Министарство привреде и предузетништва одобрило је средства у износу већем од 10 милиона КМ за 516 привредних субјеката који су у петом обрачунском периоду (јул - децембар 2022. године) исплатили увећану плату за 19.752 радника.

- Захтјеве за подстицај за повећање плате радника, за наведени обрачунски периодје поднијело укупно 576 привредних субјеката који су имали могућност да до 1. марта 2022. године поднесу захтјев путем апликације "е-подстицај"" која се налази на сајту Министарства привреде и предузетништва.

- Укупан износ подстицаја на повећање плата који је одобрен од 1. обрачунског периода (јул - децембар 2019. године), закључно са данашњим даном износи око 32 милиона КМ - саопштено је из Министарства.

Обрада преосталог дијела захтјева је у финалној фази након чега ће услиједити исплата средстава за подстицаје за повећање плата.

СРНА

Вакцинација дјеце против дифтерије и тетануса обавиће се у просторијама Дома здравља Невесиње 23.05. и 24.05.2022. године од 8 до 12 часова.

Позивају се дјеца рођена 2008. године.

У порти Старе цркве у Мостару јуче је представљена књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”, плод шестогодишњег истраживачког подухвата са регистром више од 2.700 презимена и података на 1.200 страница.

Књига је плод заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца “Порекло” и Биолошког факултета у Београду, а на истраживању је радило 16 људи.

Јовица Кртинић, предсједник Друштва српских родословаца “Порекло” и један од уредника књиге, навео је да је истраживање започето 2016. године, а овом студијом су обухваћена 1.143 појединца.

Тестиране су, каже, особе мушког пола, пошто се истраживање заснивало на тестирању “ипсилон” ДНК хромозома, преко којих се најпоузданије испитује поријекло.

“Ово истраживање је показало да је Стара Херцеговина једна од кључних матица важна за разумевање етно-генезе Срба, било да су они из Даламције, Лике, Кордуна, Баније, Беле Крајине, Босанске Крајине, Подриња, Централне Србије. На свим тим местима су пронађени одсељени Срби из Херцеговине. Кроз шест година, из дана у дан, проналазили смо на десетине новооткривених родова. Када смо почињали имали смо двадесетак тестираних Херцеговаца, данас је то 1.143”, навео је Кртинић.

Он је најавио да ће овај рад бити настављен и да се нада да ће имати и проширено издање. “Нисмо могли да тестирамо све херцеговачке родове, а надамо се да ће бити прилике да идемо даље са истраживањима”, рекао је Кртинић.

Он је додао да је књига донијела обиље нових, досад непознатих података о поријеклу појединих родова.

Студијом је обухваћено не само подручје данашње Херцеговине већ и подручје сјеверозападне Црне Горе, дијелови Србије – долина Лима, слив Неретве, Неум, Метковић, до подручја Хрватске око Имотске крајине, односно простор Старе Херцеговине из њеног највећег обима, у вријеме владавине Стјепана Вукчића Косаче /половина 15. вијека/.

Један од аутора Синиша Јерковић каже да се до сада о подацима о породицама и поријеклу знало преко предања и докумената, а сада је први пут генетичим тестовима провјерена веза.

“Херцеговина је заиста кључно место етно-генезе српског народа, посебно у периоду Србије Немањића када је целокупна Херцеговина припадала тој држави и када се српски народ уобличио у потпуности. Има много хапло група у Херцеговини, нису сви Херцеговци истог порекла по линији мушких предака”, објаснио је Јерковић.

Што се тиче Херцеговине као матице српског народа то се, према његовим ријечима, односи на миграције динарског српског становништва и то су препознали аутори и раније.

“Они су знали да су Срби Херцеговци емигрирали и према Шумадији и према Војводини, а исти дијалекат се говори и у Крајини”, додао је Јерковић.

Он је напоменуо да генетичка истраживања иду дубоко у прошлост, па се може и хиљаде година уназад утврдити поријекло мушких линија.

“Истраживање је показало да је становништво Херцеговине, као и сав остали српски народ, отприлике у половичном односу потиче и од Словена и од старобалканаца. То се потврдило и кроз ово истраживање. Има родова које можемо повезати са германским народима”, навео је Јерковић.

Аутор Велибор Михић наводи да су се аутори и истраживачи концентрисали на обраду предања која постоје у народу о поријеклу породица, користећи и историјске изворе о херцеговачким родовима.

Користили су и резултате ДНК тестирања и покушавали да обједине поријекло породица и уоче које су то родовске групе које потичу од истог мушког предака.

“Књига даје поделу херцеговачких породица у родовске групе. Ту дајемо и етнографски и историјски преглед. Према нашем регистру презимена, неких 2.700 презимена је обухваћемо у књизи. Обрађујемо широки простор Херцеговине из средњег века и покушали смо да проверимо то генетичко порекло становништва Херцеговине и упоредимо га са генетичком структуром српског становништва уопште. Наша база тесираних појединаца је око 8.000”, навео је Михић.

Он је истакао да су установили да Херцеговци у приличној мјери осликавају неку општу српску популацију, што се тиче генетичке структуре.

“Постоје нешто израженије те компоненте словенског становништва на овом подручју, становништва чији су преци дошли са сеобом старих Словена на ове просторе, док су нешто мање компоненте старобалканског становништва у односу на оно што постоји у просеку код Срба”, навео је Михић.

СРНА

Спортско риболовно друштво „Алаговац“ наставиће активности на обогаћивању рибљег фонда и спречавању криволова, најављено је из овог Удружења. Забрана риболова на снази је до 1. јуна. Рибочуварска служба заједно са волонтерима свакодневно обилази терен одлучна да спријечи криволов и очува рибљи фонд. Рибарске дозволе без којих неће бити могуће рибарење могу се набавити у радњи Фото-видео М, преко пута Конзума, саопштили су из СРД „Алаговац“.

Из овог Удружења подсјећају да су недавно, на редовној годишњој скупштини друштва, изабрали ново руководство и усвојили извјештаје о раду за прошлу годину. За предсједника СРД“Алаговац“ изабран је Горан Симеоновић. Предсједник Скупштине је Саво Ивков, а послове секретара обављаће Градимир Спремо.