Независна мисија Међународног фонда за развој пољопривреде (ИФАД) данас је посјетила Невесиње. Након сусрета са представницима општинске управе одржан је састанак са произвођачима, задругама и асоцијацијама из пољопривредног кластера „Стара Херцеговина“ на којем је разговарано о унапређењу подршке малим произвођачима укљученим у кооперантску производњу.

Претходни пројекат „Развој конкурентности у руралним подручјима“ који је реализован заједно са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС у оквиру којег је подијељено више стартап пакета оцијењен је као веома успјешан. За произвођаче млијека и поврћа дио средстава издвојила је и Општина Невесиње.

Менаџер ИФАД-ових пројеката Драган Вучковић каже да је на територији Републике Српске у оквиру претходног пројекта основано око 40 задруга са циљем економског оснаживања и подршке пољопривредницима.

- Мисија Међународног фонда ових дана обилази терен, разговара са директним корисницима и удружењима о завршеним пословима и новим модалитетима сарадње- наглашава Вучковић, додајући да су представници ИФАД-а задовољни са оним што су видјели у Херцеговини. Према његовим ријечима, биће направљен пресјек претходних циклуса и урађена анализа шта је потребно поправити у организацији, производњи и пласману на тржиште.

Из Општине Невесиње су поздравили ангажман мисије ИФАД-а и потврдили успјешну дугогодишњу сарадњу од које су велике користи имали невесињски пољопривредници.

Рукометаши Херцеговине остварили су вечерас у Невесињу важну побједу у Премијер лиги БиХ. У 21. колу савладали су Маглај 37:32 и поправили изгледе за опстанак у елитном рангу.

Несињци су играли у високом ритму од почетка до краја. Гости су само на старту утакмице брзим контрама правили проблеме домаћинима, али како је сусрет одмицао Невесињци су били све бољи. Бриљантан финиш првог полувремена и одлично отварање другог дијела утакмице лишили су сусрет било какве неизвјесности.

Херцеговина је вечерас имала више расположених играча, а најефикаснији је био Бранко Карановић. Стамени пивот је упркос повреди убацио седам голова. Код гостију се истакао Борис Босић са десет голова.

Невесињски састав је на табели прескочио Искру која је поражена од Леотара. У наредном колу Невесињци гостују бањалучком Борцу.

ХЕРЦЕГОВИНА – МАГЛАЈ 37:32 (17:13)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 350. Судије: Обренко Миљковић (Бијељина), Душко Ристанић (Брчко). Делегат: Алија Хасић (Тузла). Искучења: Херцеговина: (16 мин), Маглај (16 мин). Седмерци: Херцеговина 5 (4), Маглај 4 (3).

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (3), Шаренац, Чабрило (5), Драговић (5), Вујадиновић, Вучић, Зечевић (1), Фазлић, Башић (1), Златић (3), Џелиловић (5), Ковач, Карановић (7), Томић, Ражнатовић (2), Полић (1).

МАГЛАЈ: Ћатић, Хаџић (2), Омерагић (3), Басор, Шуљаковић, Кендић (2), Бајрактаревић, Карабеговић (1), Делић, Риџал (3), Б. Босић (10), Ђ. Босић, Крпић, Хасић, Кадрић (3), Ћосић (8).

ТАБЕЛА:

Гост Радио Београда у емисији „Моја књига“ била је Весна Капор.

Невесињска књижевница говорила је о својим читалачким почецима, о књигама које су битно утицале на њено формирање, о томе како је открила дјело ''Лирика Итаке'' Милоша Црњанског. Објаснила је зашто јој је ова књига значајна, зашто је стално носи уз себе и често чита, и зашто мисли да је лијепо на неки начин боравити у свијету који је створио Милош Црњански.

Весна Капор је рођена у Невесињу. Филолошки факултет завршила је у Београду. Објавила је романе ''Три самоће'' и ''Небо, тако дубоко''; збиркe прича ''По сећању се хода као по месечини'' и ''Венац за Оца''; и књигу кратке прозе ''Као што и вама желим''. Добитница је награда ''Лаза Костић'', ''Милош Црњански'', ''Данко Поповић'', ''Кондир Косовке девојке'', ''Меша Селимовић'' и ''Ђуро Дамјановић''. Добитница је Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду за изузетан допринос и успјешну сарадњу у развоју наставе, језика, књижевности и културе. Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.

Комплетна емисија на линку: 

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5148084/lirika-itake-.html?fbclid=IwAR3eI7CeDX6LxF8igaNtZ2opkKAyjW7Wl2krL62vIrVm0R4IDgNttMnAwQ0

Електропривреда Републике Српске односно матично сједиште у Требињу је расписало јавни позив за набавку услуге израде студије и испорука дрона за надзор и откривање кварова на далеководима.

Процијењена вриједност набавке је 180.000 КМ без ПДВ-а, а рок за извршење посла је шест мјесеци.

Уговорни орган ће у поступку јавне набавке провести е-аукцију на порталу јавних набавки истиче се у документацији.

У пројектном задатку се наводи да је дистрибутивна мрежа на подручју електродистрибутивног предузећа ЗП Електрокрајина а.д. Бањалука веома велике дужине (22.475,57 км), пролази кроз брдско планинска подручја са изразито бујном вегетацијом, великим дијелом кроз шумска подручја, а у неким дијеловима кроз кањоне и тешко приступачне терене. Од тога је 5.168 км средњенапонска мрежа напонских нивоа од 6 кВ до 110 кВ.

Одржавање мрежесредњенапонских далековода је доста отежано, обзиром на поменуте терене преко којих далеководи пролазе. То се нарочито односи на тражење кварова при лошим временским условима. Дистрибутивно предузеће улаже максималне напоре да би снабдијевање крајњих потрошача електричном енергијом било што уредније, а да испоручена енергија буде по квалитету у границама прописаних законом. Очигледно је да постоји потреба за аутоматизацијом барем дијела послова и обавеза око надзора стања средњенапонске мреже у нормалном погону као и тражење мјеста квара приликом испада далековода из погона.

Из тог разлога се опредијелило да се изврши набавка услуге израде студије и испоруке дрона за надзор далековода и откривање кварова на истим са анализом на територији овог предузећа, а потом да исти могу знање пренијети на остала 4 оператора дистрибутивног система.

Додаје се и да су губици приликом испада из рада далековода су веома велики, прекиди могу трајати веома дуг временски период док екипе монтера не открију мјеста квара на далеководима. Често су та мјеста квара на тешко приступачном терену које монтери приликом трагања најчешће заобиђу, а обично се кварови дешавају по најлошијем времену, тако да трајање откривања мјеста квара се значајно продужује.

Тренутно су губици електричне енергије на надземним водовима у Електрокрајини око 12%, што је значајно у односу на укупну дужину свих врста надземних водова од цца 22.500 километара. Посебан проблем чини све већи недостатак квалификоване радне снаге, која је способна да квалитетно стигне одржавати све веће и захтјевније системе.

Студијом је потребно обрадити набројане теме, те предвидјети адекватан систем надзора далековода и детекције кварова надземних водова помоћу дрона. Такође је потребно предвидјети и све неопходне кораке, које корисник треба да предузме ка овлаштеним институцијама у БиХ (БХ АНСА, БХДЦА, обука запослених), како би набавка и употреба цјелокупног система детекције дроном имала и формално правне оквире, појашњено је у документацији.

Наводи се и да дронови имају потенцијал да значајно промијене начин на који се провјеравају далеководи и стубови. Према неким истраживањима кориштење дрона може значајно смањити трошкове, нпр. за инспекцију једног високог стуба смањење трошкова прегледа и ревизије износи преко 20 пута, док се приликом прегледа дроном добијају далеко тачнији подаци.

Понуде се примају до 30. марта, преноси еКапија.

Агенција за аграрна плаћања Републике Српске ажурирала је други обрачун корисника регресираног дизел горива за ову годину, којим је обухваћен 3.121 нови корисник и за ту намјену обезбијеђено је 2.692.834 КМ, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Из Министарства наводе да ће корисници остварити право на 3.590.445 литара регресираног дизел горива по цијени умањеној за 0,75 КМ од малопродајне цијене на бензинским пумпама овлаштених дистрибутера.

Рок за ажурирање података у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге, на основу чега пољопривредници стичу право на регресирано дизел гориво, је 15. мај.

Агенција за аграрна плаћања ће у складу с тим вршити ажурирање додатних спискова корисника о чему ће пољопривредници благовремено бити информисани, додаје се у саопштењу.

РТРС

Непознати починилац отуђио је соларни панел са резервоара за питку воду у селу Бежђеђе, власништво Јавног предузећа „Водовод“. Мјештани су огорчени овим вандалским чином.

Из „Водовода“ су потврдили да је са носача демонтирана и отуђена соларна плоча која је служила за напајање уређаја за регулацију количине воде у резервоару. Директор „Водовода“ Славиша Сокнић каже да су одмах по сазнању обавијестили полицију која је направила увиђај, пише портал радио Невесиња.

Сокнић наглашава да њихово огорчење није због материјалне штете колико због спремности појединаца да угрозе јавно добро. Директор „Водовода“ појашњава да је водоснабдијевање села без соларног панела на резервоарау отежано, али није прекинуто.