НЛБ Развојна банка из Невесиња даровала је Дјечији вртић „Света Евгенија царица Милица“. Представници невесињске пословнице уручили су овој предшколској установи играчке и дидактички материјал показујући друштвену одговорност и посвећеност дјеци.

Из невесињског вртића су узвратили захвалницом.

„Овај хумани гест нама много значи, а посебно дјеци која ће много тога научити кроз игру и дружење“, поручили су из веселог невесињског колектива.

У групи Невесињаца који су који су проносили славу родног мјеста далеко од завичаја посебно мјесто заузима доктор Милан Жерајић, санитетски бригадни генерал и лични љекар краља Петра I Карађорђевића.

Милан Жерајић (1865 – 1935) био је типични представник револуционарне гарде која се у различитим фазама националне борбе наизмјенично борила са пушком и пером у руци.

Жерајић је родио 1865. године у Невесињу у познатој породици Жерајића која је борби за национално ослобођење дала неколико бораца и револуционара.

Свршивши основну школу у Рисну одлази у Русију и тамо завршава Петроградску гимназију и медицински факултет. По свршеним студијама Жерајић се више не враћа у Аустрију. Мала Србија била је за њега једино уточиште гдје је било слободно да се дише и ради. Зато око 1890. године као млад љекар ступа у српску војску као санитетски капетан и у њој остаје све до пензионисања.

Генерал Жерајић учествовао је у свим ратовима за ослобођење и уједињење Југославије. У Балканском рату био је под Једреном као начелник санитета војводе Степе. Ту је призведен у чин пуковника. Године 1913. учествовао је у Бици на Брегалници, гдје се одликовао као храбар официр и као пожртвовани љекар у борби против колере. По балканским ратовима постављен је за начелника санитета команде трупа нових области у Скопљу. Послије народне катастрофе 1915. године др Жерајић се повлачи са српском војском преко Албаније. На солунском фронту изабран је за начелника санитета добровољачког корпуса у Русији. Тако је остао готово до краја рата. За вријеме револуције био је хапшен од бољшевика. Године 1919. постављен је за начелника санитета Треће армијске области у Скопљу. Пензионисан је као санитетски бригадни генерал Пете армијске области у Нишу 1929. године.

Генерал Жерајић био је личност позната у предратним српским војним и политичким круговима.Као војни љекар издао је неколико стручних медицинских дјела, од којих је најважније „Болничка служба у рату и миру“. Био је стручњак по питањима војног санитета.

Др Жерајић се бавио и књижевношћу. Превео је на руски неколико дјела од којих је најзначајније „Балканска царица“. У посљедњим годинама живота преводио је на руски језик „Горски вијенац“. Био је дубоко социјалан, а у исто вријеме националан човјек. У Скопљу је уживао велико поштовање и углед као добар родољуб, одличан друг и спреман официр. Носилац је великог броја домаћих и страних одликовања.

На Српском православном гробљу у Невесињу данас је сахрањен велики добротвор и хуманиста Славенко Рупар Гроф (1967). Преминуо је јуче у Требињу након краће и тешке болести.

Породица, родбина, пријатељи и велики број грађана из Невесиња, Мостара и Требиња опростили су се од племенитог човјека познатог по великодушности, ведром духу и великој количини љубави коју је дијелио са наjближима. Био је учесник бројних хуманитарних акција у Херцеговини, увијек спреман да помогне малим и обичним људима.

Редакција Радио Невесиња изражава најдубље саучешће својој радној колегици и осталој породици овог дивног човјека.

Власти и политичари из ФБиХ се оштро противе градњи ХЕ “Дабар”, али у исто вријеме планирају да посредством “Електропривреде БиХ” учествују у куповини акција “Хидроелектрана на Требишњици” чијом продајом се планирају обезбиједити додатна финансијска средства за довршетак поменутог пројекта на југу Херцеговине.

Каже ово за “Глас Српске” извршни директор Дирекције за производњу и техничке послове ХЕТ-а Илија Таминџија истичући како овај акробатски политички потез из ФБиХ најбоље показује сву дволичност и искреност људи попут премијера Фадила Новалића и лидера СДА Бакира Изетбеговића који су протеклих дана на све начине покушали оспорити, обесмислити и зауставити даљу реализацију пројекта градње једне од слагалица система “Горњи хоризонти” - ХЕ “Дабар”.

- То је парадокс. Ако је Српска лошији дио БиХ и “Електропривреда РС” пропало предузеће, како тврде Новалић, Изетбеговић и њима слични, зашто онда ФБиХ жели да преко “Електропривреде БиХ” учествује у куповини акција ХЕТ-а и докапитализацији ХЕ “Дабар”, а поготово ако сматрају да градња овог објекта наводно еколошки угрожава један дио Херцеговине - запитао се Таминџија. 

Како је рекао, на овај начин показало се да иза свих недавних медијских напада из Сарајева на овај пројекат, а када се тврдило да би он могао угрозити југ Херцеговине и претворити га у пустињу, крила једна приземна политичка игра. 

- Заборавили су да је Суд БиХ прије пар година донио одлуку да нема ништа спорно у овом пројекту, а поготово не са еколошког аспекта. Све досадашње студије показале су да систем “Горњи хоризонти”, а чији је саставни дио и ХЕ “Дабар”, може само да позитивно утиче на рјечице Буну, Буницу и Брегаву, а самим тим и на Неретву. Током љетног периода ће постојати акумулација којом ће се регулисати и нивелисати евентуални ниски водостаји, а у режиму великих вода ти вишкови ће се преводити у поменуту акумулацију - каже Таминџија додајући како ће се на тај начин умањити негативни ефекти поплава које муче овај дио БиХ.

Када, како је навео, ово није прошло, онда је отворена прича да се продајом ових акција покушава приватизовати ХЕТ, једно од зависних предузећа ЕРС-а.

- И то није тачно. Ова планирана продаја акција само је један од начина да ХЕТ, а без неких додатних и већих трошкова, дође до недостајућих новчаних средства за наставак градње ХЕ “Дабар”. ЕРС као матично предузеће већ је обезбиједио та средства. И ту нема ничега шпекулантског, како неки злонамјерно тврде. Ово је само један од начина да матично предузеће пребаци неком свом предузећу неопходну количину новца како би оно могло наставити са започетим инвестицијама. Ми смо тамо већ уложили значајна средства. Највећи инвестициони подухват било је пробијање тунела у дужини од 12,3 километра. Пошто је било одређених недоумица и око кинеског кредита, подсјетио бих да се ради само о једном дијелу неопходних новчаних средстава за овај пројекат. Генерално гледајући, она ће чинити око 60 одсто. Остатак ће бити обезбијеђен из властитих средстава поменутом продајом акција ХЕТ-а - навео је Таминџија објашњавајући како ће овом приликом право прече куповине имати акционари “Електропривреде РС”.

Из “Електропривреде БиХ” су јуче саопштили да су спремни учествовати у куповини акција ХЕТ-а, а након што је тај приједлог изнио Фадил Новалић.

- Ова одлука се темељи на нужности очувања енергетске независности и стабилности електроенергетског система БиХ који би омогућавањем “отуђења” значајних производних потенцијала био озбиљно угрожен. Посљедица оваквог сценарија било би и неминовно економско урушавање БиХ - оцијенили су из овог предузећа.

Емисија акција

Надлежни из “Хидроелектрана на Требишњици” донијели су одлуку да повећају основни капитал предузећа емитовањем друге емисије редовних акција у износу од 435.000.000 акција номиналне вриједности од једне КМ.

ГЛАС СРПСКЕ

Пјесник Душко Радовић савјетовао је родитељима да дјеци дају лијепа и озбиљна имена јер увијек морају мислити на то да ће се по њима звати будуће улице, школе и тргови. Чини се да су маме и тате у Невесињу у прошлој години повели рачуна о овоме па су за дјевојчице најчешће изабрали име Анастасија, док је највише дјечака названо Василије. Ова имена су и у 2020. години најчешће уписивана у матичне књиге рођених у Невесињу.

Оба имена су грчког поријекла. Анастасија у преводу значи „она која је ускрснула“, а Василије је традиционално српско име са значењем „онај који је рођен као племенит“.

У врху популарности у 2021. години били су Урош и Лука, док је избор женских имена био доста разноврстан. У претходних пет година у матичне књиге најчешће су уписивана имена Михајло, Ана и Софија .

Док једни остају вјерни традицији, други се одлучују за модерно име, а неке мајке и очеви свом потомку дају потпуно неуобичајено име. Тако су се и ове године, међу 88 уписаних имена дјечака и дјевојчица нашли Исак, Арсеније, Ева, Миона, Нора и Искра.

Судећи према статистикама општинске матичне службе, из моде су готово потпуно изашла некад популарна имена Драган, Зоран, Горан, Весна, Мира и Сања која су преплавила матичне књиге 70-тих година прошлог вијека. Једно од ријетких имена које је остало “имуно” на смјену генерација је Александар. Уосталом, популарност овог имена не мјери се само годинама, већ и вијековима.

Најпопуларнија имена у Невесињу крајем 19. вијека била су Благоје, Спасоје и Обрен, односно Сава, Стана и Стоја.