Фонд за дјечију заштиту Републике Српске почиње данас редовну исплату дјечијег и материнског додатка, права на помоћ за опрему новорођенчета, накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу, саопштено је из овог фонда.

Мартовска исплата додатка на дјецу обухвата 19.009 дјеце, односно 11.210 корисника-родитеља за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је 2.344.885 КМ. Материнским додатком за март је обухваћено 5.329 мајки-породиља, за исплату кога је издвојено 2.158.245 КМ.

Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете остварило је 155 мајки/породиља, односно 145 трећерођене и 18 четврторођене дјеце, за шта је издвојено 95.100 КМ. За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 442.250 КМ за 866 породиља/мајки, односно 885 дјеце/новорођенчади.

Исплатом за март за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је 315.360 КМ, за укупно 584 родитеља/његоватеља. На основу права за рефундацију накнаде плате за вријеме коришћења породиљског одсуства за март издвојено је и исплаћено 3.902.580 КМ.

СРНА

Узгој кромпира једна од основних грана којом се баве херцеговачки пољопривредници, поготово у Невесињу, гдје активно раде на унапређењу производње како би њихов производ до краја године завршио и на трпезама европских купаца.

Невесињски кромпир има ознаку заштите географског поријекла, а наредни циљ јесте да се ово поврће нађе и на полицама европских маркета.

Члан пољопривредног Кластера “Стара Херцеговина” и ИФАД консултант Бојан Граховац за “Глас Српске” каже да је производња кромпира у Невесињу на задовољавајућем нивоу, гдје се сади и до 500 хектара.

- Кромпир је добио ознаку заштите географског поријекла. То доноси бројне добробити за пољопривредне произвођаче, међу којима и већу цијену производа. Ми ћемо током ове године радити и на паковању, а циљ нам је да добијемо европску ознаку и изађемо на тржиште Европске уније. Већ радимо на томе и надамо се да ћемо успјети да то завршимо до краја ове године - рекао је Граховац.

Поручује да је квалитет највећа предност кромпира који се производи у том крају.

- На ИФАД-ов пројекат ове године пријавила су се 104 корисника. У старт пакет је улазило хиљаду килограма сјеменског кромпира, 600 килограма минералног ђубрива и заштитна средства за ту површину. Планирано је да се посади уз тај пакет најмање пет дунума, тако да ће кроз овај пројекат површине под кромпиром бити увећане за више од 50 хектара - рекао је Граховац.

Он се нада да ће ова година бити успјешније од прошле, јер бројне породице уз сточарство живе од производње кромпира.

- Много тога зависи од временских прилика. Пољопривредни произвођачи у нижој Херцеговини, Љубињу и Берковићима посадили су кромпир и већ је суша, а у брдско-планинском крају још није посађен - казао је Граховац.

Произвођачи из села Братач наглашавају да садња кромпира надопуњује њихове кућне буџете.

- Цијена кромпира на тржишту могла би бити мало већа с обзиром на то да све поскупљује. Ипак, без обзира на све, пронађемо купце, иако би добро било ако би наш кромпир био на полицама маркета у Европи. Оно за шта увијек гарантујемо јесте квалитетан производ - поручују произвођачи који се узгојем овог поврћа баве генерацијама.

Предност

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Зоран Броћић истакао је да су уситњене парцеле проблем када је ријеч о производњи кромпира у Херцеговини, али предност може да има производња у пластеницима који би на тржишту могао да се појави већ у априлу.

- Ланац вредности производње кромпира подразумева избор квалитетног садног материјала, одговарајуће сорте, примене агротехничких мера у процесу производње, као и брендирање и паковање. Сви аспекти морају бити заступљени да би производња била квалитетна - навео је Броћић.

ГЛАС СРПСКЕ

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је данас са премијером Србије Аном Брнабић договорено да буде настављена подршка Србије српској заједници у Мостару и цијелој Федерацији БиХ, те најавио могућност да у у граду на Неретви буде изграђена Српска кућа која би била мултифункционална.

- Остаје да оперативно видимо на који начин доћи до комплетног тог пројекта изградње Српске куће у Мостару - рекао је Додик након састанка у Владичанском двору у Мостару са представницима Срба у овом граду и премијером Србије Аном Брнабић.

Он је навео да је и на посебном састанку са Брнабићевом и на овом заједничком разговарано о томе како Србија може да помогне српској заједници у Мостару и цијелој ФБиХ, додајући да је та подршка и раније била видљива.

Додик је нагласио да су их представници српске заједнице у Мостару упознали о положају Срба, који се не разликује ништа од раније датих оцјена о томе да тај положај заиста није добар.

- Положај српског народа мора бити несумњиво и без одгађања поправљен, да би се Срби овдје осјећали као конститутиван народ што има право по Уставу, на одређене квоте и у запошљавању и учешћу у јавној власти, а што је сада много ниже од оног што видимо у Српској у заступљености Хрвата и муслимана у институцијама и на локалном нивоу - рекао је Додик.

Он је оцијенио да је била добра атмосфера разговора, који треба да да резултате у смислу финализације неких пројеката.

- Сјећам се да смо долазили овдје и изградња овог објекта била је мисаона именица, па смо то успјели и многе друге пројекте смо ријешили, а ријешићемо и ове нове. Морамо помоћи нашој заједници, то је основни циљ Ане Брнабић и мене овдје - нагласио је српски члан Предсједништва БиХ.

СРНА

Обавјештавају се власници рекламних натписа или фирми који су престали са радом или преселили у други пословни простор, да су у складу са одредбама Одлуке о комуналном реду на подручју општине Невесиње, дужни исте уклонити у року од 15 дана од дана престанка поcловања, а мјесто гдје је био истакнут рекламни натпис или фирма довести у првобитно стање.

Власници који то не ураде подлијежу санкцијама предвиђеним поменутом Одлуком.

Пјесник Душко Радовић савјетовао је родитељима да дјеци дају лијепа и озбиљна имена јер увијек морају мислити на то да ће се по њима звати будуће улице, школе и тргови. Чини се да су маме и тате у Невесињу у прошлој години повели рачуна о овоме, па су за дјевојчице најчешће изабрали име Анастасија, док је највише дјечака названо Василије. Ова имена су и у 2020. години најчешће уписивана у матичне књиге рођених у Невесињу.

Оба имена су грчког поријекла. Анастасија у преводу значи „она која је ускрснула“, а Василије је традиционално српско име са значењем „онај који је рођен као племенит“.

У врху популарности у 2021. години били су Урош и Лука, док је избор женских имена био доста разноврстан. У претходних пет година у матичне књиге најчешће су уписивана имена Михајло, Ана и Софија .

Док једни остају вјерни традицији, други се одлучују за модерно име, а неке мајке и очеви свом потомку дају потпуно неуобичајено име. Тако су се и прошле године, међу 88 уписаних имена дјечака и дјевојчица, нашли Исак, Арсеније, Ева, Миона, Нора и Искра.

Према статистикама општинске матичне службе, на чијој се територији у из моде су готово потпуно изашла некад популарна имена Драган, Зоран, Горан, Весна, Мира и Сања која су преплавила матичне књиге 70-тих година прошлог вијека. Једно од ријетких имена које је остало “имуно” на смјену генерација је Александар. Уосталом, популарност овог имена не мјери се само годинама, већ и вијековима.

У средњем вијеку у Невесињу били полуларни Радисав и Милица

Судећи по учесталости појављивања у Дубровачком архиву у којем се могу наћи трговачке активности или службовања становника некадашње Невесињске жупе у Дубровнику, популарна имена у 14. вијеку била су Радисав, Радиша, Радослав, Радоје, Милица, Прибна, Брајана. За вријеме Турске царевине пописи су се односили само на пунољетне мушке особе. Тако је у дефтерима записано да су неки од становника невесињског села Биограда пописаних 1477. године носили необична имена као што су Митуш, Мијух, Болко, Иваш, Ивко, Вукиља која су касније потпуно нестала.

Најпопуларнија имена у Невесињу крајем 19. вијека била су Благоје, Спасоје и Обрен, односно Сава, Стана и Стоја.

Кад је секретар Лажетић, а благајник Мањак

Маштовити Херцеговци за које је још Јован Цвијић уочио да им је “сав свијет у ријечима” надијевали су имена и презимена која су се разликовала од других. Необична презимена шаљивџијама су била стална инспирација па су настале бројне приче и анегдоте које су духовити Херцеговци радо препричавали и допуњавали на свој начин.

Чим крене прича о презименима Невесињци се одмах присјете шаљивих досјетки покојног херцеговачког афористичара и хумористе Миће Чокорила. Он је међу првима указао суграђанима на то да имају презимена надалеко позната, али и толико смијешна и шаљива да се о њима може написати читава књига.

Према његовом „распореду“ радних мјеста у истом предузећу радили би Будалићи, Лажетићи, Мутиловићи, Продановићи и Паликуће. Другом припадају Батинићи, Буцоњићи и Паровићи, а трећем породице са презименима “животињског” поријекла Говедарица, Телетина, Телебак, Ороз, Кокот, Кравић, Кулаш, Буха, Зечевић, Мишељић, Шиљеговић, Ласица и Вујадиновић. Директор првог предузећа требало би да буде Будалић, а замјеник Мутиловић. Мјесто секретара резервисано је за Лажетића, а благајничко мјесто за Мањака - савјетовао је Мића Чокорило. Јавни ред контролисаће Реметић, командир полиције је Батинић, а за одбрану и заштиту задужен је Кукавица. На бироу за запошљавање радили би Дангубић и Чамо, у војном одсјеку Мирић и Ратковић, а у пензијском осигурању Мучибабић - распоређивао је дужности Чокорило. Фотеља директора одмаралишта припашће Црногорцу, брига о старим и изнемоглим особама Грубачићу. Матичар је Судар, а свештеник Богдановић или Божићевић. И како у невесињском крају добро раде пилане, за директора би требало поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. Управом путева требало би да диригује Окука, а мјесто првог човјека Водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни љекари Окиљевић, Ћорић и Слијепчевић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић - предлагао је невесињски хумориста.                                                                                  

Како су у овом крају увек добро јело, сматрао је, да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би сигурно радили Граховац, Кртолица, Реповић, Мрковић, Салатић, Копривица, Уљаревић, Мастиловић, Скоруп, Масло, Супић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала који би благовремено обавјештавали грађане преко радија на чијем челу је Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић.”Залагао” се за само једну партију чији би лидер био Шаренац. Тако је некад легендарни сатиричар Мића Чокорило засмијавао своје суграђане о чијим је презименима посветио читаво поглавље своје књиге “Може и овако”.

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)

Дом здравља Невесиње подсјећа кориснике услуга да је од 1. априла почела примјена електронских рецепата у пракси, што је наставак спровођења пројекта Интегрисаног здравственог информационог система (ИЗИС).

Примјена електронских рецепата поједноставиће рад здравственог система и олакшати пацијентима доступност терапије, наглашавају из Дома здравља и додају да су свјесни да ће бити потребно вријеме за прилагођавање новој пракси у раду, како у здравственим установама, тако и апотекама и код самих пацијената.

"Оно што је битно за осигуранике са територије општине Невесиње јесте то да су све апотеке испуниле услове за нови начин рада са рецептима, тако да осигураници, након посјете породичном љекару могу своју терапију преузети у било којој апотеци у нашој општини, по сопственом избору", наводи се у саопштењу из Дома здравља Невесиње.