• Најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку је откривање споменика Краљу и невесињским устаницима 28. августа 1928. године. Процјењује се да је свечаностима приређеним овим поводом у слободарској херцеговачкој варошици присуствовало преко 30.000 људи. У спектакуларној приредби учествовала је и авијација Југословенског краљевског ратног ваздухопловства што је за тадашње прилике била права ријеткост. Авиони су извели неколико акробација што је посматраче оставило без даха. Након демонстрације пилотског умијећа, према добро осмишљеном сценарију, авиони су бацали ракете које су експлодирајући давале боје државне заставе.

• Домаћинство Луке и Риста Чабрила у селу Јасена код Невесиња имало је 81 члана и то је била најбројнија породична дружба у Европи.
• Највеће породичне задруге у Херцеговини почетком 20. вијека биле су Савићи у Слату и Пудари у Рабини. И једно и друго домаћинство имало је преко 60 чланова. У Невесињском срезу је 1936. године рођено 834 дјеце.

• Лука Вујовић из Зовог Дола добио је пензију Краљевине Југославије у 98. години за заслуге током устанка «Невесињска пушка». Пред Други свјетски рат важио је за најстаријег пензионера у држави.

• Хасан Чамо из Сопиља, учесник Улошког устанка из 1882, добио је сина у 107. години. Његова супруга имала је тада 37 година. Чамо се женио четири пута и из тих бракова имао је 28 дјеце.

• Симо Братић из Грабовице постао је дјед у 35. години.

• Милица Крстојевић из Гацка држала је рекорд у Краљевини Југославије по броју кумовања. Највише дјеце крстила је у Невесињу, а штампа је забиљежила да је дијете Пера Васиљевића, трговца из Невесиња, било њено 1250. кумче.

• Васо Глоговац из Драмишева је од 1911. до 1927. године преживио невјероватне авантуре какве се могу наћи само у фантастичним романима. У том периоду био је аустријски војник, српски каплар, руски поручник, јапански потпоручник и кинески мајор. Након бројних искушења, у завичај се вратио са заставом коју је у знак захвалности добио од грађана Тјенцина.

• Након проглашења Невесиња за ваздушну бању 1936. године, сви туристи који би се упутили у ову херцеговачку варошицу имали су 50% попуста на државним жељезницама.

• Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Хардварског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова. Пери је слушао и снимао Војичића у Невесињу 1933. године и од њега добио 131 пјесму.

• Још прије Другог свјетског рата планирано је снимање филма „Невесињска пушка“ са намјером да се у свијет лансира на осам језика. Овај велики пројекат за који је већ био написан сценарио и одабрани глумци, требало је да уради холандско-њемачка филмска кућа „Ајдофон“, али су ратне прилике омеле реализацију.

• Прво домаће платно у Херцегови израђено је у селу Хрушта код Невесиња. Сељаци су почели да масовно сију лан, а Соколско друштво је одржало неколико предавања о томе како се прави ланено платно.

Драгомир Граховац

У породилишту Болнице Невесиње у посљедња 24 часа рођене су четири бебе, двије дјевојчице и два дјечака. Претходног дана обављен је још један порођај.

Мајке и новорођенчад из Невесиња, Требиња и Гацка осjећају се добро, а све мјере заштите од корона вируса у болници се максимално спроводе.

У времену забрињавајућих вијести везаних за нови вирус, овај догађај је поред родитеља обрадовао здравствене раднике и све грађане Невесиња.

Од почетка године у невесињском породилишту рођено је 80 беба, 20 више него у истом периоду 2019. године.

Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској у Институту за јавно здравство Републике Српске извршено је тестирање 638 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код још 22 особе у Републици Српској. Међу њима је и једно лице из Невесиња, саопштено је из Министарства здравља и социјалне заштите РС.

Ријеч о 69-годишњем Невесињцу који се од раније лијечи на Универзитетском клиничком центру у Бањалуци. Пацијент је тестиран у Бањалуци.

Осам лабораторијских узорака који су Институту прослијеђени из Невесиња негативни су на вирус корона, потврђено је из Дома здравља Невесиње. Како је објашњено, ради се о контролним тестирањима особа које су биле у контакту са зараженим лицима и узорцима од пацијената са респираторним симптомима.

За шест особа из Невесиња које су смјештене у карантин у Студентском центру у Требињу контролни налаз је негативан тако да се враћају у породичне домове, гдје су, према епидемиолошкој процедури, дужни да проведу у 14-дневној изолацији.

Од почетка епидемије у Невесињу је регистровано 16 случајева позитивности на нови вирус, а опоровило се седам лица.

У свијету се данас обиљежава 1. мај - Међународни празник рада, а усљед пандемије вируса корона, ове године свугдје ће изостати традиционална окупљања, пригодне манифестације и протести.

Због рестриктивних мјера ради сузбијања епидемије које укључују забрану окупљања и социјално дистанцирање у многим земљама неће бити масовних скупова ни протеста на којима радници траже боље услове рада и живота, већ ће његово обиљежавање прећи на виртуелни ниво.

Како је најављено, "виртуелна" окупљања за Празник рада преко интернета биће широм свијета. Синдикати су најавили да ће мото овогодишњих онлајн скупова бити позив на солидарност.

Због посљедица пандемије на привреду глобално, милиони радника широм свијета, како у развијеним тако и слабије развијеним земљама, остали су без посла у свим гранама, почев од текстилне до авиоиндустрије, а са економским проблемима, суочавају се и послодавци.

Празник рада обиљежава се у знак сјећања на дан када су 1885. године радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за боље услове рада и осмочасовно радно вријеме, три пута осам - осам сати рада, осам сата одмора и осам сати за образовање и разоноду.

Као одговор, усљедила је репресија, а у сукобима с полицијом било је жртава на обе стране.Седморица синдикалних активиста осуђено је на смрт.

Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године 1. маја широм свијета одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови.

Од тада се као државни празник побиљежава у више од 80 земаља разних уређења.

ТАЊУГ

Новчаном казном од 100 до 300 КМ казниће се физичко лице ако не поштује ванредне мјере којима је наложено кориштење личне заштитне опреме, придржавање физичке дистанце или других ванредних мјера на јавним и радним мјестима чији је циљ спречавање или сузбијање заразних болести, а на основу Уредбе о измјенама и допунама Закона о заштити становништва од заразних болести, коју је данас донијела предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

Мјере се односе на мјере дезинфекције, обезбјеђивања и кориштења личне заштитне опреме, придржавања заштитних мјера физичке дистанце и забране окупљања у већим групама, односно предузимања других ванредних мјера на јавним и радним мјестима чији је циљ спречавање или сузбијање заразних болести, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу.

У складу са надлежностима из ове уредбе, прописане мјере казне могу изрицати, осим надлежних инспектора и припадници Министарства унутрашњих послова, као и Комунална полиција.

“Апелујемо да се грађани придржавају свих прописаних мјера с циљем заштите и сузбијања ширења новог вируса корона”, наводи се у саопштењу.

СРНА

Свих пет лабораториских узорака из Невесиња  који су у протекла 24 сата тестирани у Институту за јавно здравство РС негативни су на вирус корона, потврђено је из Дома здравља Невесиње.

Превентивна тестирања обављена су код још десет пацијената са респираторним симптомима и резулати се очекују сутра.

Од почетка епидемије у Невесињу је регистровано 15 случајева позитивности на нови вирус. На Плућно одјељење Болнице Требиње смјештена су четири лица, док их се десет са благом клиничком сликом налази у карантину у Студентском центру. Првозаражена особа се већ опоравила и тренутно се налази у кућној изолацији.

На нови вирус је тестирано укупно 95 лица.