Храм успења пресвете Богородице у Биограду обиљежио је данас крсну славу. На овом историјском мјесту одржан је и народни сабор који је поред мјештана окупио и њихове пријатеље и госте расуте по читавом свијету. Светковина традиције и витештва у Биограду одржана по 147. пут на дан великог хришћанског празника.

Свету литургију у Храму успења пресвете Богородице служио је свештеник Славко Лаловић уз црквено појање Етно групе „Симонида“. Након богослужења обављен је обред ломљења славског колача. Услиједиле су здравице домаћина и гостију.

У пригодној бесједи свештеник Лаловић позвао је вјернике на заједничку молитву Пресветој Богородици. Он је истакао да је црква у Биограду матица око које се 15 деценија окупља и тражи утјеху народ Божији.

− Данас се дичимо светињом у коју су наши преци уложили много љубави и труда у тешким временима – рекао је Лаловић, наглашавајући да је људска и хришћанска обавеза данашњих генерација да наставе гдје су они стали. Лаловић је изразио задовољство што је у посљедње двије деценије кренула генерална обнова храма и што је духовни живот постао богатији, посебно међу омладином.

Предсједник Црквеног одбора Војо Куљић захвалио се мјештанима и гостима који су својим присуством увеличали заједнички празник Биограда и околних села.

Након славског обреда и порука духовних отаца, домаћина и гостију славске свечаности настављене су уз пјесму и пријатељске разговоре.Током саборовања личним прилозима људи добре воље прикупљено је око 13.000 КМ.

Спортски дио свечаности био је у знаку соколских дисциплина. У потезању конопа мушко-женска екипа Српског Сокола заслужила је навреднију новчану награду организатора. Најдужи хитац у бацању камена с рамена, као и прошле године, имао је Радован Спремо. У потезању клипа Раде Андрић није имао озбиљну конкуренцију, али је његов ривал у финалу 70-годишњи Дујо Ђерић побрао симпатије публике. У скоку удаљ насупали су махом пионири, а најбољи резултат остварила је Теодрора Појужина

Најмађи учесници сабора окушали су се и у потезању конопа. Све три екипе су награђене, а прво мјесто припало је Недвесињским делијама.

Празничним вечерњим богослужењем  и предавањем  на тему "Невесињска пушка и српско национално питање" синоћ су у Биограду у Цркви Успења пресвете Богородице почеле великогоспојинске свечаности. 

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић одабрао је баш ову тему зато што је Невесињска пушка била, како историчари кажу, она мала црна тачка у Херцеговини, која се проширила, претворила у облак и заклонила ведро небо тадашње европске дипломатије.

„Велика ми је част и задовољство што сам одржао предавање баш код цркве у Биограду, гдје су се и сакупили невесињски главари, септембра 1874. године и донијели одлуку о дизању на устанак“, истакао је Мастиловић.

Он је нагласио да је Невесињска пушка иницирала Велику источну кризу након чега је почело рјешавање српског националног питања на подручју Херцеговине. Мастиловић је додао да се страдање српског народа наставило јер је услиједила Аустро-Угарска окупација, велика страдања у Првом свјетском рату, стварање Краљевине Југославије, затим геноциди које је српски народ доживио у Другом свјетском рату, па све до данашњег времена, када смо свједоци демографског колапса српског становништва.

„То је оно на шта стално упозоравамо и о чему причамо и због тога је, осим саме Невесињске пушке, веома важно сагледати тај феномен у ширем контексту српске историје, јер у историји се ништа не дешава тренутно, а да нема своје дубинске корјене. Оно што се нама дешавало у 20. вијеку и све до данас, има своје корјене у тим првим устанцима у Херцеговини“, нагласио је Мастиловић.

Мастиловић је истакао да се у Биограду осјећа веома лијепо јер га као историчара привлаче историјска мјеста и да у њима осјећа дух тих старих времена.

Парох биоградски, свештеник Славко Лаловић, захвалио се проф. др Драги Мастиловићу на одржаном историјском часу и позвао је вјерни народ Биограда и околних мјеста да својим присуством увеличају данашњу славу Храма Успења пресвете Богородице у Биограду.

У Дому културе «Небојша Глоговац» вечерас је премијерно приказан документарни филм «Пут Срба са Неретве» аутора Стевана Салатића.

Филм је сабрао 13 животних прича људи који су 1992. године били принуђени напустити своја огњишта и спас од рата потражити широм региона и свијета.

Аутор Стеван Салатић каже да је његова интенција као рођеном Мостарцу била да на 30. годишњицу погрома 35.000 Срба из долине Неретве направи трајно свједочанство о судбинама људи којима је ратни вихор промијенио животе.

− Филм представља својеврстан историјски траг о нашем страдању, судбинама и патњама током Одбрамбено-отаџбинског рата –рекао је Салатић. Он је истакао да је важно да се овакви садржаји снимају и пишу јер свједоче о једном времену важном за српски народ.

Свештеник Радивоје Круљ честитао је аутору на урађеном документарном дјелу наглашавајући да је порука филма да Срби у долини Неретве треба да имају свој живот и планирану активност, а не само реакцију на догађаје.

− Родили смо Шантића и Ћоровиће, саградили највећи православни храм на Балкану, прва српска опера у Мостару је извођена прије Београда, а данас је мала српска заједница изњедрила Лану Пудар−истакао је Круљ, указујући да српски народ мора имати будућност у долини Неретве.

Један од саговорника у филму историчар Бошко Буха рекао је да је аутор аутентично обрадио догађаје од прије 30 година и да се већина Срба из долине Неретве препознала у некој од животних прича.

− Ово је важан историјски документ који може послужити као основа за нека нова дјела писцима и историчарима – поручио је Буха.

Након Невесиња филм ће бити приказан у Гацку, Источном Сарајеву, Требињу и Мостару.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић рекао је да ће све херцеговачке општине у наредној сезони - од 15. априла 2023. године, бити заштићене системом протвиградне заштите.

- Ми тренутно градимо противградну заштиту. У Херцеговини за сада само функционише заштита у Теребињу, а до краја године би требало бити постављено 25 станица које покривају читаву Херцеговину - рекао је Пашалић.

Он је позвао пољопривреднике из Берковића који су претрпјели штету од града да поднесу захтјеве за ванредну помоћ, јер на ту врсту помоћи имају право према правилнику Министарства.

- Не можемо им у потпуности покрити штету коју су имали, али овом ванредном помоћи им можемо помоћи да преживе до сљедеће сезоне - рекао је Пашалић и подсјетио да произвођачи могу осигурати своје усјеве код Министарства и да се плаћа 50 одсто полисе.

РТРС

Чланови Спортско-риболовног друштва „Алаговац“, Ронилачког клуба „Мостар“ из Мостара и Ронилачког клуба из Дубровника данас су извршили чишћење подводног дијела језера Алаговац. Ова традиционална акција, која се спроводи већ седам година, реализована је уз подршку Општине Невесиње, многобројних спонзора, пријатеља и љубитеља природе.

Градимир Спремо из СРД "Алаговац" истакао је да су спортски риболовци у протеклом периоду извршили више акција чишћења приобалног дијела невесињског језера.

„Данас је на реду еколошка акција уклањања отпада са дна језера, коју не бисмо могли реализовати без помоћи ронилаца“, нагласио је Спремо. Он је додао да рониоци, поред разних врста отпада као што су стакло, метал и пластика, уклањају и грање које може бити веома опасно за купаче.

Предсједник Ронилачког клуба Мостар Фрањо Соче истакао је да је циљ свих њихових акција подизање еколошке свијести људи.

„Ми се увијек радо одазовемо на позив за чишћење овог прелијепог језера. Данас нисмо успјели да нађемо један чамац, због слабе видљивости, али ћемо опет доћи у октобру са сонером и вјерујем да ћемо га тада извући на копно“, рекао је Соче.

Он је поручио купачима и свима који долазе на језеро Алаговац да чувају нетакнуту природу и љепоте овог дијела Невесиња.

Учесници данашње акције дружење су наставили уз припремљену закуску и пријатељске разговоре.

У оквиру инфраструктурних пројеката изградње и адаптације улица и путева које реализује општина Невесиње данас је извршено асфалтирање локалног пута у Батковићима. Постављање новог слоја асфалта сутра ће бити обављено у насељу Живаљ, потврђено је у Општинском одјељењу за просторно уређење и стамбено-комуналне послове.

Припремни радови завршени су на локалним путевима у Миљевцу, Залужју и Расту. Механизација за припрему терена упућена је у Биоград, тако да ће радови у овом селу бити извођени наредних дана.

У Улици Богдана Жерајића тренутно се постављају ивичњаци. Пројектом је превиђена изградња потпорног зида и пресвалачење новим слојем асфалта на површини од око 2800 м2.

Из општинске управе, наглашавају да се реконструкција и асфалтирање саобраћајница обавља према раније утврђеном плану и у договору са мјесним заједницама.