Лаки.

У преосталом дијелу програма госте сијела забављао је музички оркестар из Бијељине «Патрола 076» и Невесињка Јелена Грубачић. Доносећи спој традиције и модерног звука задржали су госте до дубоко у ноћ.

Удружење Невесињаца је ове године уручило признања Невесињцима који су својим дјеловањем дали изразити допринос промоцији завичаја у областима којима се баве.

Срећо Булајић је пажњу Удружења завриједио радом на пољопривредном газдинству и производњом еколошких артикала, док је Небојша Чокорило признање добио за херојски чин спашавања жене из Дунава.На пољу књижевног стваралаштва истакао се Митар Ђерић Лаки који је до сада објавио десет књига афоризама.

Организатор је припремио и богату томболу, а као највриједније награде уручене су гусле, дар Миленка Спрема, пршут, поклон Општине Невесиње, и сир торотан од Мљекаре Перфето.

Невесињско сијело у Београду још једном је показало да километри не могу удаљити срце од завичаја и да Невесиње живи тамо гдје живе његови људи.

За православне вјернике данас је почео вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа - Васкрсом, који се ове године прославља 12. априла.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника - Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник - Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушења која му је поставио Сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.

Према календару Српске православне цркве, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.