“Звездин љетни караван” у понедјељак, 19. јуна стиже у Невесиње. На Тргу слободе од 18 до 21 час свим фановима београдског клуба пружа се прилика за лијепо дружење.

Као и у свим градовима домаћинима, кроз које је Караван прошао, и у Невесињу ће бити организоване фан зоне, а сви љубитељи црвено-бијелих, моћи ће да се учлане у Звезду, као и да се фотографишу са пехарима Лиге шампиона, Супер лиге и Купа Србије.

 “Звездин љетни караван” је већ постао традиција, у оквиру којег се обилазе градови у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

Парастосом погинулим борцима, полагањем цвијећа на спомен обиљежја и дружењем бивших сабораца данас jе у Невесињу обиљежен Дан формирања Невесињске бригаде. Ова војна формација настала прије 31 годину током рата стекла је велики углед и била гарант слободе и опстанка српског народа у Херцеговини.

У Спомен соби у којој су смјештене фотографије и успомене на 479 погинулих бораца, свештеници Црквене општине Невесиње служили су помен, а потом су представници борачких организација проистеклих из Отаџбинског рата, Општине Невесиње и Удружења Коњичана положили цвијеће на Споменик слободе и Споменик славном команданту Новици Гушићу.

Свештеник Славко Лаловић подсјетио је на ријечи Христове да „не постоји већа љубав од оне када своје животе положимо за ближње“, наглашавајући да су управо то урадили припадници Невесињске бригаде.

 –Нека Бог њиховим породицама подари утјехе, здравља и напретка, а свим грађанима наше свете отаџбине снаге да истрајемо у тешким искушењима са којима се суочава православни народ  ̶  поручио је Лаловић.

Бивши командант Невесињске бригаде пуковник Ранко Продановић указао је да је ова војна формација настала као потреба да се српски народ заштити од погрома.

 –Тај свети задатак заштите територије и становништва успјешно је обављен, али је цијена слободе плаћена многим животима  ̶  истакао је Продановић, додајући да је ратни пут остао на понос свих припадника бригаде. Продановић је данашњим генерацијама поручио да чувају културу сјећања на славну бригаду захваљујући којој уживамо слободу.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Невесиње Милан Шиљеговић нагласио је да је 16. јун дан сјећања, туге и поноса.

̶ Дан туге јер је слободу платило 479 најбољих синова, али и поноса јер је Невесињска бригада из свих битака које је водила у зони своје одговорности изашла као побједник, а Митровданске битке су уписане у најславније странице српске историје  – рекао је Шиљеговић.

Начелник општине Миленко Авдаловић подсјетио је на 16. јун 1992. године и улогу славног команданта Новице Гушића.

̶ Од војске која је била у расулу, страху и невјерици направио је бригаду чувену по храбрости  ̶  рекао је Авдаловић, истичући да је на њену снагу и добру организацију утицао и стручан старјешински кадар састављен углавном од школованих официра из Невесиња и Херцеговине.

Авдаловић је нагласио да су извојеване побједе још драгоцјенијe тиме што се српски народ у Херцеговини борио под истом заставом и са истим циљем, а то је стварање Републике Српске.

Честитка поводом Дана Невесињке бригаде стигла је од Удружења Невесињаца у Београду.

„Нека овај дан буде инспирисан евоцирањем успомена на славна дјела наше бригаде и наше саборце који дадоше животе за опстанак и слободу нашег народа. Нека вјечно живи сјећање на јуначку Невесињску бригаду и нека вјечно живи наша Република Српска“, наводи се у честитки коју је потписао предсједник Удружења Невесињаца пуковник Зоран Јањић.

Средњошколци на подручју Херцеговине и даље су више заинтересовани за упис гимназије, него стручних школа, а ученицима се нуде и нова занимања у складу са потребама локалне привреде, изјавио је данас Срни предсједник Актива директора средњих школа за источно-херцеговачко подручје Момир Братић.

Он је навео да ће у Невесињу ове године у средње школе бити укупно уписано 120 ученика у четири одјељења, од којих су два гимназије.

Братић је напоменуо да су у Невесињу прошле године била чак три одјељења гимназије због великог интересовања ученика.

"Ове године ће бити и једна нова струка, односно трећи степен електротехнике - електричар и електроинсталатер, на захтјев општине Невесиње, јер се процјењује да ће ученици имати посла са том струком на покренутим пословима у енергетици, као што је Хидроелектрана `Дабар` и соларни панели", рекао је Братић.

Он је додао да ће бити уписано и по једно одјељење стручних школа машинства и обраде метала и економије, права и трговине.

Братић је додао да је у Требињу велико интересовање ученика за упис гимназија, као и у Билећи, гдје ће бити уписано једно одјељење гимназијалаца.

У Требињу су у оквиру Центра средњих школа ученицима на располагању и друга занимања јер је планирано да буде уписано пет одјељења из четири струке, међу којима су нова занимања царински техничар из економије, права и трговине и из струке здравства - лабораторијско-санитарни техничар.

У Техничкој школи у Требињу су ове године планирана занимања техничар информационих технологија, електроенергетике, ЦНЦ технологија, логистике и шпедиције, те механичар гријне и расхладне технике.

Братић је напоменуо да је у Гацку, међутим, веће интересовање за упис стручне школе за машинског техничара и компјутерско конструисање, због постојања термоелектране, јер ученици сматрају да се са тим занимањем могу лакше запослити.

Он је истакао и да је за трећи степен и даље мало интересовање ученика на подручју херцеговачке регије, као и да се одлични ученици, по правилу, највише одлучују за упис гимназије.

Упис у средњу школу почиње 19. јуна, а ученицима је на располагању јунски и јулски уписни рок.

СРНА

Влада Српске издвојиће 500.000 КМ за помоћ осумњиченим и оптуженим за ратне злочине, интензивније ће се радити на запошљавању дјеце погинулих бораца, биће повећане личне и породичне инвалиднине за десет одсто и биће уведен јединствени борачки додатак за све борце у Републици Српској.

То су кључни закључци које су представници Борачке организације Републике Српске договорили са министром рада и борачко-инвалидске заштите Данијелом Егићем, а који би, како су најавиле обје стране требалo да буду реализовани од септембра па до краја ове године.

Прије мјесец дана представници Борачке организације предсједнику Српске изнијелу су своје захтјеве са акцентом на повећање личне и породичне инвалиднине. Након постигнутог договра са предсједником, захтјев су упутили ресорном министарству.

- Сједница Предсједништва је била у три тачке дневног реда. Једна се тиче реализације договора који смо прије неколико мјесеци постигли са предјседником - каже Радан Остојић, предсједник БОРС-а.

Договорено је и да ће Влада Српске издвојити пола милиона марака за помоћ осумњиченим и оптуженим за ратне злочине. Али и за борце најзначајнији захтјев, увођење јединственог борачког додатка за све категорије.

- Договорено је са предсједником да ће у семтембру бити убризгано још 20 милиона у борачко-инвалидску заштиту. Значи како би све наше борце увели у мјесечни борачки додатак до краја године - нагласио је Горан Рогић, предсједник Предсједништва БОРС-а.

Реализација постигнутог договора требало би да буде спроведена у септембру.

- Ми смо у министаству након подношења иницијативе и обављена два састанка ушли у анализу захтјева и имамо готово спремна сва рјешења и све ствари које се тичу овог пројекта - рекао је Данијел Егић, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.

Борачка организација Републике Српске 27. јуна обиљежиће 30 година постојања. Академија ће бити одржана у културном центру Бански двор у Бањалуци, а Телевизија Републике Српске уживо ће преносити овај догађај.

РТРС

У Мостару и Невесињу данас је обиљежена 31 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Старој цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За седам особа се још увијек трага.

Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 81 лицем.

На данашњи дан 1992. године запаљена и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.

Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.

Новка Маврак чији је муж настрадао прије 31 годину каже да су и данас болна сјећања на љето 1992. године.

̶ Српски народ из Мостара је бјежао на сваку страну, аутима, пјешке преко планина према Невесињу, нагледала сам се свега и свачега, а ко није побјегао завршио је трагично ̶ присјетила се Маврак.

Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић указала је да су и послије 31 године злочини над Србима у Херцеговини невидљиви правди и правосуђу.

Она је истакла да је тим људима одузето не само право на живот, него и право на достојанствену смрт и име на надгробној плочи.

  –Данас као сестра нестале особе са огромним бременом на леђима, са понизношћу и вјером у Бога, у име свим нас са празнином и тугом, апелујем на буђење свијести и људскости према онима који су дали своје животе за слободу и мир ̶ нагласила је Џелетовић.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић рекао је да људска бића која 31 годину траже најмилије заслужују бар пажњу и поштовање.

  –Нико у овој држави нема прво да укине људима наду да бар достојанствено и уз помен и молитву сахране своје сроднике – указао је Авдаловић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац каже да је све мање наде да би се процес тражења могао убрзати.

– Од како је процес тражења прешао на државни ниво пронађено је само 58 лица и то је поражавајуће – истакла је Граорац, подсјећајући да још увијек 1646 породица из Републике Српске тражи своје најмилије.

Вијенце и цвијеће на спомен обиљежја положиле су делегације општинских и републичких организација проистеклих из Отаџбинског рата, источно-херцеговачких општина и представници конзулата Србије у Мостару и Срба у Градском вијећу Мостара.