У Чапљини је данас освештана обновљена Саборна црква Христовог Вазнесења.

Обновљени храм освештали су епископи захумско-херцеговачки Димитрије и диселдорфски и цијеле Њемачке Григорије, који су потом служили Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства.

Владика Димитрије подсјетио је да је обнова почела у вријеме док је надлежни био епископ Григорије, те да је храм производ међусобне љубави и љубави према Богу.

- Кад год је било љубави међу нам и према свему, овај храм је блистао, а када би та љубав спасла и нестајала он је патио, страдао, био рушен и запуштен, али је опет обнављан - рекао је владика Димитрије.

Он је нагласио да право мјесто сабирања треба бити Господ и да вјерници то морају чувати у срцу, јер ће само тако и храмови да се граде.

Владика је указао да је храм без људи који воле Бога празна љуштура, као и да људи морају пазити једни на друге јер су они храм Бога живога.

Парох чапљински Марко Гојачић рекао је да је Саборна црква у Чапљини друга највећа православна црква у долини Неретве, послије Саборног храма у Мостару, те да је њена обнова од великог значаја за Србе на овом подручју.

Гојачић је напоменуо да је црква била запаљена и девастирана у посљедњем рату, а да је њена обнова почела од 2007. године.

- Уз помоћ институција Републике Српске, града Чапљине и бројних вјерника црква је у потпуности обновљена и данас имамо диван и достојанствен храм - истакао је свештеник Гојачић.

Православна заједница у Чапљини броји око 280 вјерника и за њих је, према ријечима надлежног свештеника, обнова овог храма од посебног значаја.

- Хвала свим ктиторима и приложницима који су помогли обнову. Прије рата овдје је живјело око 3.000 православних, сада је то пуно мање. Иако мала заједница, успјели смо да се организујемо и обновимо наш храм. Надамо се да ће та обнова можда бити охрабрење за повратак Срба на ово подручје - рекао је свештеник Гојачић.

Саборна црква у Чапљини изграђена је и освештана 1911. године за вријеме епископа захумско-херцеговачког Петра и свештеника Васе Медана.

На подручју чапљинске парохије 2015. изграђен је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима посвећен пребиловачким новомученицима.

Гојачић је рекао да би у овој години требало да почне обнова Цркве Успења Пресвете Богородице у Габели, која је изгрђена прије 155 година, да се ради фрескопис у Цркви Преображења Господњег у Клепцима, једној од најстаријих у Епархији, те да постоји иницијатива за обнову цркава у Љубушком и Горњем Храсном.

Овом догађају у Чапљини данас су присуствовали градоначелник Чапљине Смиљан Видић, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч и представници Исламске заједнице.

СРНА

Бивши саборци из Другог батаљона ратне Невесињске бригаде окупили су се у Невесињу  и током цјелодневног дружења евоцирали успомене из протеклог отаџбинског рата. Као припадници групе „Ћићолина“ три године су у ратном вихору били нераздвојни и дијелили заједничку судбину.

Највећи дио јединице чинили су голобради младићи из Невесиња и Мостара који су у више наврата показали несвакидашње јунаштво. Од 72 борца који су током рата били у саставу  ове групе осам их је погинуло, а неки су рањавани више пута. На почетку рата најстарији борац „Ћићолине“ имао је 54, а најмлађи 17 година.

У Цркви Вазнесења Господњег саборци су присуствовали светој литургији и помену погинулим борцима. Након тога су положили цвијеће код Централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду, посјетили Спомен собу и упалили свијеће. Ратне успомене подијелили су са припадницима других јединица Невесињске бригаде и Билећким добровољцима.

Ратни командант јединице Бранислав Зечевић нагласио је да је ова група била препознатљива по заједништву, великом срцу и испољеној храбрости.

− Просјечна старост јединице је била 22 године и та младост је хитала у највеће битке, показујући да у својим редовима има више Обилића – истакао је Зечевић.

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац позвао је саборце на слогу и заједништво.

−Ова јединица је у рату била примјер јединства и храбрости и то показује и сада у миру– поручио је Шиповац.

Ратни саборци одлучили су да оформе посебан фонд из кога ће финансирати организовање заједничких окупљања и неке хуманитарне активности.

Кадетска кошаркашка репрезентација Србије за коју наступа и Невесињац Никола Радовановић освојила је бронзану медаљу на Олимпијском фестивалу младих у Бакуу. Изабраници селектора Саше Никитовића су у мечу за треће место још једном убједљиво савладали селекцију Француске 75:57.

Најефикаснији играч утакмице био је Радовановић са 22 поена. Млади Невесињац је уједно и најбољи стријелац орлића на читавом фестивалу.

Већ наредног мјесеца У16 селекцију Србије очекује најважније овогодишње такмичење  ̶  Европско првенство у Италији.

Ватрогасци су успјели да локализују пожаре на подручју општина Билећа и Невесиње, сазнаје Срна у ватрогасним јединицама.

Командир Ватрогасне јединице Билећа Радомир Радмиловић рекао је да су ватрогасци  угасили пожар који је избио на подручју билећког села Давидовићи.

Пожар на подручју билећког села Давидовићи избио је у сриједу и због вјетра проширио се на подручје општине Невесиње.

Из Регионалног центра Цивилне заштите Срни је речено да су невесињски ватрогасци успјели да локализују пожаре на подручју невесињских мјеста Бежђеђе и Кљен.

У току овог мјесеца на подручју Билеће и Требиња било је активно неколико пожара.

Сумња се да је узрок људски фактор, па су ватрогасци и полиција апеловали да становништво не пали ватру на отвореном.

СРНА

Мостарски парох Радивоје Круљ поручио је да је обнова Саборног храма Свете тројице у Мостару велики благослов за све Србе који живе у Херцеговини и снажан импулс њиховом повратку у постојбину.

Одлука Владе Србије да за реконструкцију Саборне цркве у Мостару издвоји 59,1 милион динара /око пола милиона евра/ уз помоћ која стиже из Републике Српске омогућиће завршетак овог храма до краја 2020. године, пишу "Вечерње новости".

Подизања мостарске цркве из пепела, осим унутрашње декорације Храма Светог Саве у Београду, један је од највећих пројеката Српске православне цркве /СПЦ/, који се готово у цјелини финансира из буџета Србије и Српске.

Мостарски Саборни храм Свете Тројице је до изградње Храма Светог Саве важио за највећу православну богомољу под јурисдикцијом СПЦ.

У јуну 1992. године хрватске снаге су најприје запалиле, а потом и минирале овај храм у Мостару.

Обнова је са нулте тачке почела 2010. године, са планом да 2020. године храм буде поново освештан.

Сви груби радови на светињи која се уздиже над Мостаром су завршени. Од прошле године њене куполе краси седам позлаћених крстова, који су након много година поново заштитни знак Мостара.

Према плановима обнове, слиједи унутрашње уређење храма, као и његове околине.

Очекује се да ће унутрашња декорација бити вишегодишњи посао на коме ће бити ангажовани најбољи мајстори иконописа и умјетничког занатства из региона.

У Мостару су Срби до рата чинили трећину становништва, а данас их у овом граду има између четири и пет хиљада.

СРНА