Обиласком Спомен собе и полагањем цвијећа на Споменик слободе у Невесињу обиљежен Дан Републике Српске и 34 године њеног постојања.

Представници Општине Невесиње, Општинске борачке организације, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешина Војске РС и Општинске организације погинулих бораца и несталих цивила положили су цвијеће на Тргу слободе. У Спомен соби су упалили свијеће и одали почаст погинулим борцима.

Слободарско и устаничко Невесиње одиграло је велику улогу у стварању Републике Српске. Бранећи своја огњишта погинуло је 479 припадника Невесињске бригаде и 208 бораца Друге лаке бригаде.

Поводом Дана Републике и трећег дана Божића посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану у Саборном храму Вазнесења Христовог у Невесињу служена је света литургија. Богослужење је обављено и у манастиру Успења пресвете Богородице у Луци.

У Бањалуци је одржана церемонија откривање Централног спомен-обиљежја борцима (1991-1995) на Тргу српских јунака.

Поводом 9. јануара, Дана Републике Српске, откривено је и освештано Централно спомен-обиљежје за укупно 25.830 погинулих бораца у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске.

Спомен-обиљежје освештао је епископ марчански Сава уз саслужење више свештеника Епархије бањалучке.

Епископ марчански Сава рекао је да се данас откривањем Централног спомен-обиљежја данас присјећају жртава погинулих војника и војсковођа који су животе уградили у темеље Републике Српске.

- На најрадоснији хришћански празник - Божић сјећамо се оних који су своје животе положили за Христа, вјеру и идентитет - рекао је епископ Сава у обраћању на откривању Централног спомен-обиљежја у Бањалуци.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да Спомен-обиљежје погинулим борцима ВРС у Бањалуци свједочи херојском чину српског војника кроз историју, посебно у Одбрамбено-отаџбинском рату и симоблише жртву и страдање.

Остојић је истакао да је то свето мјесто Републике Српске, које симболише сваки гроб, сваког јунака који је гинуо кроз историју.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац истакла је да је овај споменик живи доказ жеље за слободом и миром за српски народ.

- Свједочимо историјском догађају, споменику који нас је све повезао и ујединио, који је учинио да поносоно стојимо на мјесту гдје ће нас трајно сјећати на погинуле у Обрамбено - отаџбинском рату. Ово је мјесто које ће бити мјесто окупљања на датуме које нас сјећају на тешке дане из наше историје, али и оне на које се поносимо, а један од тих јесте и Дан Републике. Нека нас трајно сјећа на све оне који су уградили највриједније, своје животе у одбрани Републике Српске - поручила је Граорац.

Директор Меморијалног центра Републике Српске Денис Бојић истакао је данас у Бањалуци да Централно спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату постоји како би имена хероја била трајно присутна у јавном простору, односно никада заборављена.

- Ако сјећање остане без гласа и објашњења онда временом постане крхко и подложно манипулацији, што се не смије дозволити - рекао је Бојић на откривању Централног спомен-обиљежја поводом Дана Републике.

Градоначелник Драшко Станивуковић поручио је данас у Бањалуци, гдје је откривено и освештано Централно спомен–обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату, да је потребна апсолутна слога о најважнијим националним темама.

Станивуковић је у обраћању рекао да је овај споменик подигнут три деценије након јуначке одбране Републике Српске и њеног међународног признања.

- Централно спомен-обиљежје није само споменик борцима који су дали животе, можемо рећи да је зборно мјесто свих наших најузвишенијих идеала - навео је Станивуковић и изразио наду да више неће бити оваквих страдања.

Након откривања спомен-обиљежја, вијенце су положили вршилац дужности предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, премијер Саво Минић, те представници институција Србије.

Вијенце су положили и удружења Српске проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и Градске управе Бањалука.

У централном дијелу споменика постављен је крст на којем је порука: "Спомен на вас је наш свети храм. У њему никад неће бити мртва ваша свијетла и завјетна жртва".

На спомен-обиљежју су постављене и плоче са именима погинулих бораца који су одбранили Републику Српску.

Овом догађају присуствују вршилац дужности предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић, предсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, премијери Републике Српске Саво Минић, српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић, министри у Влади Републике Српске, народни посланици, као и лидер СНСД-а Милорад Додик.

Присутни су били и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, велики број званица из политичког и друштвеног живота Републике Српске, те представника Српске у заједничким институцијама БиХ и Трећег пјешадијског Република Српска пука.

Полицијски оркестар Министарства унутрашњих послова Републике Српске је на почекту извео химне Српске и Србије "Моја Република" и "Боже правде".

У централном дијелу споменика постављен је крст на којем је порука: "Спомен на вас је наш свети храм. У њему никад неће бити мртва ваша свијетла и завјетна жртва".

У Спортској дворани "Борик" oдржана je свечана академија, те свечани пријем у сједишту Владе Српске.

У петак, 9. јануара, у 9.00 часова биће служена литургија у Храму Христа Спаситеља, а у 12.00 часова свечани дефиле на Тргу Крајине.

Девети јануар се слави као Дан Републике Српске, која је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.

Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.

Назив Република српског народа у БиХ био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ, који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив је септембра 1992. године замијењен садашњим - Република Српска.

РТРС

МЛАДИ гуслар Лука Ивановић из Мелбурна са само седам година, пјевајући уз овај древни инструмент о Херцег земљи, освојио је родну Аустралију и допро до срца сународника на свим меридијанима, а посебно у Невесињу, гдје су му коријени.

Када је током прославе Светог Николе у истоименом храму у Џилонгу на ноге дигао све присутне ни Лука ни његови родитељи Добрила и Дејан нису могли претпоставити какве ће емоције изазвати.

Луку је након наступа благословио Његово високопреосвештенство митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, такође поријеклом Херцеговац, те му даровао икону Светог Василија.

Овај мали гуслар за Срну каже да нема трему и да се радује сваком наступу, а да се сваки дан дружи са гуслама на чијем је прочељу крсна слава Ивановића – Свети Никола, а на позадини манастир Острог, гдје је крштен, као и његови сестра и брат – Ангелина и Немања.

– Када дођем из школе, онда запјевам једну коју знам по један, два сата. Мог брата Немању сам почео да учим да гусла љетос кад смо били у Невесињу и Требињу и онда је он мало заборавио. Сада сваки дан сједнем са њим заједно да опет и он зна да гусла – прича Лука.

Лука учи гуслању и петогодишњег брата Немању

Он је пјесму „Херцег земља“ научио за четири мјесеца, а уз њега је овај текст, који је захтјеван и за много старије, савладао и петогодишњи Немања на својим дјечијим гуслама.

Лука текст пјесме која говори о тешкој историји Херцеговине, која је васкрсла кроз буне и ратове и довела до стварања Републике Срспке, не само да пјева него и разумије, јер га родитељи уче традицији и историји поднебља у којем су потекли.

Максим Војводић – узор и подршка

Њему се приликом долазака у Републику Српску испунила и највећа жеља да упозна гуслара Максима Војводића, који изводи његову омиљену пјесму „Српска Спарта“.

– Прво сам се мало бојао, па се мало стидио, а онда сам дошао до Максима. Он ме је загрлио и тако смо се упознали у Требињу. Максим ми је рекао да наставим да гуслам – каже Лука, који се са Војводићем сада сретне сваки пут када оде у Републику Српску.

Војводић пружа драгоцјену помоћ и Лукиним родитељима, те им разјашњава неке недоумице у вези са текстовима пјесама.

Мајка овог младог гуслара Добрила Ивановић наводи да Лука највише пјесама учи преко Максимових снимака.

– Максим нам увијек помогне тако што исправи неке ријечи или ми напише текст да га ја могу правилно пренијети Луки да научи – прича Ивановићева.

Она истиче да се Лука, захваљујући љубави према гуслама, спријатељио и са младим гусларима Ђорђем Стевовићем и Светом Вујевићем и да током боравка у Требињу стиче додатно знање при Гусларском друштву „Војвода Лука Вукаловић“, као и да је упознао и Жељка Вукчевића, те Момира Авдаловића, који му је један од омиљених.

– Лука је ове године гуслао у манастиру у селу Лука код Невесиња за славу Успења Пресвете Богородице са благословом игумана Василија из манастира Дужи, а носио је и икону Светог Николе у литији поводом Преображења – славе града Требиња – каже Ивановићева и додаје да дјечак гусла приликом породичних окупљања и дружења са пријатељима.

Дјед Милорад Луки дао гудало у руке када је имао двије године

Она открива да је Лука љубав према овом древном инструменту наслиједио од њеног покојног оца Милорада Ђерића, који му је као двогодишњаку дао гудало у руке, али и од мужевог оца Миленка, који је такође гуслао, али га, нажалост, није упознао.

Ивановићева, коју су у Аустралију родитељи донијели 1988. године као петомјесечну бебу, каже да је њој и њеном мужу, који је у ову земљу дошао прије 10 година, најважније да сачувају своју православну вјеру, језик и традицију.

– Трудимо се, заиста. Има много нашег народа да су и мајка и отац, на примјер дошли послије рата и причају перфектно српски, али су све окренули да причају са дјецом енглески. Ја баш форсирам у кући да се мора српски причати, а када сте у школи и вани онда морате енглески са другарима. Не допуштам то код куће јер брзо забораве – каже Ивановићева.

Она додаје да дјецу уче и да пишу ћирилицу, а да све троје иду на фолклор и наступају, што додатно учвршћује везе са завичајем.

Лука је управо свој први гусларски деби у Аустралији имао у новембру прошле године на „Трофејној вечери“ на „Бенџо академији“ код Слободана Бенџа родом из Коњица.

Он ће 25. јануара увеличати прославу храмовне славе Манастира Светог Саве у Илајну, гдје се сваке године окупи око 10.000 људи.

Већ на Сретење, 15. фебруара, Лука ће бити у Сиднеју на Српском фестивалу и својим чаробним гудалом наставити да спаја људе, континенте и тка чудесну гусларску причу о Херцег земљи – „Ђе најљепша рујна зора свиће, ђе Српкиње рађају Обилиће“, а коју носи дубоко у својим генима и воли цијелим бићем.

СРНА

Српска православна црква и вјерници прослављају Божић, дан рођења Исуса Христа, најрадоснији хришћански празник. Радио-телевизија Републике Српске свим вјерницима жели срећан Божић, уз традиоционални поздрав "Мир Божији, Христос се роди".

У часу рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења цијелог људског рода од гријеха и вјечне погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали "Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља".

Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.

Вјерници на Божић одлазе на јутарњу литургију, на којој они који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.

Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле Господу, а затим пјевајући тропар "Рождество твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић.

Вјерује се да ће ономе у чијем дијелу чеснице буде новчић, наредна година бити посебно срећна.

Божић је породични празник на који се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника који долази у кућу слављеника и први честита Божић.

Божић се слави три дана, а вјерници се поздрављају са "Мир Божији, Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".

Прослава Божића у Српској почела је поноћним литургијама у храмовима широм Републике.

Побједник 33. Меморијала «Мишо Таминџија» је Модерна. Екипа из Мостара је вечерас у Спортској дворани «Невесињка» савладала никшићки Кастел резултатом 3:2. Ривали су публици у празнично вече подарили лијепу футсал представу са много узбуђења и лијепих потеза.

Никшићани су имали већи посјед лопте, али је мостарски састав био одлично организован у дефанзиви са опасним контранападима. У првом полувремену је виђен само један гол, док се у наставку играло доста брже и отвореније. Модерна је водила са 2:0 и 3:1, али је Кастел головима Вуковића смањивао предност и финишу пропустио неколико прилика за изједначење.

Побједнику је припала новчана награда од 10.000 KM, побједнички пехар и велики прелазни пехар, док је другопласирана екипа добила 2.000 КМ. За најбољег играча турнира проглашен је Судо Бехрам, члан побједничке екипе. Најефикаснији стријелац турнира је Игор Ђорда са девет голова, а епитет најбољег голмана понио је Армин Ђулић, члан Модерне. Пехаре и новчане награде уручили су предсједник Организационог одбора Драго Таминџија, начелник општине Миленко Авдаловић и пријатељи турнира Илија Таминџија, Огњен Куљић,Томислав Стајић и Младен Ратковић.

У полувремену утакмице организаторима су уручени поклони који су стигли од Бора Џомбете из Торонта, а приређена је и наградна игра за гледаоце.

Турнир је организован уз покровитељство Општине Невесиње и подршку спонзора и пријатеља турнира.

МОДЕРНА МОСТАР – КАСТЕЛ НИКШИЋ 3:2 (1:0)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 400. Судије: Раде Вукасовић (Требиње), Војо Зуровац (Невесиње). Стријелци: 1:0 Јогуновић, 2:0 Шемшић, 2:1 Вуковић, 3:1 Шемшић, 3:2 Вуковић.

МОДЕРНА МОСТАР: Ђулић, Бехрам, Идриз, Шемшић, Бешић, Јогуновић, Кулаглић, Шута, Тојага.

КАСТЕЛ НИКШИЋ: Копривица, Марковић, Дурутовић, Вуковић, Дробњак, Вулановић, Д. Николић, Бошковић, Бабовић, Н. Николић.

Велики број Невесињаца окупио се вечерас у порти Храма Вазнесења Господњег како би присуствовали свечаном налагању бадњака чиме је у Невесињу прослављено Бадње вече и најављен долазак најрадоснијег хришћанског празника Божића.

Налагању бадњака претходила је вечерња служба и традиционални дочек бадњака из невесињских села. Вечерњу литургију служио је митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством.

Митрополит је благословио Невесињце и пожелио им да дочекају Божић у миру, радости, праштању и свакој доброј вољи.

„Вечерас смо се окупили овдје око ватре, која предизобразава витлејемску ватру, која је гријала Бога живога. Дошли смо да се огријемо Христовом ватром, да нам она огрије срца, ум, оснажи вољу, да уђе у наше домове и наша срца“, рекао је митрополит Димитрије. Он је истакао да је радостан, јер је провео Бадњи дан у Невесињу, за које је упокојени владика Атанасије говорио да је мјесто гдје се треба учити о српству, вјери, чојству и јунаштву.

Након налагања бадњака, дјеца су преломила чесницу и приређен је ватромет.

Божићне литургије у Саборном храму у Невесињу и Цркви свете Тројице у Кифином Селу почеће у 4 часа.

По традицији, након молитве и причешћа, православни вјерници упутиће се кућама, гдје ће уз богату трпезу дочекати полазника, који по општем вјеровању доноси радост и срећу у домове.