Члан пионирске екипе Стрељачког клуба «Свети Димитрије» Јован Богдановић освојио је сребрну медаљу у Теслићу гдје је одржано завршно коло Лиге Републике Српске за најмлађе категорије. Млади невесињски стријелац је и у укупном пласману ове сезоне у дисциплини серијска ваздушна пушка остварио други резултат. Невесињски клуб је екипно сезону завршио на шестом мјесту.

Најбољи стријелци и појединачко и екипно чланови су СК «Геофон» из Теслића.

Наредног викенда у Гацку ће бити одржано Првенство РС.

Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем данас је обиљежена крсна слава храма Свих светих у Зовом Долу.

Богослужење је обавио јереј Драго Зубац, а након тога је уз пригодне здравице преломљен славских колач.

Код Споменика погинулих бораца Отаџбинског рата служен је помен и одата почаст јунацима који су живот положили за Крст часни и слободу златну.

У празничној бесједи свештеник Зубац је подсјетио да је ово дан који је црква посветила светим апостолима, мученицима, исповиједницима и свим људима који су свој живот посветили Христу и који су се упокојили са надом у живот вјечни.

̶ Нека Господ и нас вјерне удостоји да као и свети оци кренемо путем правде, истине и љубави и тако стекнемо Царство небеско, вјечно и непролазно ̶ поручио је Зубац.

Празничну честитку упутио је замјеник начелника општине Невесиње Богдан Ботић, пожељевши да овај храм увијек буде мјесто окупљања и радости. Поручио је учесницима сабора да се воле, поштују и међусобно помажу.

Надахнуте здравице одржали су Милован Зечевић и Драган Иванишевић. Пожељели су много здравља, весеља и више вјенчања и крштења.

Саборовање је настављено уз трпезу љубави, пријатељске разговоре, пјесму и звуке гусала.

Духовно сабрање и 50-годишњица мале матуре

Данашњи сабор у Зовом Долу окупио је завичајце који су тачно прије 50 година завршили основно образовање у овом мјесту. Иницијатор окупљања био је пуковник Зоран Пејановић који није био у прилици да дође у завичај, али су духовном сабрању присуствовали чланови његове породице. Поздраве и празничне честитке у његово име пренио је Брано Ромовић.

Од 26 малих матураната из 1973. године данашњем сабору присуствовало је њих шесторо. Животни путеви расули су их по читавом свијету, али завичај и коријене никад нису заборавили. Ромовић подсјећа да је основну школу у Зовом Долу 70-тих година похађало преко 250 ученика и да се настава изводила у двије смјене. Њихова генерација је била веома успјешна на разним школских такмичењима, посебно из математике и хемије. Имали су и одличну екипу у малом фудбалу.

Ромовић изразио наду да ће и друге генерације наћи повод да се за славу цркве окупљају и подсјећају на лијепе дане дјетињства и школовања у Зовом Долу.

Бивша Југославија могла се похвалити једним од најквалитетнијих фудбалских такмичења у Европи, посебно од шездесетих па до краја осамдесетих година прошлог вијека. Фудбал је био страст, играо се за публику, трибине су биле пуне, на терену мајстори, а квалитет је произлазио и из чињенице да играчи нису могли напусте државу до 27. године.

Када би се отиснули у неки европски клуб, направили би додатни искорак. Уз велику четворку, своје шампионске узлете имала су и два сарајевска клуба. Сарајлије, али и сви они којима је плава боја ближа срцу, носталгично се присјећају 11. јуна 1972. године, када је Жељезничар подигао трофеј.

Грбавица је била пуна, са 51 бодом освојили су титулу шампиона Југославије, испред Звезде предвођене Драганом Џајићем, а један од рекордера по броју одиграних утакмица у "плавом" дресу био је Благоје Братић, капитен клуба. Носио је ореол легенде у граду на Миљацки, због чега је и добио надимак Гроф. У суперлативима о Братићу за "Глас Српске" говорио је и "Жељина" легенда Никола Никић. Како каже, такав борац и мајстор не рађа се сваки дан.

- Имао је надимак Гроф, замислите колико је онда имао поштовање, а и данас га, иако је, нажалост, преминуо, има у Сарајеву. Био је невјероватан играч и велика људина ван терена - почиње причу Никић.

Како каже, управо Братић је "крив" ­што је и он обукао "плави" дрес.

- Још ме нешто веже за њега. Да њега није било, никад не бих дошао на "Грбавицу". Играо сам у градачачкој Звијезди и играли смо против Јединства из Брчког које је предводио Братић. Братић ме препоручио, јер сам у два меча против њих тада постигао три гола и популарни Гроф јавио је Ивици Осиму да обрате пажњу на мене. Већ сам имао 23 године. Захваљујући њему отишао сам у свог Жељу - рекао је Никић.

Било је право уживање гледати Братића како "гине" на терену, а био је и миљеник публике.

- Био је борбен, толико да за њега није било изгубљене лопте, чак и када иде у аут, он није дозвољавао да изађе. Невјероватно је колико би пута уклизао на једном мечу. Није Пеле рекао случајно да га је баш он најбоље чувао. Био је, у позитивном смислу, противничким играчима досадан као крпељ. Код те "Жељине" генерације можда је лопта могла да прође, али играч никако - присјећа се уз осмијех Никић.

Братић је на почетку хтио је да буде центарфор, ипак, тренер Милан Рибар препознао је код њега комбинацију офанзиве и дефанзивних замисли и нашао за њега идеално мјесто у везном реду.

- Причао ми је Ивица Осим о томе да је Братић првобитно желио да буде шпиц. Букал је био шпиц, Јелушић и Делушић по крилу, а по физиономији тренери су препознали да је му је мјесто у везном реду. Братић је био омален и набијен, најсличнији Полу Брајтнеру. Рибар је нашао право мјесто и ту се наша легенда и прославила. Лотар Матеус ме неодољиво касније подсјећао на Благоја Братића, додуше Нијемац је био мало офанзивнији - рекао је Никић.

Остала је и култна фотографија када мијења дрес са Пелеом.

- Пеле, који је тада био најбољи играч на свијету, па можда и свих времена, размијенио је дрес са Братићем, пружио му руку иако га је у том мечу намучио. Играо је тада за репрезентацију Југославије, то је као сада да играте за Бразил. Та селекција била је прави дрим тим - додао је Никић.

За репрезентацију је одиграо укупно три меча.

У гатачком селу Фојница, гдје је рођен 1946. године, и данас га одмила зову Блажо. Његова родбина кроз сјету, осмијех, али и понеку сузу присјећа се легенде која је помјерила фудбалске границе, а због њега су готово сви у том периоду навијали за Жељезничар.

Блажо је у Херцеговини био фудбалско божанство. Прича нам то Ранко Братић који каже за "Глас" да су му се дивили и противнички играчи. У њему је био усађен менталитет побједника, а није имао лак животни пут.

- Родитељи су са шесторо малољетне дјеце 1949. године отишли за Вогошћу, а почео је играти фудбал у локалном Претису, гдје је тада показао да одскаче од саиграча. У "плавом" дресу одиграо је 343 првенствена и куп меча за Жељезничар, по чему је рекордер - рекао је Братић.

Ипак, како каже, мало позната чињеница је да су само секунде дијелиле Благоја Братића од тога да обуче дрес загребачког Динама.

- Било је то 1963. године. За њега се прво заинтересовао Динамо и пошао је на жељезничку станицу на пут према Загребу. Ту га је срео пријатељ Душко Јовановић који је већ тада играо за "Жељу", а прије тога за Претис и убиједио га да остане. Вратио се кући, а од 1964-65. године постаје незамјењив у дресу Жељезничара - додао је Братић.

Био је пун духа, волио је друштво, причао је вицеве, с њим никад није могло бити досадно, а никада није заборавио ни родни крај, у којем је посљедњи пут био 2007. године, мало прије смрти.

- Волио је Херцеговину и у Фојницу је долазио често, кад год би нашао времена. Играо је и локалне турнире, ми бисмо га на то натјерали јер је био велика звијезда, а куриозитет је био да смо на једном турниру у истој екипи имали једног од оснивача РТРС- а Илију Гузину и легенду Жељезничара Благоја Братића - рекао је Братић нагласивши да је својевремено био и велики боем.

По завршетку фудбалске каријере као тренер предводио је више клубова, а, између осталих, Искру из Бугојна увео је у највиши ранг југословенског фудбала. Уз то, био је и селектор репрезентације Малезије, а у Канади, тачније Торонту, гдје је и провео посљедњих 15 година живота, преминуо је 2008. године.

Прва постава

Почетних 11, који су исписали историју Жељезничара под тренерском палицом Милана Рибара, остало је у трајном сјећању не само навијачима клуба са Грбавице него и правим заљубљеницима у фудбал.

Били су то: Јањуш, Којовић, Бећирспахић, Братић, Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Дераковић.

Били су познати и по надимцима Чобо, Кока, Велија, Уво, Шкија, Хаџија, Фелер, Гуза, Јозо, Сепи, Тица.

ГЛАС СРПСКЕ

Одбојкашице Вележа (2008. годиште и млађе) пласирале су се у завршницу Спортских игара младих која ће бити одржана у Сарајеву од 4. до 6. јула. Невесињке су данас освојиле прво мјесто на турниру у Широком Бријегу. У финалу су савладале вршњакиње из одбојкашког клуба Смеч резултатом 2:0 и тако обезбиједиле учешће у завршници највећег аматерског такмичења за дјецу у БиХ.

Састав Вележа: Инес Ивковић, Ивана Чабрило, Наталија Перовић, Марина Голијанин, Марија Стајић, Ана Вучковић, Анастасија Маврак, Елена Милановић, Катарина Иваниш, Емилија Бештић.

У случају тријумфа у Сарајеву Вележ би изборио пласман на турнир у Сплиту који ће окупити најбоље екипе из БиХ, Србије и Хрватске.

Фудбалери Вележа направили су крупан корак према Првој лиги РС. У првој утакмици баража данас у Зворнику Невесињци су са 3:0 савладали фаворизовану Дрину и само их чудо може спријечити да послије двије и по деценије поново не заиграју у прволигашком друштву.

Вележ је препустио посјед ривалу, добро организовао одбрану и фокусирао се на контранападе. Већ у 16. минуту тактика је уродила плодом. Реповић је побјегао одбрани домаћих и прво погодио стативу, а потом одбијену лопту пласирао у мрежу. При резултату 0:1 оквир гола погодио је и Сергеј Продановић.

У финишу сусрета на крилима Драшковића Вележ је стекао велики капитал за реванш. Брзоноги нападач је у свом стилу докрајчио ривала. За  поготке је аплузом награђен од домаће публике.

Спортски директор Вележа Томислав Стајић био је данас уз Вележ у Зворнику. Каже да је поносан на своју екипу која је на терену показала да је зрела за Прву лигу РС.

„Ово је велики резултат за невесињски спорт“, наглашава Стајић.

Реванш се игра у Невесињу у наредну сриједу.

ДРИНА – ВЕЛЕЖ 0:3 (0:1)

Градски стадион у Зворнику. Гледалаца: 400. Судија: Бојан Панић (Приједор). Стријелци: 0:1 Реповић у 16, 0:2 Драшковић у 85, 0:3 Драшковић у 90. минуту.

ДРИНА: Ружић, Бенковски, Вељкић, Андрић, Сушић, Васић, Перић, Максимовић, Ћулум, Станишић, Новак.

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Гутић, Петковић, Вукосав, Г. Продановић, Кљакић, Реповић, Драшковић, Радовић, С. Продановић, Шаренац.

У Требињу је вечерас одржано прво донаторско вече Удружења обољелих од малигних болести источне Херцеговине са циљем прикупљања помоћи обољелима од ових болести.

Нада Ђурић, предсједник Удружења обољелих од малигних болести источне Херцеговине под називом „Вјера ЛУЧА нада“ каже да је један од разлога да оснују ово удружење лоши услови на требињском Одјељењу за онкологију, али и да помогну пацијентима који не могу сами да купе лијекове.

„Лијекови су јако скупи, а не налазе се на листи Фонда здравственог осигурања РС. И најважнији разлог нашег удруживања је да покушамо преко институција да се смање листе чекања за онколошке пацијенте и да се листа лијекова које набавља ФЗО РС коригују са достигнућима медицине нових лијекова, јер код нас се још увијек користи класична хемотерапија, док се у окужењу примјењују имуногенетске терапије“, навела је Ђурић.

Она је додала да су на рачун удружења већ уплаћена одређена средства.

„Покушаћемо да обезбиједимо што више новчаних средстава, да би што више пацијента добило адекватну терапију“, истакла је Ђурић.

Мирко Kолак, начелник Одјељења онкологије у Болници Требиње рекао је да је у Херцеговини присутан тренд повећања броја обољелих од карцинома те да је сваке године 25 до 30 пацијената новообољелих од карцинома, више него претходне године.

Он је додао су најчешћа обољења карцином дојке, плућа и дебелог цријева и да су уобичајено старији пацијенти обољели, али да има и млађе популације.

"У просјеку имамо око 200 до 250 новообољелих пацијената сваке године. Нажалост, проблеми на онкологији су бројни, један од њих за који се надам да ће се ријешити изградњом нове Болнице је инфраструктурни проблем Одјељења за онкологију", навео је Kолак.

Он је рекао да се сада ово Одјељење налази у подрумским просторијама, гдје нису адекватни услови за функционисање, наводећи да је други велики проблем доступност терапије и дијагностике на Онкологији.

"Поготово су проблематичне и ограничене количине лијекова који представљају савремену терапију у онкологији и која омогућава дужи и квалитетнији живот пацијентима", рекао је Kолак.

Колак наводи да Удружење има за циљ да скупља средства за лијекове који су у ограниченим количинама од државе.

Даница Грујичић, министар здравља Србије каже да је на Балкану деведесетих година вођен нуклеарни и хемијски рат те да је то нешто што сви знају.

"Радило се и то је доказано, о једној еколошкој регионалној катастрофи, значи нису само Србија, Црна Гора и Република Српска биле загађене него читав Балкан и то се сада види. Ако погледате смртност од малигних болести, она је највећа на Балкану. Мађарска, Хрватска и Србија се такмиче која ће бити на првом месту", рекла је Грујичић.

Она је истакла да су Удружења као што је ово, веома значајна те да је Министарство здравља Србије успоставило јако добар контакт са свим Удружењима зато што тако могу да добију праве информације о томе шта је потребно и који су проблеми.

"То су људи који се боре за живот и прате све што је ново. Схватају да не могу сви лекови деловати код свих, али код оних код којих могу, треба да им буду доступни", навела је Грујичић.

Kод Банке поштанска штедионица а.д. Бања Лука, отворен је и жиро рачун за све који могу и желе да помогну рад новооснованог удружења.

Основан је и „Kлуб пријатеља удружења“, који већ има преко 100 чланова, а који ће заједно са обољелима покушати да побољшају статус и лијечење онколошких пацијената.