Књига "Глоги" о непрежаљеном глумцу Небојши Глоговцу аутора Александра Ђуришића изашла је у куће "Вукотић медија" из Београда.

О највољенијем српском глумцу у књизи говоре Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Жарко Лаушевић, Раде Шербеџија, Никола Ђуричко, Никола Пејаковић, редитељи Вида Огњеновић, Паоло Мађели, Јагош Марковић, Александар Поповски.

Такође у књизи говоре и жене које је глумац волио и које су њега вољеле, кумови, пријатељи, људи који су били са њим када није био на сцени, када се "саплитао" о сопствени таленат и када му је требало снаге да се попне на глумачки трон, са којег никада није сишао.

Како је живио, волио и плакао Небојша Глоговац, неке су од централних тема којима се бави кгњига о глумцу, који је прије три године изгубио битку са фаталном болешћу.

Лобања, Шоне, Шонси, Глоги, Небојша, Панчевац и још много имена и надимака имао је Глоговац.

- Глоговац је био свој и неосвојив, давао се коме је хтио, а заузврат није тражио ништа - наведено је у тексту који прати представљање књиге.

Свједочења најближих откривају непознате детаље из његовог живота: како је као момак радио у продавници музичких уређаја, шта му се све дешавало док је стопирао од Панчева до Београда, зашто му се на пријемном испиту на Академији тресла нога и како су за све велике улоге и највећи редитељи после тога тражили и јурили баш њега.

У књизи су и први пут објављене пјесме које је велики глумац писао само за своју душу.

Зашто је одбио Анђелину Џоли да заигра у њеном редитељском дебију "У земљи крви и меда" о рату у Босни, а опет прихватио да буде Дража Михаиловић у серији "Равна Гора" Радоша Бајића, шта му је значила Црвена звезда и које су га страсти, поред мотора и кувања, још опсједале, све се то налази у књизи "Глоги", у издању "Вукотић медије".

СРНА

Невесињски времеплов препун је разних занимљивости које су често колијевци витешких традиција давале планетарни значај. Тражећи бољи живот и мекшу кору хљеба, а понекад само због изазова, Невесињци су стизали у све крајеве свијета и готово по правилу су били успјешни и цијењени.У групи свјетски признатих Невесињаца неизоставно је име Васа Глоговца из села Драмишева који је у младости преживио невјероватне авантуре какве се могу наћи само у фантастичним романима.Од куће је отишао као регрут, а након 26 година војничке службе у завичај се вратио са чином мајора и бројним војничким признањима. Вјероватно је једини човјек на планети који је војничка унапређења заслужио у пет свјетских армија.

На почетку Првог свјетског рата мобилисан је у аустријску војску, касније је постао каплар српске војске, па руски поручник, затим јапански потпоручник и најзад мајор кинеске војске. Судбина је овог Невесињца бацала овамо-онамо тако да се и он сам често питао шта се то са њим дешава и шта ће на крају доживјети.

Двадесетогодишњи младић Васо Глоговац 1911. године као један од шесторице синова старог устаника Спасоја Глоговца отишао је на регрутацију. У то вријеме то је била велика част за сваког младића, јер су у кадар узимали само одабране. Годину дана касније Васо је позван у војску и упућен у Беч гдје су младићи из БиХ обично служили. Када је избио рат послат је на руски фронт. Пошто никако није могао да прихвати да ратује против Руса пребјегао је са неколико својих другова у руску војску.

Потпоручник руске војске

Касније, када је у Русији отпочело окупљање добровољаца у српску војску међу првима се пријавио Васо Глоговац. Храбро се борио па је одликован сребрном медаљом за храброст и унапријеђен je у чин каплара.

Путујући преко Русије за Солун заробљен је од стране бољшевика и неко вријеме је провео у ропству. Успио је некао да побјегне, али је морао ићи кроз Сибир гдје су га ухватили бјелоармејци. Срећом ту је нашао неколико познаника, па се прикључио царској руској војсци. Брзо је напредовао, па је добио ново одликовање и унапређење у чин потпоручника.

Јапански официр

Када су Русијом овладали бошљевици пребјегао је у Кореју и ту радио тешке физичке послове. Пошто су становници Кореје често дизали побуне, Јапанци су на Корејском полуострву морали да држе јаке војне одреде. Васо је одлучио да се пријави Јапанцима са жељом да ступи у њихову војску. Био је одлично примљен и то са чином официра.

Али, у јапанској војсци није остао дуго. Када су немири у Кореји престали, сви војници и официри који су се налазили у јапанској војсци, а који су били страни поданици, били су отпуштени.

Мајор кинеске војске

У прољеће 1924. године Васо се нашао у Харбину.Трагајући за послом почео је да учи вожњу аутомобилом и редовно је одлазио на курс. По положеном испиту, постао је шофер и по харбинским улицама управљао је аутомобилом. Пошто је знао неколико језика и био као створен за сваки посао и умио да се снађе у свакој ситуацији, у Харбину је стекао много пријатеља.

Годину дана касније најзад је ријешио да се врати у Југославију. Али судбина га је бацила још даље од ње. У то вријеме јапански агенти по читавој Кини врбовали су људе за армију кинеског генерала Чанг Цу Лина, који се борио против централне кинеске владе и славног Чанг Кај Шека. Као бивши руски официр, Глоговац добија унапређење и добру плату и ступа у армију побуњеника. Командовао је ескадроном коњичког пука и истицао се храброшћу у многим јуришима. Због свога јунаштва био је унапријеђен у чин капетана, а послије једне битке у којој је погинуо командир ексадрона, примио је команду и унапређење у чин мајора.

Као врхунац свега, сељак из Херцеговине Васо Глоговац на једној великој народној свечаности у граду Тјеницину добио је једно велико одличје. Команданту дивизије генералу Семјонову грађани Тјенцина предали су свилени сунцобран, а мајору Глоговцу свилену заставу са посветом. Послије извјесног времена армија Чанг Цу Лина почела је да одступа. Побједоносне армије Чанг Кај Шекове гониле су је без предаха. Напосљетку војска овог побуњеничког кинеског генерала била је распуштена.

С великом сумом новца, Васо Глоговац нашао се једног јутра у Шангају. Ту се најзад укрцао на брод и преко Индијског океана и Средоземног мора стигао у Европу. Послије шеснаест година невјероватних авантура овај херцеговачки сељак стигао је најзад у своје мало село Драмишево, гдје је наставио да живи са својом браћом као трезвен и напредан земљорадник.

Глоговчева одисеја је пред Други свјетски рат привлачила пажњу југословенске и свјетске штампе. Београдска Политика децембра 1940. године читаву страну посвећује овом Невесињцу и његовим невјероватним авантурама. Тада водећи европски листови такође су пренијели дијелове ове занимљиве репортаже.

Након што је пропутовао пола свијета и пребродио многа искушења и опасности Васо Глоговац је мучки убијен без могућности да се војнички брани. По завршетку Другог свјетског рата постао је жртва комунистичког терора. То је вјероватно и био разлог што комунистичке власти деценијама уопште нису помињале овог свјетски признатог јунака.

Васови потомци су у његовом родном мјесту прошле године подигли спомен обиљежје које ће трајно свједочити о овом неустрашивом невесињском горштаку.

Драгомир Граховац (ГЛАС ТРЕБИЊА)

У 9. колу Прве футсал лиге РС – исток КМФ „Невесиње“ убједљиво је поражен на Палама од домаће Јахорине резултатом 7:1. Невесињци су тако наставили са лошим партијама ове сезоне и по свему судићи до краја првенства ће водити грчевиту борбу за опстанак у прволигашком друштву. У наредном колу гост у Невесињу биће Гласинац.

КМФ ЈАХОРИНА - КМФ НЕВЕСИЊЕ 7:1 (2:0)

Спортска дворана «Предраг Ласица». Судије: Сокнић, Бјелица (И.Сарајево). Стријелци: 1:0 Милетић, 2:0 Јовановић, 3:0 Живковић, 4:0 Кошарац, 5:0 Кошарац, 6:0 Симић, 7:0 Кошарац, 7:1 Ковачевић.

ЈАХОРИНА: Ристивојевић, Кнежевић, Кошарац, Живковић, Јовановић, Јоловић, Козић, Бојанић, Симић, Тешановић, Милетић, Мехмедовић, Обрадовић, Вуксановић.

НЕВЕСИЊЕ: Ромовић, М.Продановић, Миличевић, Г. Продановић, Радовановић, Иванишевић, Гутић, Пудар, Ковачевић, Кљакић, Сикимић, Вуковић.

ТАБЕЛА: