ОШ „Ристо Пророковић“, СШЦ „Алекса Шантић“, Музичка школа „Свети Роман Мелод“ и Дјечији вртић „Света Евгенија царица Милица“ јутрос су поново отворили врата за ученике и предшколце, након једнодневног прекида у извођењу наставног процеса усљед земљотреса који је погодио ово подручје.

Стручни тим општинског Штаба за ванредне ситуације јуче је прегледао све школске објекте и установио да оштећења нису такве природе да би могла угрозити безбједност ученика.

Директорица Основне школе Мара Шаран каже да је посебно радује што су дјеца весела дошла на наставу након страха који су претпјели од земљотреса у уторак пријеподне.

Вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите Милан Новитовић обишао је објекте матичне школе и подручна одјељења у Зовом Долу и Џиновој Махали.

– У комуникацији са Министарством просвјете и културе РС пронаћемо начин да се брзо санира штета у подручним школама у којима је земљотрес изазвао највећа оштећења – рекао је Новитовић додајући да безбједност ученика ниједног тренутка не смије бити угрожена.

Новитовић је истакао да искуства природне непогоде која је задесила Невесиње треба искористити да се у општинама и градовима Републике Српске успостави прави систем превенције и одговора на природне катастрофе и друге несреће које нас задесе.

Чланови Удружења добровољних давалаца крви из Гацка данас су даровали драгоцјену течност у Трансфузиолошкој служби Болнице Невесиње.

Свих 18 чланова колико их је дошло, након превентивних прегледа, даровали су течност која живот значи.

Шћепо Јањић, који је међу старијим члановима удружења, данас је даровао крв по 51. пут. Каже да имају двије акције у току године у невесињској болници којима се радо одазивају.

Специјалиста трансфузиолог Максим Брењо рекао је да са Гачанима имају изврсну сарадњу. Нагласио је да тренутно имају довољно залиха драгоцјене течности.

- Ове године је повећан број давалаца у односу на прошлу и акције су све масовнијe- истакао је Брењо.

Зорица Реповић

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик посјетио је данас Невесиње, како би се упознао са посљедицама земљотреса, који је јуче погодио ову општину.

Додик је најавио да ће Влада Републике Српске за ургентне поправке оштећених објеката већ данас уплатити 100.000 КМ.

„Када буде завршена процјена штете видјећемо шта је још неопходно за санацију“, рекао је Додик.

Након обиласка Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“, он је обећао да ће из средстава Републике Српске за санацију објекта у којем је смјештена ова установа бити издвојено 300.000 КМ.

Додик је рекао да je доласком у Невесиње желио да упути поруку грађанима, да ће институције Републике Српске увијек бити са њима, посебно у тешким ситуацијама усљед природних непогода.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да јавне службе општине врше хитне интервенције на објектима чија би оштећења могла евентуално угрозити безбједност грађана. Он је додао да је стручни тим утврдио да су сви школски објекти безбједни за наставу.

Начелник је потврдио да је данас на састанку општинског руководства, народног посланика Илије Таминџије и српског члана Предсједништва БиХ,  добио подршку за планиране пројекте у наредној години.

„Договорили смо рехабилитацију магистралних путних правац према Мостару, Гацку и Берковићима, изградњу двије улице у насељима Брежине и Лапчевине и кружног тока код спортске дворане, те рјешавање канализације у насељима Миљевац, Шеховина и Шајбе“, потврдио је Авдаловић.

Он је рекао да је од Додика добио обећање да ће Влада РС одобрити недостајућих 400.000 еура за пречистач на језеру Алаговац, који ће омогућити ширење секундарне водоводне мреже и стабилније водоснабдијевање током љетњих мјесеци.

Стручни тим састављен од инжењера грађевинске струке који је формирао општински Штаб за ванредне ситуације обишао је објекте у граду чија оштећења могу угрозити безбједност станара и пролазника. Лоцирано је девет објеката који ће хитно бити санирани уз помоћ општинских јавних служби.

Стручни тим ће данас обићи подручне школе и установити степен оштећења објеката и процијенити безбједност за извођење наставе. Током дана биће одлучено да ли ће ђаци сутра ући у школске клупе.

Штаб за ванредне ситуације обавјештава грађане који су имали штету на имовини да сва оштећења у наредних десетак дана могу пријавити на протокол у Шалтер сали општине Невесиње.

Начелник општине ће формирати и Комисију која ће вршити процјену штете од земљотреса.

Земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале који је данас погодио Невесиње најјаче је подрхтавање тла на овом подручју још од 1907. године. Млађе генерације су по први пут биле суочене са овако озбиљном манифестацијом природне силе, па отуда и не чуди што се појавио страх и узнемирење.

Оно што би требало бити утјешно за Невесињце је чињеница да јутрошњи потрес спада у ред умјерених, каквих се годишње у свијету догоди око осам стотина. Управо су и оштећења била у складу са описом земљотреса ове јачине.

Поређења ради, земљотрес у Албанији који је проузроковао људске жртве и материјална разарања износио је 6,4 степена по Рихтеру.

Посљедњи потрес јачи од 5 степени Рихтерове скале погодио је Невесиње 27. септембра 2005. године. Магнитуда је износила 5,2 степена по Рихтеру, а интензитет у епицентру (село Удбина) 7 степени по Меркалију.

Два минута прије поноћи, 3. октобра 1979. године земљотрес је причинио велику материјалну штету у мјесним заједницама Лука, Придворци и Бијења. Оштећено је око 300 кућа и помоћних објеката, али није било повријеђених лица. Исте године, 15. априла катастрофалан земљотрес који је погодио Црну Гору добро је продрмао и југоисточни дио невесињске општине и направио штете на више објеката.

Најјачи потрес регистрован у Херцеговини у 20. вијеку магнитуде 6 степени по Рихтеру догодио се 15. фебруара 1927. године са епицентром на подручју Љубиња. Било је и људских жртава, а тресло се снажно и у Невесињу.

Враћајући се даље у прошлост подаци о сеизмолошким активностима су оскуднији. Ипак биљежимо 1. август 1907. године и потрес од процијењених 5,7 степени, пошто тада није била развијена Рихтерова скала.

Најстарији документовани потрес на подручју Невесиња који је имао посљедице догодио се 14. фебруара 1890. године када је порушено више кућа, а часовних на Сахат кули престао је да ради.

Сеизмолошки инструменти у БиХ, а нарочито у Херцеговини, готово свакодневно региструју мања подрхтавања тла, а тек два-три пута годишње потрес буде јачег интензитета. Ипак, водећи се статистичим подацима и математичко-физичким моделима, сеизмолози кажу да је могућност разорног ремљотреса на тлу БиХ у наредних 100 година минимална.

Најјачи земљотрес у БиХ икад десио се 27. октобра 1969. године у Бањалуци, а његова јачина износила је 6,6 степени по Рихтеру.