Директор Завода за запошљавање Републике Српске Мирослав Вујичић потписао је данас у Невесињу уговоре са 143 демобилисана борца и четири послодавца којима су одобрена средства према програму „Заједно до посла“. За 174 кориснике у општини Невесиње кроз три програма самозапошљавања обезбијеђено је 1,7 милиона КМ што је највише у Републици Српској.

Завод за запошљавање заједно са Владом Републике Српске за демобилисане борце је обезбиједио по 10.000 КМ, а предвиђено је да 70 одсто средстава буде исплаћено у овој, док ће остатак бити исплаћен нередне године.

Директор Завода Мирослав Вујичић рекао је да су незапослени демобилисани борци у Невесињу показали велико интересовање за програм „Заједно до посла“ и да су добили највише средстава за своје пословне идеје.

Начелник општине Миленко Авдаловић каже да је ово пун погодак Завода за запошљавање и Владе РС и велики подстрек за незапослене у једној малој општини као што је Невесиње. Очекује да корисници средства искористе да развију личне бизнисе, побољшају услове у пољопривреди, повежу радни стаж или да на друге начине остваре своје идеје и потребе.

Корисници средстава су задовољни.

Радмило Грубачић каже да је Влада РС овим програмом дала велико поштовање и разум према демобилисаним борцима. Радује га што су одобрени сви захтјеви који су испуњавали услове конкурса.

Светозар Иванишевић пословне идеје остварује у пољопривреди и грађевинарству. Сматра да је ово значајна помоћ за почетак посла и побољшање услова живота. Очекује да корисници средстава временом постану самостални за вођење покренутог бизниса.

Уговори су данас потписани и са послодавцима којима су одобрена средства по Програму подршке запошљавању у привреди путем исплате подстицаја у висини уплаћених пореза и доприноса за ново запошљавање радника и Програму запошљавања и самозапошљавања циљних категорија у привреди.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је до данас обрађено око 2.200 захтјева за материјалну помоћ за социјално угрожене демобилисане борце и да су сви исплаћени.

Вишковић је навео да је запримљено око 14.000 захтјева, али да их локалне заједнице у Републици Српској још нису обрадиле и доставиле Министарству рада и борачко-инвалидске заштите.

- Морам да изразим своје незадовољство озбиљним нерадом локалних заједница које мјесец и више нису обрадиле све те податке и захтјеве, како би их доставиле ресорном министарству - изјавио је Вишковић новинарима на Палама.

Он је апеловао на све представнике локалних заједница у Републици Српској, да преко својих одјељења за борачко-инвалидску заштиту што прије обраде те захтјеве и доставе их ресорном министарству.

- Ми смо на тај начин жељели помоћи тим људима, али и да створимо социјалну карту, односно да знамо колико има те категорије становништва, како бисмо у наредном периоду нашли начин за рјешавање њиховог статуса - истакао је предсједник Владе Републике Српске.

СРНА

Парастосом погинулим борцима, паљењем свијећа, полагањем цвијећа и дружењем бивших сабораца данас је обиљежен Дан формирања Осме херцеговачке моторизоване бригаде. Припадници Невесињске бригаде били су познати по херојској борби, чојству и невиђеном јунаштву. Састављена од бораца из Невесиња, из долине Неретве и једне чете из Билеће познате под називом Билећки добровољци бригада је током рата стекла велики углед и била гарант слободе и опстанка српског народа у Херцеговини.

У Цркви Светог Василија Острошког служен је помен за све погинуле борце у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Делегације Општинске борачке организације, општинa Невесиње и Источни Мостар, Општинске организације несталих, Удружења „Насљеђе“, Ратних ветерана, Организације старјешина Војске РС и породицe Копривица и Симоновић из Гацка положили су цвијеће код Централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду.

Вијенци су положени и на Споменик славном команданту Невесињске бригаде Новици Гушићу.

У Спомен соби упаљене су свијеће и још једном одата почаст погинулим борцима.

Саборце је поздравио предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац подсјећајући на ратни пут Невесињске бригаде. Подсјетио је и на највеће битке које је водила ова војна формација, наглашавајући да су Митровданске битке уписане у најславније странице српске историје.

‒ Оно што посебно можемо бити поносни јесте чињеница да ниједан припадник Невесињске бригаде није оптужен за ратни злочин, те је тако трајно остала симбол части и слободе ‒ истакао је Шиповац.

Он је саборце позвао на саборност и јединство истичући да и даље траје борба за права борачких категорија и очување Републике Српске.

‒ Никад не смијемо заборавити храбра дјела погинулих и рањених, треба да бринемо о њиховој дјеци и чувамо достојанство демобилисаних бораца ‒ поручио је Шиповац.

На часном и херојском путу погинуло је 476 припадника Невесињске бригаде и преко хиљаду је рањено. За ратне и војничке заслуге ова војна формација је прва у Републици Српској одликована највишим војничким признањем – Орденом Немањића, а општина Невесиње добила је „Орден Републике Српске“ – највеће републичко признање које се додјељује за изузетне заслуге према држави, као симбол борбе за част и слободу.

Дан је био баш овакав, натмурен, кишовит, када је тог 2./15. јуна 1910. године на сарајевској Царевој ћуприји мученик херој испалио пет хитаца на представника окупационе власти у Босни и Херцеговини, а шестим уснио сном праведника и винуо се у вјечност.

Дан прије свог чина, у радњи Паје Марковића купио је нову кошуљу јер је ,,хтио да има чисту кошуљу кад умре”. Том приликом на улици је срео и Варешанина који је био у цивилном одјелу. Није хтио да пуца, ако је са собом и имао оружје, јер Жерајић није био прост убица, злочинац. Знао је да његово дјело има смисла ако свој наум оствари управо на дан када је Варешанин имао да прочита царево писаније првог дана отворења Сабора.

Претходно је покушао да подмити послужитеља на улазу у босански Сабор и унутра оствари свој наум, али му то није пошло за руком. Мало касније, пуцао је на Варешанинов фијакер који је тог дана управо због кише био затворен. Постоје свједочанства да је Варешанин, након што се кочија зауставила, пришао мртвом Жерајићу и ударивши га ногом рекао: “Ђубре”. И није то једино оскврнуће тијела мученика. Двије године касније, озлоглашени чиновник криминалистичке полиције Виктор Ивасиук, Богданову лобању држао је као тинтарницу на столу свог кабинета.

Зашто је пуцао Жерајић? Можемо га замислити да нам он сам на то питање одговара оним Шантићевим стихом: “Мене све ране мога рода боле…”

Слава Богдану Жерајићу!

ФИЛТЕР

Бацањем цвијећа у ријеку Буну, поменом у Цркве Свете Тројице у Мостару и полагањем цвијећа на спомен обиљежја у Невесињу данас је обиљежено 29 година страдања Срба из долине Неретве. За неколико јунских дана 1992. године протјерано је више од 30.000 Срба и уништена српска имовина и богомоље, након чега је нестало 431 лице српске националности.

На мосту на Буни окупили су се чланови породица погинулих и несталих Срба, бацили цвијеће у ријеку и упалили свијеће за своје најближе, од којих се многи још воде као нестали.

На овом локалитету јуна 1992. године нестало је 18 српских бораца чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За неколико јунских дана 1992. од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Помен за настрадале и проганане служен је у обновљеној Цркви Свете Тројице у Мостару. Управо је ова православна богомоља запаљена на данашњи дан 1992. године.

Обиљежавање Дана несталих Источне Херцеговине настављено је потом у Невесињу. У Спомен соби на Гвозду упаљене су свијеће и служен је помен за све настрадале борце и цивиле.

Славица Славић каже да је на данашњи дан 1992. на Буни нестао њен брат Синиша Марић, а 2003. породица је добила једну његову кост и сахранили су је у Невесињу.

‒Са тугом у срцу и великом боли пуних 29 година безуспјешно трагамо за нашим најмилијим и док не сазнамо истину не можемо имати душевни мир ‒ поручила је кроз сузе Славица.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у протеклом рату на подручју Херцеговине нестало 431 особа српске националности и да је још увијек непозната судбина 82 лица.

─Посљeдња идентификација је била прије три године. Овом динамиком многи од нас неће дочекати да затворе и опоје гробове својих најмилијих ─ указала је Џелетовић. Она је додала да породице и толико година послије страдања живе у нади да ће успјети да достојанствено сахране своје најмилије.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да се саосјећа са болом породица које још увијек трагају за судбином својих сродника. Он је нагласио да је локална управа на располагању овим породицама да им пружи подршку у њиховом трагању за истином и правдом.

Код Споменика слободе на Градском тргу и Спомен костурнице на Гвозду вијенце су положили представници Општинске и Бањалучке организације несталих, Општинске борачке организације, општине Невесиње и града Требиња, Удружења Насљеђе, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешина Војске РС и Црвеног крста РС.

Компанија Моцарт у оквиру акције „Хуманитарни тикет у подне“ донирала је новац за Удружење родитеља са четворо и више дјеце „Осмјех више“ у Невесињу.

Руководилац Дирекције корпоративних послова Моцарта Селма Салкановић рекла је да ово удружење није тражило помоћ, а да је донација упућена за подршку у раду.

– Са задовољством подржавамо вишечлане породице јер сматрамо да оне заслужују пажњу друштва – нагласила је Салкановић.

Предсједница Удружења Љепосава Граховац захвалила се Компанији Моцарт на лијепом гесту и истакла да ће донирани новац бити подијељен као џепарац дјеци из вишечланих породица који буду ишли на море.

Она је додала да је Удружење основано како би кроз систем заштитили мајке четворо и више дјеце, и помогли им да остваре своја права.

– Иако смо свјесни да нам предстоји борба за та права, задовољни смо подршком локалне заједнице, и од дана оснивања имамо стално финансирање из буџета општине Невесиње – рекла је Граховац.

Према њеним ријечима удружење не представљају као хуманитарну организацију, а породице као социјални проблем друштва, већ као национални интерес.

Удружење родитеља са четворо и више дјеце „Осмијех више“ у Невесињу постоји већ 15 година и окупља 108 вишечланих породица. Најбројнија породица у удружењу била је са седморо дјеце од којих је најмлађе тренутно студент. Сада их у стопу прати породица која је прије неколико мјесеци добила шестог сина. Свима њима труде се да помогну у остваривању што бољег статуса у друштву.