Radio Nevesinje
У 13. колу Прве лиге РС фудбалери Вележа поражени су данас у Требињу од домаћег Леотара резултатом 2:0. Херцеговачки дерби одлучен је головима Боја и Аћимовића. Први дио игре припао је домаћем тиму који је стварао прилике и повео 1:0. У наставку је и Вележ имао своје шансе, а најбољу је пропустио Продановић у 52. минуту када се нашао очи у очи са Колаком. У финишу сусрета Требињци су потврдили тријумф и тренутно су једина непоражена екипа прволигашког каравана.
У наредном колу Вележ ће гостовати код Омарске.
ЛЕОТАР – ВЕЛЕЖ 2:0 (1:0)
Стадион Полице. Гледалаца: 400. Стријелци: 1:0 Бојо у 28, 2:0 Аћимовић у 84. минуту.
ЛЕОТАР: Колак, Балестеро, Стаменић, Дишић (Њики), Ђајић, Аћимовић, Опоку (Панџић), Глоговац, Бојо, Богданић (Баримац), Милић.
ВЕЛЕЖ: Зуровац, Коленда (Драшковић), Авоно, Абаза, Мартић, Аман, Јокановић (Кадрић). Куко, Продановић, Томичић (Томић), Бехрам (Бокић).
У 6. колу Прве лиге РС одбојкашице Вележа поражене су данас на Палама од Јахорине резултатом 3:0. Невесињке нису успјеле да парирају расположеним домаћим одбојкашицама које су оствариле пету узастопну побједу.
Резултат по сетовима гласио је 25:18, 25:12, 25:20.
Вележ ће у наставку првенства играти двије домаћинске утакмице, прво са Гласинцем, а потом са Леотаром.
На штанду Представништва Републике Српске у Србији у оквиру Међународног сајма књига промовисано је монографија СПКД „Просвјета“, Градског одбора Мостар „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ аутора доц. др Драгана Брења и академика Нова Пржуља.
Монографија реконструише начин исхране становништва са подручја Херцеговина током посљедњих осам вијекова — од краја 12. вијека до данас. Обухвата више аспеката: гастрономске навике, прехрамбене обичаје, економске и друштвене факторе који су утицали на исхрану. Аутори се ослањају на широки спектар извора: византијске, српске средњовјековне, османске, дубровачке писане трагова и усмену традицију. Исхрана се не третира само као физиолошка потреба, већ и као друштвени и културни феномен — храна као елемент идентитета, као сигнал положаја у друштву, као средство преживљавања, али и као симболика.
На промоцији поред аутора говорио је и један од рецензената отац Радивој Круљ. Рецензенти су и академик Ранко Поповић и проф. др Драга Мастиловић.
Проф. др академик Ново Пржуљ који је водећи српски агроном и научни ауторитет у области селекције и производње жита наводи да је ова књига била врло захтјевна и тешко је било пронаћи адекватну литературу која би им могла послужити као извор релевантних информација.
– Са задовољством сам дио ове књиге, поред свих потешкоћа јер што је изазов већи и моје је задовољство веће. Са наше стране могу рећи да смо се много потрудили и много времена потрошили. Позивам све вас ако пронађете литературу која је блиска овој нашој теми да нам укажете на њу, јер ми ћемо сигурно још радити, нећемо на овоме стати. Ми смо лијепа симбиоза, ја сам агроном са великим искуством, јер сам радио у Новом Саду на Институту преко 20 година, Драган је прехрамбени технолог и фино смо се надопунили.
Отац Радивој Круљ је искрено препоручио књигу, а управо он је дао приједлог да се напише монографија у храни у Херцеговини.
– Био сам задужен за спремање Монографије захумско-херцеговачке и приморске поводом 800 година утемељења, 2018. године. И онда смо оно што је било интересантно, а нисмо могли да ставимо у историјски том, радили смо их као прилоге за историју. Драгана Брењу знам још док сам био парох у Невесињу и касније у Мостару, пало ми је напамет да се обради и тај сегмент исхране у Херцеговини кроз вијекове. Драган је то феноменално урадио.
Доц. др Драган Брењо, истраживач је у области традиционалне хране и гастрономског насљеђа западног Балкана. Овом приликом изнио је неке занимљивости које ће читаоци пронаћи у књизи.
– Исхрана смо морали подијелити на сталеже, посебно у средњем вијеку. Исхрана свештенства је значајна, посебно околност да крајем средњег вијека долази до промјене начина поста. Знамо да пост узима скоро половину дана у години, долази до тога да протестанти потпуно одустају од уздржавања мрсне хране, католичанство то задржава само једне седмице у години. Православни настављају да посте на исти начин. Све то је много утицално на исхрану Европе.
Брењо указује и на чињеницу да је од 1200. године до данас било преко 120 гладних година.
– Посебно је било тешко када гладне године биле заредом двије или три, и велики данак оставиле на осјетљиву полулацију, али и одрасли су платили животом. Из тих разлога је храна постајала и само божанство.
Брењо се нада да ће Херцеговци да искористе подручје не којем живе, јер имају на малом географском подручју различита климатска подручја, од медитеранске, брдско-планинске до планинске климе и са земљиштима врло карактеристичким и крашка поља која још Јован Цвијић у свом докторату описује и даје посебност тој храни и људима.
– Можемо да кажемо да главна основа свих обичаја, начина исхране и културе у исхрани потиче из касног средњег вијека, а само је касније надопуњавано. Често је питање шта се јело у давним временима. Све житарице као и сада, осим пиринча који су донијеле османлије и кукуруза који је дошао из Америке и хељда која је нешто касније дошла. Остале су од памтивијека на том подручју. Од меса се највише јела јагњетина, доста мање свињетина, говедина скоро да се није јела. Пилетина се није јела као данас, а јаја су се користила као сировина за боје за темпере (жуманца и бјеланца), а љуска се користила у грађевинарству.
Сиреви су се користили, а најстарији прехрамбени производ са ових подручја који има записе је сир из мјешине и датира из 1374. из Дубровачког записа у којем се каже „док је сира из мијеха из херцеговачке површи који се на магарцима у количинама од 800 кг довози у Дубровник, у Дубровнику неће бити глади“.
У књизи и проналазимо податак које је било главно јело кнеза Мирослава које је по њему и добило назив – кнежева јагњетина у млијеку.
– И данас у појединим дијеловима Билеће имамо још увијек кафана или домаћинстава у којима се јагњетина припрема на тај начин.
Аутори су препознали неке нове трендове у исхрани који потичу из давних времена.
– Занимљиво је да се новији трендови у исхрану, у којима се препоручује конзумација сирове хране и избацивање меса из исхране је начин исхране монаштва и свештенства из средњовијековних српских манастира.
Дизајн корица је дјело академског сликара Жељка Милинића. На корицама можемо видјети есцајг Стјепана Вукчића Косаче (1404–1466) херцега од Светог Саве, који се чува у Институту умјетности у Минеаполису у Америци.
И како Брењо каже, истраживачи кажу да је тај есцајг старији 100 година од доцртане виљушке на фресци тајне вечере у манастиру Студеници 1630. приликом рестаурације.
Извор: Слободна Херцеговина
Текст и фото: Драгана Бокун / Српско коло
Посљедни дан октобра доноси повољне временске услове за вожњу и саобраћај се одвија несметано, осим на дионицама на којима се изводе радови, саопштено је јутрос из Ауто-мото савеза Републике Српске одакле савјетују возачима да избјегавају ризична претицања и поштују саобраћајне прописе.
На магистралном путу Невесиње-Гацко, на локалитету Цргово, ради се на санацији косине трупа пута, због чега ће се саобраћај одвијати наизмјенично, једном траком, уз могућност обуставе до 15 минута. Радови су планирани од данас и трајаће десет радних дана.
Привремене обуставе саобраћаја, због радова, актуелне су и на магистралном путу Добро Поље-Миљевина. Такође, на истом путном правцу врши се постављање расвјете у тунелу Сијерачке стијене, због чега је измијењен режим у одвијању саобраћаја у тунелу.
Због постављања завршног слоја асфалта на регионалном путу Преворац-Берковићи, саобраћај се обуставља од 9.00 до 17.00 часова. Предвиђено је да радови трају до 8. новембра.
Радови се изводе на дионицама магистралних путева Гацко-Тјентиште, на локалитету Саставци, и Билећа-Требиње у мјесту Жудојевићи. На мјестима извођења радова могуће су обуставе саобраћаја до 15 минута.
ОПШТИНА НЕВЕСИЊЕ
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове
ОБАВЈЕШТЕЊЕ
О јавној расправи Нацрта измјене
Просторног плана општине Невесиње 2011-2031
У складу са чланом 47. Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број 40/13, 106/15, 3/16, 104/18 и 84/19) и на основу Одлуке Скупштине Општине Невесиње број 01/013-171/23 спроведен је јавни увид у Нацрт измјене Просторног плана општине Невесиње 2011-2031 у трајању од 30 дана.
У складу са чланом 48. став (4) Закона о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број 40/13, 106/15, 3/16, 104/18 и 84/19 ), став носиоца израде према примједбама, приједлозима и мишљењима доспијелим у току јавног увида разматраће се на јавној расправи која ће бити одржана дана 03.11.2025. године (понедјељак) у сали Дрштвеног центра општине Невесиње са почетком у 12:00 часова.
Јавној расправи могу присуствовати сва заинтересована лица.
У Великој сали Општине Невесиње данас су потписана рјешења са 202 пољопривредника, који су остварили право на субвенције у 2025. години. Овом подјелом обухваћена су три програма подршке – за узгој стеоних јуница, набавку пољопривредне механизације и мљекарске опреме.
Из Одјељења за пољопривреду и рурални развој су најавили да ће подстицајна средства, у укупном износу од 114.089 КМ, бити исплаћена у року од 10 до 15 дана. Како је наведено, само шест захтјева је одбијено јер нису били у складу са Правилником о условима и начину остваривања новчаних подстицаја за развој пољопривреде.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је рекао да се пољопривредници труде у складу са својим могућностима, да су многи проширили своје дјелатности и да обрађују више имања.
„Одобрени су сви захтјеви за подстицаје који су били у складу са Правилником и наша је амбиција да вам и даље помажемо колико можемо. Влада Републике Српске и Општина Невесиње су у прошлој години, путем подстицаја, нашим пољопривредницима исплатили 3,5 милиона КМ“, нагласио је Авдаловић.
Он је додао да број захтјева за подстицаје за јунице показује да је говедарство и даље у успону што је посебно охрабрујуће за читаву општину јер је Невесиње међу пет највећих произвођача млијека у Републици Српској.
Милосав Вукосав привређује на пољопривредном газдинству у Удрежњу. Добиће општински подстицај за узгој стеоних јуница. Каже да свака подршка много значи, али да треба уложити и много рада и труда да би се остварио приход од сточарства.
И Мико Јонлија из Крекова је поздравио опредјељење локалне управе да дају погодности за сточаре. Према његовим ријечима, посла има ко хоће да ради.
Зорица Мучибабић из Биограда каже да се њена породица дуго бави пољопривредом и да им подстицаји много значе. Она је истакла да је сваки вид подршке у овом послу добро дошао.
Почетком септембра уручена су рјешења о подстицајима за повртарство, ратарство, сточарство и воћарство.
Са премијама за млијеко укупан износ подстицајних мјера у пољопривреди за 2025. годину износи око 369.000 КМ, што је 54.000 КМ више него прошле године.
Надзор над спровођењем и извршавањем одредби Правилника о подстицајима врши општинска комисија и општинска пољопривредна и ветеринарска инспекција. Корисници подстицаја добивена средства морају намјенски уложити.
