На Меморијалном турниру „Мишо Таминџија“ вечерас је заокружен списак полуфиналиста у конкуренцијама пионира и кадета, а познат је и први финалиста најмлађих учесника – пјетлића.

Кадетска четвртфинала су била жустра и тврда, без течне игре. У полуфинале су се пласирали Кафе Машта из Билеће и ГР Вуковић КМФ из Невесиња, након боље игре у другом полувремену. У оба сусрета прво полувријеме је протекло у изједначеној игри ривала.

У конкуренцији пионира мостарска Локомотива је на пенале избацила Ресторан Триум, а екипа ГР Вуковић је била боља од састава Х Експрес.

Први финалиста у конкуренцији пјетлића је МС дрво након велике борбе са екипом Х Експрес.

Резултати

Пјетлићи: МС дрво - Х Експрес 1:0, пионири: X Експрес – ГР Вуковић 1:3 ( Килибарда – Милићевић 2, Милутиниовић), Локомотива Мостар – Ресторан Триум 0:0 (пен 2:0), кадети: ТР Дејан – Кафе Машта Билећа 2:5 ( Шиповац, Кљакић – Ђорђић 2, Вујовић, Вучковић, Милидраговић), NO NAME – ГР Вуковић КМФ 0:4 (Продановић 3, Глоговац).

МС ДРВО - Х ЕКСПРЕС 1:0 (1:0)

Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Ратковић, Вучетић. Стријелац: 1:0 Братић.

МС ДРВО: Граховац, Самарџић, Пиштигњат, Жерајић, Зубац, Томовић, Ђерић, Братић.

Х ЕКСПРЕС: Антељ, Савић, Будалић, Гушић, Братић, Голијанин, Ђурасовић, Говедарица, Паровић.

Понедјељак, 3. јануар

17:00 Академац ТБ – Азура (пјетлићи- ½ финала)

17:30 Wwin – Академац ТБ (пионири – ½ финала)

18:00 Ресторан Огњиште – Драгстор код Милана (кадети – ½ финала)

18:45 Локомотива Два фењера –Кафе клуб Урке (омладинци – ½ финала)

19:30 Бемикс – Кафе ЕКС (сениори – ½ финала)

Улазница до краја турнира је 2 КМ.

Јавне чесме у Невесињу некад су биле насушна потреба. Служиле су домаћем становништву, али и путницима намјерницима. Биле су мјеста предаха, састајања и разговора о градским догодовштинама. Неке су поодавно отишле у заборав, а три су обновљене и постале су украс града.

Додерова чесма 1946. године

Први градски водовод у Невесињу направљен је још 1880. године за вријеме аустроугарске владавине. Околна изворишта цјевоводом су повезана на неколико јавних чесми у граду, што је за те прилике била велика новост.

Чесме нису уништене у свјетским ратовима, а соколске чете су их одржавале и правиле нове. Изградњом водоводног система Алаговац 1965. године изгубила се ранија функција јавних чесми, али су поједине још коју деценију остале у употреби.

Старији Невесињци тврде да је на ужем градском подручју било шест јавних чесми. Сјећају се и градског купатила са више кабина на Диспанзеру гдје су грађани плаћали услугу купања. Ова мјеста била су омиљена састајалишта млађих Невесињаца који су најчешће са дрвеним посудама стрпљиво чекали на ред. Долазак на воду био је прилика да се поразговара, просијели и сазна каква градска новост.

Додерова чесма је прва јавна чесма у невесињској чаршији. Била је чест мотив на разгледницама из периода аустругарске окупације. Име је добила по власнику земљишта на којем је направљена.

У свим славинама старих чесми вода је била изворска, увијек хладна и питка. И након што је шездесетих година успостављено водоснабдијевање из акумулације Алаговац, многи Невесињци су и даље право освјежење тражили на јавним чесмама. Проблем је представљао зимски период када би славине замрзле, а прилазе заковао лед.  То је вјероватно и био и главни разлог да су јавне чесме пале у заборав.

Богојављенска литија 1939. године

Извориште Једреш је и данас популарно, а традиционална Богојављенска литија више од сто година полази испред Храма Вазнесења Христовог и завршава на овом врелу гдје се обавља водоосвећење.

Извор пећина Једреш са занимљивом морфологијом осамдесетих година прошлог вијека била је предмет интересовања спелеолога. Посљедња детаљна истраживања геолози су урадили 1981. године када је направљен профил до тада недовољно познатог пећинског простора.

 Све до 1965. године читав град се снабдијевао са два изворишта- Једреш и Јездош, као и Велика војна касарна која је тада била у функцији.

Чесма у Улици Цара Душана

Када је прије пет година у градску дистрибутивну мрежу стигла квалитетна вода са Удбине појавила се идеја да се обнове старе јавне чесме, а посебан печат овим градским украсима дали су умјетници. Прво је донацијом породице Кнежевић обновљена чесма у реконструисаној Улици Цара Душана. За декорацију је кориштен домаћи камен.

Билећки умјетник Драган Батинић који је добро познат Невесињцима по својим сликама, али и радовима у камену, потрудио се да посљедња обновљена чесма код куће Пророковића заблиста у пуном сјају. Пошто ради у просвјети био је посебно инспирисан да на локацији прве комуналне школе у Невесињу сагради право умјетничко дјело са уклесаном ћирилицом.

Калуђер чесма одолијева вијековима

Најстарији уређени извор воде у општини Невесиње налази се у селу Будисављу. Калуђер никад не пресушује, а на самој грађевини су уклесане године 1190. и 1191. Да ли је то година изградње или нешто друго, не зна се поуздано, али оно што се са сигурношћу може тврдити је да је на уласку у село, на самој обали ријеке постојао манастир који су порушили Турци. Према предању, извор су сазидали сами калуђери из манастира, па је по томе и добио име. Чесма је оправљена 1937. године.

Драгомир Граховац 

Највећи број Невесињаца Нову годину је дочекао у својим домовима уз празничну трпезу и телевизијски програм, без посебне еуфорије. Лијепа новогодишња журка приређена је у локалној дискотеци гдје је омладина у свом стилу прославила улазак у 2022. годину.

Најмлађи суграђани су претходних дана уживали у посебним новогодишњим приредбама организованим у јавним установама.

Полицијска станица Невесиње током претходне ноћи није регистровала нарушавања јавног реда и мира. Било је, истина, лакших саобраћајних незгода са материјалном штетом, али без повријеђених лица.

У хитној медицинској служби током новогодишње ноћи обављено је 13 прегледа. Није било хитних интервенција на терену или пријема пацијената као посљедице новогодишњих славља.

У Невесињу је освануло суначано јутро и слаб мраз. У 7 часова измјерено је -2 степена Целзијуса. Метеоролози за данас најављују угодан празнични дан.

Влада Републике Српске донијела је одлуку којом даје гаранцију Републике Српске за кредитно задужење Хидроелектране “Дабар” д.о.о. Требиње код Извозно-увозне банке Кине у износу од 189.409.002 евра, што је око 370 милиона КМ, за изградњу остатка објеката ове хидроелектране чија ће инсталисана снага бити 159,15 мегавата.

Период отплате кредита је 20 година, од којих су четири године грејс-периода, уз фиксну каматну стопу од 2,3 одсто, а кредитна средства треба да се искористе у року од четири године, наводи се у Одлуци објављеној у Службеном гласнику Републике Српске.

Овим је омогућено да се напокон реализује пројекат из шездесетих година прошлог вијека о изградњи система “Горњи хоризонти” који ће електроенергетски биланс Хидроелектрана на Требишњици /ХЕТ/, у чијем је власништву ХЕ “Дабар”, повећати за око 50 одсто. То ће омогућити одржив и стабилан електроенергетски систем у цијелој Републици Српској.

Из ХЕТ-а кажу да ће ово бити прва хидроелектрана на подручју бивше Југославије у којој је учешће сопствених средстава инвеститора (ХЕТ) око 40 одсто, док је учешће кредитних средстава око 60 одсто.

“За хидроелектране које су се изградиле у времену СФРЈ тај однос је био 70/80 одсто кредитних средстава напрема 30/20 одсто сопствених средстава”, појаснили су у овом предузећу.

Изградња ХЕ “Дабар” траје знатно дуже од предвиђеног рока, а један од пресудних фактора због чега је то тако су и тужбе пред Судом БиХ за еколошку дозволу и поступак јавних набавки, гђе је у оба поступка, након пет година, доказано да је све рађено у складу за процедурама.

Подсјетимо, уговор о изградњи ХЕ „Дабар“ потписали су „Електропривреда РС“ и предузеће “China Energy Gezhouba Group” које ће финансирати 85 одсто пројекта. Уговор је потписан у мају прошле године. Претходно је Влада Републике Српске дала концесију ХЕТ за изградњу и коришћење ХЕ “Дабар”. Концесија је дата на 50 година.

Укупна вриједност пројекта ХЕ “Дабар” је 650 милиона КМ, док је ХЕТ до сада из сопствених средстава уложио око 120 милиона КМ.

ХЕ “Дабар” је саставни дио пројекта “Горњи хоризонти”, који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.

Рејтинг.инфо

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић уприличио је данас празнични коктел за представнике јавног, политичког и вјерског живота, привреднике, директоре јавних установа, предузећа, удружења и организација.

Упућујући честитку за новогодишње и божићне празнике први човјек невесињске општине окупљеним гостима пожелио је срећу и добро здравље, а грађанима је поручио да ће и у 2022. години бити настављене инвестиције.

Авдаловић је рекао да је 2021. година била доста тешка и изазовна, али и једна од најуспјешнијих година у историји нашег града. Највеће тешкоће и проблеме, као и губитак у људским животима, донио је ковид 19. Додао је да су остале проблеме рјешавали у ходу, а да је као мелем на све проблеме у овој буџетској години стигла  новчана помоћ од Србије у износу од три милиона евра.

Авдаловић је рекао да је од једног дијела тог новца стимулисан привредни развој наше општине, освјежен је буџет, а остатак новца усмјерен у инфраструктуру, прије свега путеве, улице, проширење дјечијег вртића, школских објеката и рехабилитацију другог крила Дома културе.

Начелник је нагласио да је уплаћена и друга транша из Србије и од тог новца ће се на прољеће градити нови путеви, водоводи, канализације, а такође се очекује и наставак инвестирања у енергетске пројекте. Он је додао да ће све ове инвестиције омогућити општини Невесиње прелазак у ред развијених општина.

Начелник општине се захвалио свима, пожелио срећне празнике и поручио да будемо солидарни, помогнемо онима којима је помоћ потребна, како бисмо сви празнике дочекали у радости, срећи и напретку.