Стрип албум “Тетовирани облаци”, херцеговачког ауторског тандема сценаристе/пјесника Јована Братића и цртача Горана Лојпура недавно је изашао из штампе, а ова два талентована аутора направила су крајње занимљиву стриповску симбиозу, гдје је Јован писао пјесме на Горанове цртеже, уз крајње надахнут и аутентичан стрип, као крајњи резултат сарадње.

Јован Братић који је писао стихове, који савршено прате Горанове фантастичне цртеже, каже да је ова симбиоза слике и стиха посљедице пријатељства и заједничке љубави према стрипу.

- Са Лојпуром сам се упознао у току ратних збивања деведесетих година у специфичним условима. Он је иначе Мостарац кога су комплексне околности довеле у Невесиње. По много чему је био оригиналан и харизматичан, али када сам се увјерио да је истински познавалац стрипа и да помало као и ја црта сопствене стрипове, наше познанство је добило нову потпунију димензију. Уживање је било пронаћи саговорника о бројним стрип темама гдје смо један другога мотивисали и анализирали. По афинитетима и жанровски смо различити, али се у потпуности разумијемо и поштујемо - каже Братић, док Лојупур заједнички албум види као спој неспојивог.

Он наводи да су пријатељи скоро тридесет година и да су класичан примјер приче о плусу и минусу.

- Јован је традиционалиста, класичан, патријархално одгојен, озбиљан, одговоран, поуздан и савјестан грађанин. Не псује, не опија се, нема порока, итд. Ја сам све супротно од наведеног. Наши стрипови немају ниједну заједничку тачку осим папира и оловке. Но, код договора и реализације овог стрипа није било проблема. Чак сам био позитивно изненађен како се Јован добро снашао и уклопио у моје халуциногене цртеже. Ово је први и једини стрип у свијету код кога је прво настао цртеж затим текст. Обично прво иде текст па сценарио, а затим графичка реализација - каже Лојпур.

Јован се слаже са својим партнером у стрипу, истичући спонтаност као кључни покретач идеје која је довела до настана овог албума.

- “Тетовирани облаци” су настали спонтано и мислим да су круна нашег дружења и разумијевања у овом послу. Наиме, Горан је имао низ урађених табли без текста, са својим оригиналним стилом цртања и онако сам размишљао да је права штета да то стоји тако неексплоатисано. Упоредо са стрипом бавим се и писањем поезије и посматрајући Горанове цртеже видио сам да су они сами од себе визуелна поезија и само сам употријебио свој поетски осјећај да текстуално и ријечима оживим сваку његову таблу. Видио сам одмах да је то нешто потпуно ново и да ће бити интересантно. Цртежи су ми давали инспирацију да и пишем потпуно другим стилом од мог уобичајеног. Приступ писању је био новина и посебан мотив. То је слично као када имате компоновану музику и онда на њу убацујете текст који се уклапа у аранжман композиције - каже Братић.

Наслов албума представља садржај који можемо видјети на таблама овог лирско-цртачког експеримента, иако Лојупур истиче да није посљедица неког посебног плана већ тренутног надахнућа аутора.

- Сви наслови који се дуго смишљају нису добри. Код нас је било овако. Три, четири сад и на брзину наизмјенично смо износили своје приједлоге. Када сам изговорио “Тетовирани облаци”, Јово рече стоп и то је то. “Тетовирани облаци”. Значи наслов је настао у неких седам, можда осам секунда - јасан је Лојпур.

Обојица кажу да нису претјерано размишљали о стварању посебне стрип форме кроз комбиновање цртежа и лирике, већ да им је било важније да пренесу емоцију и надахнуће које су осјећали током стваралачког процеса и да оставе неки траг о том процесу.

- Ова симбиоза поезије и стрипа биће добитна комбинација и обрадоваће и љубитеље оба умјетничка израза. Мислим да ће експеримент успјети и постати занимљив траг у једном специфичном времену - каже Братић.

Лојупур истиче да је права умјетност изнад било каквих подјела те да је свеједно да ли ће неко албум гледати као поезију или стрип.

- Човјечанство и цивилизација су на издисају, а умјетност је задња сламка спаса у овом суноврату човјечанства - каже Лојпур.

Сам албум штампан је у Б5 формату са тврдим корицама на 80 црно-бијелих страна” док насловне корице излазе у три боје. Уреднички дио посла обавио је Предраг Иконић, илустрација на насловној страници дјело је Горана Лојупура, док је дизајн и лого рад Дејана Шијука. Издавач је “Девета димензија”, која наставља своју серију издања стрип аутора из Републике Српске.

Круна рада

Иван Вељковић, стрип критичар и сценариста, тврди да је у питању круна у раду оба аутора.

- Ако бих одабрао праву ријеч да опишем збирку стриповане поезије или поетског стрипа, та ријеч не би била ова из наслова, односно склад, већ једна нешто дужа и прецизнија - кулминација. Сви догађаји у животима Јована Братића и Горана Лојпура: дјетињство, рат, настањивање у Невесињу те збирке поезије и стрипа са једне и кратки стрипови са друге стране, као и обострано пријатељство и респект који трају деценијама, довели су до настанка овог дјела и уз ризик да претјерам, рећи ћу да је ово дјело крунски врхунац оба аутора - каже Вељковић.

ГЛАС СРПСКЕ

У 8. колу Друге лиге РС – исток фудбалери Вележа дочекује гатачку Младост. Сусрет на Градском стадиону у Невесињу игра се у недјељу са почетком у 15:30 часова. Правду ће дијелити требињски судија Милан Кукрика.

Комшијски дерби Невесињци дочекују у добром расположењу након серије одличних резултата. С друге стране, Гачани су у промјенљивој форми, а без бодова су остали на сва четири гостовања ове сезоне.

Ривалство Вележа и Младости траје пола вијека, а домаћи терени су обично били несавладиве тврђаве за гостујућег ривала. Комшијска надметања изазивала су посебну пажњу љубитеља фудбала.

СЈЕЋАЊА: 23. април 1990. године

ВЕЛЕЖ – МЛАДОСТ 4:1 (3:1)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 200. Судија: Чаваљуга (Мостар). Стријелци: 0:1 Поповић у 17, 1:1 Бркић у 21, 2:1 Ројевић у 25, 3:1 Ројевић у 38, 4:1 Стојић у 60. минуту.

ВЕЛЕЖ: Гризовић, Т. Стајић (З. Стајић, Жерајић), Ратковић, Бејатовић, Пажин, Вујиновић, Ројевић, Бркић, Стојић, Мишељић, Таслиџа.

МЛАДОСТ: Гребовић, Југо, Никочевић,Граљо, Слијепчевић, Мемић, Пољановић (Лого), Томовић (Ђолота), М. Гребовић, Поповић, Вуковић.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је данас 2.655.634 КМ за премију за млијеко за јул ове године.

Плаћање је извршено посредством Агенције за аграрна плаћања Српске, а о наредној уплати јавност ће бити благовремено обавијештена, саопштено је из Министарства.

Дугогодишња наставница у невесињској Основној школи „Ристо Пророковић“, а данас пензионерка Силвија Жерајић остала је у лијепом сјећању генерацијама школараца, посебно оним које је занимала журналистика и књижевност. За име ове неуморне ентузијасткиње, врсног познаваоца лијепе ријечи и дјечијих стваралачких могућности, везује се покретање школског листа „Планинче“ који је осамдесетих година прошлог вијека на конкурсу београдске „Политике“ проглашен за најбољи ђачки лист у бившој Југославији.Силвија је и у пензији остала привржена култури, умјетничком стваралаштву и највише дјеци.

Наставница Силвија Жерајић оставила је дубок траг у ОШ „Ристо Пророковић“, не само због посвећености наставном предмету, него због великог ентузијазма у откривању дјечијих стваралачких могућности на пољу журналистике и књижевности. Име и мисија школског листа „Планинче“, некад најбољег у бившој Југославији, нераздвојно су везани за плодни рад овог врсног педагога, познаваоца дјечије душе, наставника широке културе.

Рођена Приједорчанка након школовања у Србији своје друговање са дјецом почела је у Невесињу и ту је остала све до данас.

– Давне 1963. године дошла сам у невесињску основну школу, упознала драг колектив и стекла пријатеље – присјећа се Силвија.

За кратко вријеме постала је омиљена наставница која је знала да мотивише ученике, разбуди њихову машту и научи их да воле школу. На литерарно-новинарску секцију коју је водила журили су школарци да искажу своје афинитете. Млади ствараоци, под будним оком неуморне наставнице Жерајић, почели су да објављују своје радове на зидним новинама у холу школе, а успостављена је и сарадња са чувеним дјечијим листом „Мале новине“.

Посебна страница у школском времеплову почиње покретањем ђачког листа „Планинче“.

– Са трошним „гештетнером“ и старом машином, на матрицама цртајући оштрицама шестара обнародовали смо 1979. године први број славног „Планинчета“. Лист је био огледало културне и младалачке снаге која је бујала у лијепој невесињској вароши. Талентовани литераци, новинари и ликовњаци стварали су пјесме, приче, забиљешке и репортаже о људима и догађајима које се и данас радо читају – прича Силвија.

Златна плакета „Политике“ намијењена најбољем школском листу и друга признања били су потврда да ова ђачка публикација стварана са радошћу и љубављу има квалитет.

Силвија каже да јој посебно драго што су ђаци, некад главни уредници листа, данас успјешни људи, познате личности, професори, сликари, преводиоци, инжењери...

– Вријеме сам проводила играјући се са дјецом и жељела је да и они буду такви, да остану што дуже млади духом и да све проблеме које живот носи прихватају разумно – истакла је наставница Жерајић.

Посљедњи број листа „Планинче“ 1992. године остао је на матрицама, припремљен за штампу и историју. Пожутјеле странице и данас говоре о даровитости невесињских ђака и свједоче о времену другарства, младости и ентузијазма.

Литерарци и новинари вратили су се добрим старим зидним новинама којима су некада давно и започели свој рад.

Силвијин одлазак у пензију никако није значио престанак дружења са дјецом. Окупила је ентузијасте, просвјетне раднике и бројне грађане у друштву „Наша дјеца“ са главним циљем да Невесиње добије предшколску установу.

–Почели смо од играонице „Планинче“ гдје је стотињак млађе дјеце проводило вријеме у игри и дружењу, а касније нас је све обрадовало оснивање Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“– каже Силвија и додаје да и данас кад прође поред вртића застане, баци око на лијепо уређено двориште, цвијеће и шаре по бетону.

Омиљена невесињска наставница послије много година васпитно-образовног рада и данас вријеме проводи уз књигу, испред телевизора или у шетњи са пријатељима. Радује се свему лијепом у граду, новим парковима, приредбама у Дому културе, изложбама у Градској галерији, сусретима са колегама и бившим ученицима.

Данашњим школарцима поручује: „Својим радом и трудом досегните највише што можете и будите добри, вриједни и поштени људи“!

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)

Народна библиотека Невесиње у сарадњи са Удружењем грађана „Мостови“ из Требиња, синоћ је у Градској галерији организовала промоцију трилогије „Брда од пелина“ црногорске књижевнице Јасенке Лаловић.

Романи „С ове банде моје горе“, „С оне банде моје горе“ и „Кастигуља“ доживјели су огромну популарност у свим земљама бивше Југославије.

Књиге прате судбину и улогу жене у црногорском друштву са свим обичајним, језичким и културолошким разноликостима у периоду између два свјетска рата, и један период после Другог свјетског рата.

Aуторка трилогије истакла је да је након многобројних промоција одржаних по Републици Српској, Невесиње за њу веома значајна станица.

– Трилогија „Брда од пелина“ заокружује моју причу која је написана у наративу, и која се, са правом могу рећи не односи само на црногорску жену, него и на све жене са динарског подручја од Херцеговине, Далмације, Лике, Албаније, па и ширег подручја Балкана – појаснила је Лаловић.

Иако је почела да пише у својим педесетим годинама, она је поручила да никад није касно да радимо оно што волимо и оно у чему препознајемо своје биће.

– Сматрам да је жена, као тема у књижевности остала скрајнута и недовољно обрађивана. За мене је ова тема веома инспиративна и нисам никако могла да је оставим по страни, а да ли сам одрадила тај посао показаће вријеме – рекла је Лаловић.

Модератор промоције Љиљa Ивезић нагласила је да је језик којим су писане трилогије аутентичан, изворан и донекле близак нашем поднебљу.

– Многе заборављене ријечи измамиле су ми осмјех, јер су ме вратиле у дјетињство и подсјетиле ме на моју баку која их је често користила – носталгично је рекла Ивезић.

На крају Лаловић је рекла да је имала велику потребу да објасни да су црногорске жене мудре и достојанствене. Себе су тако позиционирале јер су биле свјесне да су оне стуб породице, и да сваку недаћу изнесу исправно до краја, без имало патетике.

Ова трилогија је повратак традицији, огњишту и човјековој души.

Верица Чупковић Авдаловић

У 3. колу Прве лиге РС рукометаши Херцеговине у недјељу, 3. октобра дочекују Бијељину.Сусрет у Спортској дворани „Невесињка“ почиње у 17 часова.

У Невесиње стиже стари ривал који посљедњих сезона биљежи просјечне резултате, али су увијек неугодан противник. Бијељинци су у прошлом колу били слободни, док је невесињски састав ремизирао у Котор Варошу.

Херцеговина жели да максимално искористи три узастопне домаћинске утакмице, а најбољи начин је да у недјељу пружи добру партију и освоји бодове.