У болничкој служби Завода за трансфизујску медицију РС у Невесињу данас су драгоцјену течност даровали чланови Актива добровољних давалаца крви Берковићи. Прикупљено је укупно десет доза течности која живот значи.

Актив Берковићи основан је 2012. године и од тада подржавају све хумане акције. Иако мала по броју становника ова локална заједница не заостаје за дугим источно-херцеговачким општинама када је добровољно давалаштво крви у питању.

Снабдијевање потрошача водом у Невесињу тренутно је уредно, саопштено је из Јавног предузећа „Водовод“.

Посљедња редовна контрола урађена у Регионалном центру Института за јавно здравство РС у Требињу показало је да је вода из градског водовода хигијенски исправна са аспекта испитиваних физичко-хемијских и микробиолошких параметара.

У Саборном храму у Невесињу сутра (петак) у 18 часова биће служен помен и обиљежено блажено уснуће владике Атанасија. Умировљени епископ захумско-херцеговачког и приморског  биће сахрањен у суботу, 6. марта, у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош, саопштено је из Епархије.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством служио је синоћ у Саборном храму у Требињу помен за покој душе упокојеног владике.

Епископ Димитрије рекао је да је владика Атанасије изгарао за Христа, вјеру и љубав.

- Хвала за све, владики Атанасију! Сад, када је отишао, из дана у дан ми ћемо схватати колико смо се били навикли на нешто што је, заправо, чудо у овом свијету: да неко сав изгара за Христа, живи вјером, да је оваплоћење истине, да изгара за љубав - истакао је епископ Димитрије.

Епископ Димитрије је рекао да је упокојени владика Атанасије знак да овдје има живота вјечног, бесмртности, да на овој земљи има љубави, праве, бесмртне, Христолике..., објављено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

- Нека нам опрости и нека се моли Богу за нас, да када дође поново Господ, да нађе вјеру на земљи и то такву вјеру, којом је владика Атанасије живио и горио овдје на земљи. Нека је вјечни спомен нашем драгом владики Атанасију. Христос Васкрсе - рекао је епископ Димитрије.

У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, саопштено је из Савеза општина и града источне Херцеговине.

Дани жалости биће сутра и у суботу, 6. марта.

"Цијела Херцеговина тугује јер је након скоро три деценије изгубила духовног пастира који нас је неизмјерно волио и чувао. Хвала му што је с Херцеговцима био у најтежим временима, тјешио и храбрио, бринуо и окрепљивао, с народом дијелио радост и тугу", наводи се у саопштењу.

Током дводневне жалости на свим институцијама и установама заставе ће бити на пола копља, а културне манифестације ће бити прилагођене дану жалости.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије преминуо је вечерас у Болници Требиње у коју је примљен крајем фебруара након што је тестиран на присуство вируса корона и испољио извјесне симптоме болести.

СРНА

Од посљедица вируса корона вечерас се у требињској Болници упокојио умировљени епископ захумско- херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић.  Његово здравствено стање погоршало се прије неколико дана, а у болници се лијечио од 17. фебруара. У Херцеговини је оставио неизбрисив траг. Биће сахрањен у манастиру Тврдош, а вријеме сахране биће накнадно саопштено.

Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.

Завршио је богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем.

По завршетку богословије уписао је Богословски факултет у Београду, али је позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Космету. По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године. Затим је, као сабрат манастира Троноше код Лознице, наставио и завршио студије на Богословском факултету у Београду у јуну 1963. године, наведено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

За вријеме студија рукоположен је у чин јерођакона на Богојављење 1961. године, а на Успење Пресвете Богородице у свештенички чин.

У фебруару 1964. године одлази на Теолошку академију на Халку (Турска), гдје је остао до јуна исте године. Због тамошњих тешких политичких прилика прешао је у љето исте године на Теолошки факултет у Атини. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему "Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом".

Послије тога остао је у Атини још годину дана, настављајући богословски рад углавном на изучавању Светих Отаца Цркве.

За вријеме четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви. У јесен 1968. прешао је у Париз на Богословски институт Светог Сергија, ради продужетка даљих богословских студија и изучавања француског језика. Послије проведене једне године изабран је за професора на Институту.

За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске, а живио је у дому студената Института Светог Сергија. Током љета посјећивао је Свету земљу, Србију и Грчку.

Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко вријеме Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980-1981. и 1990-1991. године.

У том периоду рада на Факултету, објавио је око двије стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дјело "Патрологија".

Доласком у Београд, брзо се укључио у културна кретања престонице, активним учешћем на бројним трибинама, гдје је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и филозофске мисли, те својственом му ерудицијом и свестраношћу, задобио велике симпатије и подршку, нарочито омладине, у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма. Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера), наводи се на сајту Епархије.

Истовремено, са професорским дужностима учествовао је и у буђењу успаване светосавске и косовске свијести, подсјећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама. Учествујући својим прилозима у прикупљању докумената и свједочанстава о новомучеништву, завјетовао их је будућим и садашњим генерацијама као документ времена и на тај начин враћао дуг пострадалим Србима и својој Цркви.

Такође, многобројне младе људе је својим примјером надахнуо и упутио на изучавање богословља и подстакао на ступање у свештенички и монашки чин... Својим пастирско-еклисијалним дјеловањем допринио је измирењу и превазилажењу раскола, а нарочито тзв. Америчког раскола, наводи се на сајту Епархије.

Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.

Током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике... обнављајући православну вјеру у Херцеговини крштавајући, причешћујући и просвећујући народ. Покренуо је и епархијски часопис "Видослов".

За првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи изабран је 1994. године.

Усљед тешке повреде вратних пршљенова 1998. године, замолио је Сабор епископа за разрјешење од архипастирских дужности. На септембарском засједању 1999. усвојена је оставка и на његово мјесто изабран је епископ Григорије.

Владика Атанасије остао је у манастиру Тврдош крај Требиња. Послије тога, доста времена проводи на Косову и Метохији, нарочито од доласка НАТО трупа 1999. године, помажући тамошњем епископу и страдалном народу.

Током 2001-2002. године провео је осам мјесеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превода Светог писма Старог завјета на српски и упознавајући боље Свету земљу, као и служећи у Јерусалимској патријаршији.

По повратку из Јерусалима, Сабор га је послао као испомоћ обољелом епископу Жичком Стефану од јуна 2002. до маја 2003. године.

По повратку из Жиче, радио је у Манастиру Тврдош превод Светог Писма са јеврејског и грчког, повремено писао текстове или држао предавања. За вријеме погрома Срба на Космету 2004. године био је свих тих дана присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом...

Епископ Атанасије је посебно као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, филозофије и хришћанске културе. Истовремено је сарађивао у многим црквеним и световним публикацијама код нас и у иностранству.

Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и бесједа на више свјетских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика.

Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.

Литерарни теолошко-филозофски радови и иступања епископа Атанасија добила су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Објавио је више десетина књига.

У Републици Српској се до 11. марта забрањују сва јавна окупљања у групама већим од 50 особа и сва приватна окупљања у групама већим од 10 лица - свадбе, крштења, рођендани, прославе и други слични породични скупови, као и рад фитнес центрима, закључак је Републичког штаб за ванредне ситуације послије данашње сједнице.

На данашњој ванредној сједници донесен је закључак о низу забрана на територији Републике Српске ради спречавања ширења вируса корона, које ће важити до 11. марта, а почињу се примјењивати даном доношења.

До 11. марта забрањује се организација и извођење музике уживо у угоститељским објектима за смјештај, исхрану и пиће.

Грађани се обавезују да у затвореном простору носе заштитну маску, да се придржавају заштитне мјере физичког растојања од два метра како у затвореном тако и на отвореном простору, те да се придржавају упутстава Института за јавно здравство Републике Српске за боравак у затвореном простору, у зависности од дјелатности која се обавља.

Препоручује се грађанима да на отвореном простору користе заштитне маске уколико није могуће одржавати физичко растојање од два метра, а у складу са упутством Института за коришћење заштитне маске на отвореном простору.

Од обавезе ношења заштитне маске су изузета дјеца млађа од седам година,
лица са инвалидитетом и дјеца са сметњама у развоју, лица која обављају физичку спортску и рекреативну активност у оквиру спортских објеката.

Овим закључком обавезују се правна лица, предузетници и физичка лица који у директном контакту пружају услуге грађанима да услуге пружају заштићени маском, обавезно спроводе мјере дезинфекције, обезбиједе маске грађанима који користе њихове услуге, а немају их, придржавају се упутстава Института за организовање рада у зависности од дјелатности коју обављају.

До 11. марта ограничава се радно вријеме од 6.00 до 22.00 часа свим врстама угоститељских објеката за исхрану и пиће без обзира да ли послују самостално или у сквиру других објеката у којима се обавља привредна дјелатност - бензинске пумпне станице, објекти за смјештај и други.

Ограничава се радно вријеме од 6.00 до 22.00 часа свим приређивачима игара на срећу - кладионице, аутомат клубови, казина, томболе и други.

До 11. марта од 22.00 до 6.00 часова драгстори могу радити искључиво путем шалтерске продаје.

Ограничава се број присутних особа у угоститељским објектима тако да се број истих одређује у складу са важећим препорукама Института за јавно здравство Републике Српске с тим да се присуство на једној етажи угоститељског објекта ограничава на максимално 50 посјетилаца.

До 11. марта забрањују се организоване рекреативне активности, тренажни прсцеси и такмичарске активности спортских организација и спортиста свих узраста осим професионалних спортских активности укључујући и тренажни процес истих.

Субјекти који обављају регистровану дјелатност дужни су да услове за обављање дјелатности прилагоде мјерама које је прописао Институт за спречавање појаве и ширења ковида на радном мјесту.

Субјекти који пружају услуге из области угоститељства, умјетности и забаве - биоскопи, позоришта, музеји и други дужни су организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од Института са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописаног физичког растојања, на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у односу на његову површину.

Субјекти који обављају регистровану дјелатност могу самостално обављати дезинфекцију пословних просторија у складу са упутством Института за јавно здравство Српске.

Републички органи управе, органи јединица локалне самоуправе и остали субјекти који врше јавна овлашћења дужни су организовати свој рад са грађанима тако да на улазу у службене просторије ограниче број особа које истовремено могу да уђу и бораве у просторијама органа одржавају растојање у затвореним просторима од најмање два метра, уз благовремено предузимање мјера дезинфекције и појачане хигијене и омогуће рад шалтер сале и матичне службе уз обезбјеђење физичке провидне баријере на радном мјесту.

Правни субјекти као и републички органи управе, органи јединица локалне самоуправе и остали субјекти који врше јавна овлашћења треба да организују рад од куће за раднике за послове за које је то могуће.

Надзор над спровођењем овог закључка спроводи Министарство унутрашњих послова, Републичка управа за инспекцијске послове путем надлежних инспектора и инспектора у саставу јединица локалне самоуправе и Комунална полиција.

Јединице локалне самоуправе обавезују се да своје акте усагласе са овим закључком, а у случају погоршане епидемиолошке ситуације на својој територији донесу рестриктивније мјере у односу на мјере утврђене овим закључком и о томе обавијесте Републички штаб за ванредне ситуације.

Непоштовање мјера забране биће санкционисане у складу са Законом о јавном реду и миру и Законом о заштити становништва од заразних болести.

Наредба о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона у здравственим установама и установама социјалне заштите у Републици Српској и Наредба о обавезној контроли лица којима је одређена кућна изолација због новог вируса корона у Републици Српској примјењују се уз овај закључак.

Овај закључак ступа на снагу даном доношења, а њиме престаје да важи закључак од 22. фебруара.