На данашњем састанку Центра за координацију и подршку инвалидним лицима затражено је да источнохерцеговачке општине и Град Требиње донесу одлуку о системском рјешењу буџетског финансирања тих организација.

„Свих 14 организација које окупља овај Центар се сада финансира из грантова буџета и увијек је питање да ли ће то бити реализовано. Ниједна организација која окупља инвалидна лица нема стално финасирање и њихов рад је упитан. Зависимо од пројеката, који су се знатно смањили у посљедњих пет година. Једно удружење у Требињу је поднијело захтијев за гашење, а не могу ни то, пошто нису измирили пореске дугове“, рекао је Бранимир Таминџија, предсједник Центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине.

Он додаје да су проблем и мала социјална давања, као и запошљавање особа са инвалидитетом.

„ Личне инвалиднине већина наших чланова није остварила, јер то право имају особе којима је обољење или оштећење настало до 18. године живота, а остали немају“, навео је Таминџија и упитао се да ли се ради о дискриминацији.

„Од више од 40 милиона КМ, колики је буџет Града Требиња у овој години, за пројекте различитих удружења особа са инвалидитетом издваја се 40 хиљада КМ годишње. Само десет хиљада мање се издвајало када је требињски буџет био око 10 милиона КМ, а у 2025. години до сада су реализоване 32 хиљаде КМ. Не можемо рећи да немамо подршку Града Требиња, за шта смо се обратили они су нас подржали, али проблем финансирања треба системски ријешити, да се удружења у источној Херцеговини не би гасила. Град Требиње је подржао и сваки наш пројекат за који аплицирамо из европских фондова“, каже Мирослав Андрић, предсједник требињског Удружења ампутираца.

Он додаје да је основни захтјев да удружења инвалидних особа не морају посредством пројеката аплицирати за новац из општинских буџета и Града Требиња, већ да се из буџета издвоји новац за рад канцеларија.

„Захваљујемо требињској Градској управи и за нових шест паркинг мјеста за инвалидне особе и јасније обиљежавање постојећих. Проблем је што се не поштују означена мјеста за инвалидна лица, па тражимо да институције, које издају дозволе за паркирање на таква мјеста, издају картице само онима којима су потребне“, истакао је Андрић.

Он сматра да удружења треба омасовити и подмладити, али је, како наводи, тешко анимирати људе да раде волонтерски, пошто највећи број ових удружења нема запослених.

У источној Херцеговини је 1458 особа са неком врстом инвалидитета.

На данашњи састанак особа са инвалидитетом, како тврде у Центру за координацију, позвани су били и преставници надлажених одјељења у херцеговачким општинама и граду Требињу, али се нису одазвали.

Нису присустовали ни представници требињског Удружења слијепих и слабовидих лица, које је, како наводе у Центру за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, пред гашењем.

Састанак је организован поводом 5. децембра, Међународног дана волонтера.

Радио Требиње

Постигнут је договор Владе и борачких организација на основу кога ће кроз нацрт буџета за 2026. годину бити побољшан статус свих борачких категорија. Повећава се основица за борачки додатак на четири и по марке, а критеријум за обрачун треба да буде просјечна нето исплаћена плата за претходну годину. Повећавају се инвалидине, биће запослена сва дјецу погинулих бораца на основу стручне спреме а издвојиће се и више новца за здравствене услуге и бањску рехабилитацију.

Представнци БОРС-а задовољни састанком јер ће основица за борачки додатак бити повећана до марта на четири и по марке, уз најаву да ће до краја наредне године износити пет марака. За БОРС је ово значајан корак ка побољшање статуса и услова живота бораца.

- Хоћу да кажем да смо постигли задовољавајуће резултате, оне које смо и тражили данас на овом састанку. Оно што је понуђено јуче, када се прерачуна у новац и проценте то је три пута више него што је јуче понуђено - рекао је Радан Остојић предсједник Борачке организације Републике Српске.

Милован Гагић предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске навео је да ће повећавањем закона имати цифру од 4.5 КМ за почетак, за борачки обрачун борачког додатка.

- Повећање инвалиднине значајно, пуно веће него ранијих година. Врло задовољан састанком, повећањима - рекао је Гагић.

Навео је да ће повећања бити знатна и биће јасна у наредном периоду када се буде доносио закон.

Предсједник Владе Саво Минић каже да се ради о најважнијој популацији, његовим саборцима, које увијек ставља на прво мјесто када је ријеч о консултацијама о буџету.

- Ставићемо у закон много тога чак и оне катергорије наших сабораца које имају преко 65 година старости и немају никаква примања осим борачког додатка - рекао је Минић.

Договорено је и повећање инвалиднина и додатне погодности, од бањског лијечења, проширеног обима здравствених услуга Све ово допринијеће бољем квалитету живота породица које носе највећи терет из Одбрамбено-отаџбинског рата.

- Инвалидина, имајући у виду потребу, јер је то заиста осјетљива област да реагујемо одмах. Биће повећана од 1.јануара за 10 одсто а од марта ће бити нивелисане тако да ће се децембраска инвалиднина обрачунавати са 14 одсто повећања - рекао је Милорад Додик предсједник СНСД-а.

Додик је рекао да је на састанку договорено да се у 2026. у складу са стручном спремом запосле сва дјеца погинулих бораца којих укупно има око 500 у Републици Српској.

Влада и борачке организације наставиће успјешну сарадњу и даље консултације.

РТРС

У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је отворена изложба колажа „Колаж као парадигма“ умјетнице Нине Лојовић Милинић из Требиња.

Изложбу је отворила члан Удружења књижевника Републике Српске, Светлана Буђен. Она је истакла да ауторка техником колажа код посматрача буди доживљај игре свих чула.

„Нина користи све оно што њеном истанчаном додиру прија, од исјечака из новина, свески, креп папира до комада канапа. Све оно што сматра да би њеном колажу дало душу, она пажљиво бира, кроји, сјече, лијепи, склапа боје и облике, уводећи нас у пету димензију“, навела је Буђенова.

Она је нагласила да је ова изложба колажа репрезент Нининог стања, одраз њене огромне љубави и вјере које носи у себи.

„Посматрајући Нинине колаже видимо оца, мајку, супруга, дјецу, дан, ноћ, сунце, небо. Заправо, видимо симбиозу, гдје спајајући наизглед неспојиво, она ствара нераскидиве везе свог свијета“, рекла је Нинина дугогодишња пријатељица Светлана Буђен, додајући да је ауторкина мама, Јадранка Лојовић, употпунила колаже своје кћери стиховима једне од најпознатијих врста јапанске поезије, хаику стиховима, те да посматрачу једино преостаје да гледа, чита и сања.

Ауторка изложбе истакла је да изложба упућује на њен лични образац сагледавања суштине свијета и ствари.

„Изложба 'Колаж као парадигма' јесте синтеза радова малог формата, 10x10 и 20x20. Присутна су два мотива. Један је пејзаж, а други је везан за пар, однос мајка-дијете. Ово је један од начина да се скрене пажња на љепоту живота у двоје и на љепоту заједништва“, закључила је ауторка.

О животу и раду Нине Лојовић Милинић говорила је сликарка Ангелина Вукосав. Пријатну атмосферу у Галерији употпунили су својим наступом чланови Удружења „Радости моја“.

Кратка биографија Нине Лојовић Милинић

Нина Лојовић-Милинић, рођена је 02. 11. 1976. године у Требињу, гдје је завршила основну школу и Гимназију „Јован Дучић“ општег смјера. Завршила је и основну музичку школу, такође, у Требињу, одсјек за гитару. Године 1998. уписује Академију ликовних умјетности у Требињу. Дипломирала је 31. 12. 2003. године темом „Боја као модеран ликовни израз“ у класи академика Милорада Ћоровића са оцјеном десет на одсјеку за сликарство и стекла стручно звање дипломираног академског сликара. Током студирања учествовала је на бројним ликовним изложбама, конкурсима и округлим столовима. Добитник је друге награде на конкурсу „Сачувајмо нашу ријеку“ одржаном у Требињу 1999. године. Паралелно, током студирања радила је у требињском драмском позоришту „Слово“ као сценограф и костимограф и активно учествовала на позоришним фестивалима и у креирању осталих активности у оквиру позоришних и ликовних умјетности.

Постдипломске студије, одсјек за сликарство, уписала је 2006. године на Академији умјетности у Бањој Луци. Магистрирала је 30. 09. 2009. године са оцјеном десет на тему „Чудо је скривено у односима“ у класи мр Радомира Кнежевића и стекла академски назив магистра ликовних умјетности из области сликарства.

Радни стаж започела је 2004. године као асистент на предмету Историја умјетности и култура, а данас ради као професор Високе школе за туризам и хотелијерство у Требињу. Године 2019. стекла је звање доктора наука из историје умјетности, одбранивши докторску дисретацију на тему “Архитектура, живопис и иконопис источне Херцеговине у 16. и 17. вијеку”, на Академији умјетности у Бањој Луци, под менторством проф. др Љиљане Шево.

Једна је од оснивача и предсједник Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине „Милорад Ћоровић“. Као предсједник и члан удружења организује и учествује на бројним изложбама у Босни и Херцеговини, а 2015. године Удружење представља ликовну сцену Босне и Херцеговине у Вјећу Европе у Стразбуру. Једна је од организатора међународне ликовне колоније „Коло“ која се од 2016. године одржава у Требињу и неколико хуманитарних изложби.

Добитник је награде за допринос развоју умјетничке колоније “Коло” 2020. године. Објавила је осам научних радова из области историје умјетности у разним научним часописима. Коаутор је књиге “Стратешки приступ развоју туризма источне Херцеговине”. Координатор је више умјетничких пројеката УЛУИХ-а “Милорад Ћоровић” који су подржани од Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Министарства просвјете и културе Републике Српске и Града Требиња. До сада је имала девет самосталних изложби. Учествовала је на преко 80 колективних изложби у регион и иностранству.

У Републици Српској за запослене у образовању и култури усклађивање и повећање плата. Све на основу усвојеног закона о измјенама закона о платама запослених у основним, средњим школама и ђачким домовима и запосленим у области културе који иде у скупштинску процедуру по хитном поступку. Ово представља још једну мјеру Владе које доприносе побољшању материјалног статуса просвјетних радника са високом стручном спремом.

Повећање плате ће добити сви радници у образовању и култури са високом стручном спремом. Повећање у више наврата укупно је износило до 320 марака, а средства која ће бити обезбијеђена у буџету за наредну годину су приближно 20 милиона марака за ове намјене.

- Оно што могу рећи јесте да је плата радника са високом стручном спремом око 1.850 КМ, док ће са коначним усклађивањем и повећањем основна нето плата запосленог у области образовања и културе бити око 1.915 КМ - рекао је Боривоје Голубовић министар просвјете и културе Републике Српске.

РТРС

У организацији СШЦ „Алекса Шантић“ данас је у Центру за културу „Небојша Глоговац“ одржано предавање на тему „Замка зависности – алкохолизам, наркоманија и избор слободе“.

Предавање су одржали чланови Мултисекторског тима који постоји на нивоу невесињске образовне установе: стручни сарадник и психолог Средњошколског центра Верица Шиљеговић и замјеник командира Полицијске станице Невесиње Милош Шиљеговић.

О опасностима по појединца и друштво, казнама и начинима препознавања, предавачи су упознали ученике других разреда средње школе, њихове родитеље и одјељенске старјешине.

Циљна група били су млади који су у периоду адолесценције, и који, због незнања и неупућености, могу доћи у контакт са недозвољеним супстанцама.

Предавање је подијељено у три цјелине. Први сегмент је обухватао опште опасности од конзумирања алкохола и наркотика, у другом дијелу је приказан филм који говори о посљедицама конзумирања недозвољених супстанци, док је трећи дио обухватио конкретне примјере у пракси и врсте доступних наркотика на нашем тржишту.

Директор СШЦ „Алекса Шантић“ Драгана Будалић је истакла да је ово једна од горућих и важних тема за дјецу у средњошколском узрасту.

„Ово је једно у низу предавања које организује Мултисекторски тим на нивоу школе.

Трудимо се да проводимо превенцију када су у питању болести зависности и ризична понашања ученика и да укључимо родитеље и разредне старјешине, јер кроз оваква предавања сви стичу нека знања и можда освијесте неке ситуације са којима су се сусрели, а да нису ни били свјесни тога“, истакла је Будалић.

Она је додала да су оваква предавања једна добра пракса која је заживила у СШЦ „Алекса Шантић“ и да се нада да ће помоћи генерацијама које су тренутно ученици у овој образовној установи, као и онима будућим, да се знају изнијети са неким пороцима који су свеприсутни у нашем друштву.

Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске објавило је резултате конкурса за избор корисника субвенције каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове према којем је одобрено 328 захтјева.

Одбијено је 28 захтјева корисника који нису испуњавали основне услове конкурса, односно, нису подигли стамбени кредит из кредитних средстава Инвестиционо-развојне банке, нису имали до 35 година старости у моменту подизања кредита или немају пребивалиште у Републици Српској, саопштено је из Министарства.

Посебан програм субвенционисања каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове реализује се од 2008. године, а додијељене су 6.172 субвенције од почетка реализације овог програма, укључујући и посљедњи расписани конкурс.

У ове сврхе ће, закључно са 2025. годином, бити пласирано око 24.200.000 КМ.

Списак корисника којима је одобрена субвенција доступан је на сајту Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске.

РТРС