У Градској галерији у Невесињу синоћ је отворена изложба слика „Тајна доктрина“ Александре Кокотовић из Београда.

Ријеч је о апстрактној савременој умјетности, а њена дјела човјека тјерају на дубоко промишљање о суштинским питањима живота.

Изложбу је отворила руководилац Галерије Нада Илић која је нагласила да је ова умјетница имала 8 самосталних изложби у најпрестижнијим галеријама у региону.

Александра Кокотовић изразила је велико задовољство што има прилику да свој рад представи у нашем граду, јер води поријекло са ових простора и истакла да је долазак у Невесиње њена лична сатисфакција.

- Изложено је 13 великих формата уље на платну, од којих је 5 рађено комбинованом техником, а пет техником лавираним тушем – појаснила је Кокотовићева.

Она је додала да на умјетност гледа као на лијек, јер свака врста умјетности у себи носи елементе прочишћења и ослобађања.

- Потрудила сам се да дубље проникнем у питања ко смо и одакле смо и да ли заиста познајемо своју историју. Надам се да ће вас вечерашње путовање одвести у авантуру, да ћете продријети у дубине ваших душа, ослободити универзална знања и открити дуго чувану тајну – рекла је Кокотовићева.

Александра Кокотовић је ликовна умјетница која свој рад изражава кроз сликарство, вајарство, цртеж и графику. Чланица је Удружењa ликовних уметника Србије. Рођена је у Сарајеву, а живјела је у Бејруту, Лондону, Београду и САД.

Дипломирала је на Accademia del Lusso у Милану. Имала је осам самосталних изложби и учествовала на више колективних изложби међународног карактера.

Прије Невесиња, изложба је представљена у Требињу и Београду.

Поставка ће у Градској галерији бити изложена до краја мјесеца.

Верица Чупковић Авдаловић

С обзиром на то да је протеклих дана повећан проценат заражених новим вирусом корона, у односу на број тестираних узорака, Републички штаб за ванредне ситуације апелује на грађане да се досљедно придржавају свих прописаних хигијенских мјера заштите од вируса корона.

Те мјере се, прије свега, односе на ношење заштитне маске у затвореним јавним просторима, поштивање физичке дистанце од два метра, те дезинфекцију простора, саопштено је након сједнице Републичког штаба за ванредне ситуације који је данас разматрао Информацију о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској.

Овај штаб је донио и Закључак о измјени Закључка о обавезама домова здравља у РС у обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести (COVID-19) изазване новим вирусом корона SARS-CoV-2 у РС.

– Овим закључком налаже се свим домовима здравља у РС да, од 22. јуна ове године, са својих 75 одсто капацитета организјују пружање специјалистичких здравствених услуга, у односу на, ранијим закључком, прописаних 50 одсто. То треба да ураде уз  организовање строгог режима наручивања пацијената, обавезно коришћење маски за пацијенте, придржавање мјера физичке дистанце од два метра и мјера личне и респираторне хигијене, обезбјеђивање писаних упутстава за пацијенте на видном мјесту у чекаоници (постери, промотивни флајери). Обавезно је ношење личне заштитне опреме од стране здравствених радника сходно препорукама које подразумијевају мјере да се сваки пацијент третира као потенцијално заражен, спровођење тријаже пацијената на COVID-19 и код сумње на исти обавезно пријављивање хигијенско-епидемиолошкој служби дома здравља, појачавање хигијенских мјера прања и дезинфекције површина, просторија и прибора за рад и појачан инспекцијски надзор над спровођењем мјера. Овај Закључак ступа на снагу даном доношења – наводи се у саопштењу.

Како је наведено у образложењу, Министарство здравља и социјалне заштите предложило је Републичком штабу за ванредне ситуације доношење измјене Закључка о обавезама домова здравља у РС у обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести (COVID-19) изазване новим вирусом корона SARS-CoV-2 у РС, имајући у виду да је дошло до повећања процента капацитета организације пружања специјалистичких здравствених услуга у домовима здравља у РС.

ГЛАС СРПСКЕ

У Служби за трансфузијску медицину Болнице Невесиње данас су крв даровали бивши борци Војске Републике Српске и њихови потомци. У акцији, коју је организовала Општинска борачка организација Невесиње поводом Дана формирања Невесињске бригаде, прикупљено је 14 доза драгоцјене течности.

Предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац захвалио се учесницима у овој акцији, посебно дјеци демобилисаних бораца и припадницима 3. пјешадијског РС пука.

̶ Овом приликом, у име невесињске Борачке организације, желим да се захвалим и особљу трансфузиолошке службе, са којим већ годинама имамо одличну сарадњу ̶ рекао је Шиповац.

У данашњој акцији крв је даровао и предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Невесиње Милан Шиљеговић. Он је рекао да демобилисани борци и у мирнодопским условима настављају своју хуману мисију.

̶ Овог пута животе грађана Републике Српске спашавамо дарујући крв ̶ истакао је Шиљеговић.

Из невесињске Борачке организације поручили су да акцију организованог давања крви посвећују недавно преминулом ратном команданту, пуковнику Новици Гушићу, који заузима посебно мјесто у срцима свих бораца Невесињске бригаде.

Међу данашњим даваоцима истакао се демобилисани борац ВРС Слободан Пиљевић, који је крв даровао 39. пут.

Начелник трансфузиолошког одјељења Максим Брењо захвалио се Општинској борачкој организацији на изврсној сарадњи, наглашавајући да акције органзују два пута годишње, у јуну поводом Дана формирања Невесињске бригаде и у новембру поводом Митровдана – крсне славе Борачке организације РС.

ТАЊА ИВКОВИЋ

На обали језера Алаговац одржано је прво коло Општинског такмичења у лову рибе удицом на пловак. У конкуренцији 12 спортских риболоваца највише успјеха имао је Војислав Кашиковић. Други резултат имао је Горан Симеоновић, а трећи Милош Ковачевић.

Предсједник СРД „Алаговац“ Градимир Спремо наглашава да је такмичење протекло у доброј атмосфери и у спортском духу. Изразио је задовољство и све већим интересовањем младих за спортски риболов.

̶ Друштво је на недавно одржаној Скупштини у циљу популаризације и омасовљења чланства донијело одлуку да на водама којима газдује ослободи плаћања дозволе риболовце до 14 година уз обавезу кориштења једног штапа ̶ каже Спремо.

Подсјећа да су чланови Друштва и током пандемије корона вирусом проводили чишћење приобалног појаса језера и постављали контејнере за отпад и еколошке табле.

Из СРД „Алаговац“ су најавили да ће у наредном периоду извршити и порибљавање језера шараном.

Парастосом погинулим борцима, полагањем цвијећа и дружењем бивших сабораца данас је обиљежен Дан Невесињске бригаде и Дан несталих регије источне Херцеговине. 

Обиљежавање Дана несталих источне Херцеговине почело је поменом у Цркви Свете Тројице у Бјелушинама, а настављено је на мјесту страдања, на Буни код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године нестало је 18 српских бораца чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине. За неколико јунских дана 1992. од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Саборци и потомци страдалника окупили су се потом у Невесињу.У Спомен соби на Гвозду служен је помен, упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима. Вијенци су положени и код Споменика слободе на Градском тргу.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у протеклом рату на подручју Херцеговине нестало 431 особа српске националности и да је још увијек непозната судбина 81 лица. Упозорила је да су и послије 28 година од рата одговорни за злочине почињене над Србима Херцеговине недокучиви правди.

– Док не дође до потпуне истине и трајног смираја великомученика привремено настањених у Спомен костурници ово здање биће мјесто учења млађих генерација за незаборав оних који су положили живот за Српску. Дужни смо пронаћи нестале, достојно их сахранити, поштовати све жртве, процесуирати ратне злочинце и тако осигурати основни темељ за боље сутра – истакла је Џелетовић.

Предсједник Предсједништва Општинске борачке организације Невесиње Милан Шиљеговић нагласио је да су 476 погинулих бораца Невесињске бригаде и 207 бораца Друге лаке бригаде најбољи показатељ којом цијеном је овдје плаћена слобода.

– За ратне и војничке заслуге ова војна формација је прва у РС одликована Оргденом Немањића, а оно на што можемо бити поносни је да ниједан припадник Невесињске бригаде није оптужен за било какав ратни злочин - истакао је Шиљеговић.

Он је додао да и данас, 28 година послије рата, траје борба за остварење права борачких категорија и очување Републике Српске, наглашавајући да Борачка организација очекује више на рјешавању запослења дјеце погинулих бораца и поправљању статуса демобилисаних бораца.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да се саосјећа са болом породица које још увијек трагају за судбином својих најмилијих.

– Позивајући се на људство и хуманост, мислим да би било крајње вријеме да жртве страдања добију свој гроб гдје би њихови најмилији могли упалити свијећу – додао је Авдаловић.

Он је подсјетио да се данас навршило 92 дана од смрти легендарног команданта Невесињске бригаде Новице Гушића и да су представници Општине Невесиње и Борачке организације посјетили његов гроб на мјесном гробљу у Кифином Селу.

Код Споменика слободе на Градском тргу и Спомен костурнице на Гвозду вијенце су положили представници Општинске и Републичке организације несталих, Општинске борачке организације, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, те делегације општине Невесиње и града Требиња, градске организације породица несталих из Бањалуке и Источног Сарајева, Удружења Насљеђе, Ратних ветерана Невесиња, Организације старјешина Војске РС, Црвеног крста и породица Копривица из Гацка.

Јун 1992. године био је трагичан мјесец за Србе у долини Неретве када је за свега неколико дана нестало 431 лице, неки су убијени, неки одведени у логоре, а неки мртви размијењени, изјавила је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић.

- Тих дана Мостар је горио, горило је све што је српско, горила је наша Саборна црква Свете Тројице. Данас када се тај храм уздиже враћа нам се вјера у људе овдје, у суживот и наду - рекла је Џелетовићева.

У Мостару је данас обиљежено 28 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.

Помен је служен у Старој цркви у Бјелушинама, а цвијеће је спуштено у ријеку Буну у Мостару.

Само у мјесту Буна је на данашњи дан нестало 18 српских бораца и 11 цивила, а за некима од њих се још трага.

Џелетовићева се нада да ће повјерење бити изграђено тиме што ће сви рећи гдје су нестали и да ће бити сахрањене све жртве, не само српске, него и бошњачке и хрватске.

- Сваки човјек је заслужио да буде достојанствено сахрањен, да се зна истина о његовом страдању и да се процесуирају ратни злочини. Веома ми је жао што је тај процес тако спор и болан, али ми породице нећемо никада одустати и поручујемо свима који су учинили злочин над било којом жртвом да ће одговарати за свој злочин - рекла је Џелетовићева.

Члан колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић рекао је да се са подручја Херцеговине још трага за 81 особом.

- Проток времена нам није савезник када је у питању трагање за несталима, али ћемо процес наставити и надам се да ћемо имати видљивије резултате када су у питању српске жртве - навео је Перишић који је указао на важност културе сјећања како се историја не би понављала сваких 50 година.

Славица Славић сваке године је на годишњици обиљежавања страдања на Буни, гдје је прије 28 година нестао њен брат - припадник Војске Републике Српске кога још није пронашла.

- Тражим брата Синишу Марића, ово је 28. година. Сваки дан је предуг за нас. Једина жеља ми је да могу упалити свијећу на гробу. На данашњи дан 1992. мој брат је кренуо према Буни и на мосту му се губи сваки траг - каже Славица.

Наташа Окука, која још трага за оцем који је нестао у Мостару у априлу 1992, подсјетила је да је тих дана у Мостару био хаос и да њен отац није вјеровао да ће бити рата, него је вјеровао у доброту у људима.

- Имамо нека сазнања и ко га је одвео, давала сам више пута изјаву у Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/, али до данас нисам пронашла оца - рекла је Окука.

Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, запаљена је 15. јуна 1992, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

Мостарски парох Радивоје Круљ, који је данас служио помен, истакао је да су највећа утјеха Христос и обнова храма.

- Наша црква је запаљена 15. јуна 1992, а наша заједница, као и храм, ишчупана из коријена овог града. Наши вјерници су одвођени из станова, убијани. За неке се још не зна гдје су. Апелујем и данас и молим све оне који било шта знају о томе да, ево, кажу мени, под заклетвом исповјести, само да их пронађемо и на достојанствен начин сахранимо - истакао је Круљ.

Он је нагласио да је у Мостару и данас тешко, али се Срби ипак боре, обнављају Храм и своју заједницу.

Предсједник Ратних војних ветерана из Невесиња Брано Зечевић рекао је да је повлачење Срба из долине Неретве и данас неразјашњено, како у војном, тако и у политичком смислу.

- Тог јутра је једна групица испод Шарића џамије прешла Хаџића лиман, прешла на лијеву страну, запуцала. Неко из команде је наредио повлачење. Ја бих и данас желио знати ко је то. То ће остати рана и жал свим Србима из долине Неретве. Имали смо капацитете, били смо бројнији. Борбе практично није било - испричао је Зечевић, који се присјетио тих тешких дана.

Он је навео да је на локацији гдје је упала та група погинуо свега један војник.

У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна.

На обиљежавању у Мостару био је присутан министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, замјеник градоначелника Требиња Слађана Скочајић, представници борачких удружења са подручја Херцеговине, представници Српске православне цркве, Градског одбора СПКД "Просвјета" из Мостара, те породице жртава.

За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве вођена су свега два процеса пред Судом БиХ и осуђена су четири лица.

На данашњи дан обиљежава се и Дан несталих херцеговачке регије у одбрамбено-отаџбинском рату, те је код Споменика слободе на градском тргу у Невесињу положено цвијеће, а потом и код Спомен обиљежја на Гвозду, гдје је уприличена и посјета Спомен-соби.

РТРС