У Основној школи „Ристо Пророковић“ данас је уприличена свечана додјела Вукових диплома најбољим ученицима деветих разреда.

За своје другаре који напуштају основну школу кратак програм припремили су чланови музичке, рецитаторске и литерарне секције.

Рецитовањем, пјесмом и литерарним радовима показали су свестраност и посвећеност наставника да кроз разне секције брусе младе таленте.

У овогодишњој генерацији свршених основаца 11 ученика је стекло диплому „Вук Караџић“. Цијењено школско признање заслужили су одличним успјехом из свих предмета током основног образовања и примјерним владањем. За ђака генерације проглашена је Марија Шиповац која је поред одличних оцјена учествовала на такмичењима из математике, физике и енглеског језика и постигла запажене резултате.

Марија се захвалила својим наставницима који су јој помогли да стекне знања, учествује на такмичењима и оствари добре резултате. Она је додала да је за признање „ђак генерације“ било потребно много рада и да ће се и у будућности трудити да тако настави.

Честитке најбољим ученицима упутила је директорица школе Мара Шаран. Она је изразила задовољство постигнутим успјесима ученика, али и трудом наставника.

̶ Вјерујем да смо сви заједно у протеклим годинама проживјели много лијепих тренутака, стекли пуно добрих пријатеља, усвојили много нових знања и тиме поставили темеље за даљи живот и школовање ̶ рекла је Шаран.

Она је нагласила да је ова генерација била веома успјешна на разним пољима, како на такмичењима из наставних предмета тако и на спортским такмичењима.

Присутне је поздравио и најбољим ученицима честитао и начелник општине Миленко Авдаловић.

СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН

У Средњошколском центру „Алекса Шантић“ у Невесињу данас и сутра биће обављен пријем докумената за ученике који су остварили више од 60 бодова из основне школе.

Министарство просвјете и културе Републике Српске невесињском Средњошколском центру дало је сагласност да у први разред упише пет одјељења са укупно 130 ученика.

Будућим средњошколцима на располагању су гимназија (два одјељења) и школовање за занимања машински техничар за компјутерско конструисање, економски и пословно-правни техничар.

Пријем докумената за ученике који имају мање од 60 бодова почиње 17. јуна. Шансу да упишу жељено занимање свршени основци имаће и у јулском року који траје од 1. до 12. јула.

Ученици приликом предаје докумената треба да приложе пријаву за упис, оригинално свједочанство о завршеној основној школи, извод из матичне књиге рођених, диплому „Вук Стефановић Kараџић“, диплому за изузетан успјех из предмета значајних за струку и диплому за освојено прво, друго и треће мјесто на републичком или вишем нивоу такмичења.

Фудбалери Вележа минималном побједом против Стакорине окончали су овогодишњу сезону у Другој лиги РС – исток. Данашња утакмица на Градском стадиону протекла је у лаганом ритму, без много прилика. Једини погодак дјело је Реповића у 32. минуту.

Гости из Чајнича средином другог полувремена нису искористили једанаестерац. Пенал је одбранио Појужина који је са још шест играча из кадетске селекције Вележа добио прилику на данашњој утакмици.

Невесињска екипа је првенство окончала на четвртој позицији, што је у складу са плановима клуба.

Најефикаснији играч Вележа у овој сезони је Миљан Петковић са 10 голова. Највише наступа имао је голман Милош Зуровац.

ВЕЛЕЖ – СТАКОРИНА 1:0 (1:0)

Градски стадион у Невесињу. Гледалаца: 100. Судија: Марко Домазет (И. Сарајево). Стријелац: Реповић у 32. минуту.

ВЕЛЕЖ: Појужина, Ковачевић, Вучетић, Сикимић, Реповић, Даниловић (Ивезић), Томичић (Калем), Мркајић, Радовић, Иванишевић (Петковић), Грујичић.

СТАКОРИНА: Нешовић, Бјелогрлић, Марић, Ристановић, Рацковић, Радовић, Гиговић, Т. Тадић, А. Тадић, Пјевић, Танасковић.

Традиционалним дружењем невесињских риболоваца на обали језера Алаговац данас је озваничен почетак риболовне сезоне на водама којима газдује истоимено Спортско- риболовно друштво. Уз такмичења, трпезу и пријатељске разговоре спортски риболовци су правили планове за наредни период. Исказали су опредјељење за очување природе и рибљег фонда и најавили интензивну борбу против криволова.Као потрвду те намјере симболично су спалили мрежу заплијењену крајем априла у зони строге забране риболова, поручивши криволовцима да ће све недозвољене радње бити законски санкционисане.

Чланови невесињског Спортско-риболовног друштва сезону су почели Општинским такмичењем у лову рибе удицом на пловак. У првом од четири планирана кола највише успјеха имали су Горан Симеоновић, Градимир Спремо и Жељко Жерајић. Завршница овог спортског такмичења одржаће се у августу, када ће бити проглашен и побједник.

Говорећи о плановима за наредни период предсједник СРД „Алаговац“ Градимир Спремо најавио је сређивање приступних путева језеру, наставак порибљавања, постављање контејнера за отпад и чишћење приобалног појаса. Он је нагласио да невесињски љубитељи природе имају подршку општине Невесиње и предузећа „Хидроелектране на Треишњици“.

Спремо који је и потпредсједник Риболовног савеза РС каже да је главна визија невесињског Друштва популаризација и омасовљење спортског риболова и очување природе.

О делу "Венац за оца", породици, ратовима, прецима... Живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси

ПРИЧЕ у "Венцу за оца", комплексно одсликавају свет у коме јесмо. Оне излазе из личног, залазе у друштвени миље, у рукавце времена, у сећања, и поново се враћају у интиму јунака. Породица као уточиште, и као место многих крупних и ситних драма, блискост и преиспитивање себе и других, пулсирање историјског времена кроз породична предања, леже у дубини ових прича. Породица кao тврђава, пред временом дехуманизације које под маском новог хуманизма потреса свет. Хумор и иронија, здраве су и незаобилазне форме опстанка, они су и критика, и самокритика. Уосталом то је наш колективни катализатор и једна од доминантних особина. Коначно, то је начин превазилажења одређених ситуација. Дакле, ова проза, венац је живота. Разноликог, и бујног. Блештавог и страшног.

Овако Весна Капор говори о књизи "Венац за оца" (СКЗ), приповедној руковети којој је за један глас измакла овогодишња награда "Меша Селимовић", да би се потом нашла у најужем избору за признање "Печат времена".

* Насловна, прва прича је, рекло би се, убедљиво најемотивнија и директно се тиче вашег оца?

- Прва и завршна прича чине место на коме се венац коначно уплиће. Дубоко су интимистичке, сентименталне. Између ове две приче, низ је различитих догађаја, јунака и живота, а опет, савијају се кao коначност, као бескрај круга. Није тај венац савршен, он је и разбокорен и бодљикав. Јунаци се спуштају у дубоку тишину себе и времена; вриште и шапућу; падају и подижу се, љуте и праштају.

Свако од нас плете свој венац, од истог материјала, потпуно различито. То је живот. Та прва прича јесте мој дуг, и опроштај са Оцем, али то је и један нови сусрет са Оцем као стваралачким моментом, спознаја Творца. Кроз писање ове приче, десило се то сведочење дотицања божанског. Ова прича бави се оном танком линијом између светова, између оностраног и овостраног, дотиче часове и шавове вечног и пролазног.

* Кроз причу "Бечке разгледнице" дефилују Пиштало, Пекић, Алекса Шантић, Радослав Братић... Шта је ове писце спојило и уплело у овај венац?

- У конкретном случају, гостовање у бечкој "Просвјети" са Владом Пишталом. На том путу отворило се и посложило много гласова, много трагова. Не ниче ништа без семена, без традиције; без оних пре нас који су нам прокрчили неке путеве, где бисмо приспели? Тако су се посложили и неки трагови великих на том путу. Кад кажемо Беч, не можемо да се не сетимо Црњанског. Иначе, Беч је за нас Србе важна тачка, обележавајућа. И кроз ову причу, наметнула су се и имена поменутих писаца, а насупрот њима и један млади перформер, који као пример нове отуђености, у славу и на рачун ЕУ, ствара своја дела и живи у Бечу и слабо га занима било шта што припада корпусу српске традиције, сем ако није подобно као какав самооптужујући деструктивни мотив.

* "Господине мој" (посвећена Милораду Екмечићу) односи се на минули рат у Босни и Херцеговини? Какав је ваш однос према тим крајевима, том рату и његовим последицама које још живимо?

- Нажалост, живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси у којима, како то и Андрић описује, живимо једни са другима, комшијски, и тек што зарасту ране, омладимо ожиљке, отвара се ново поглавље старих разлика и сукоба. Кроз своје приче, отимам од заборава, подсећам на трагизам наших страдања која су страшна и непреболна; бележим сећања.

Делује неразмрсиво али да: само ми разумемо, дубоко инстинктивно, наша "клања и орања". Једна од тема јесу и расељавање и беззавичајност, а смисао приповедања је да задржи, макар кроз причање, тај усуд. Јунакиња једне приче, каже својој деци: Увек морате знати одакле сте.

* У фокусу приповести је и онај скорији, "небески" рат 1999. и његов одраз међу људима на земљи, али и "косовско-метохијска таласања"... Да ли је тај ваш "песнички поглед на ствари", потреба да и најогољеније ужасе који су нас задесили поетизујете - благослов или проклетство?

- Уметност је катарза. Књижевност, нарочито. Не може човек живети изван онога што јесте. Дуго времена одбијала сам да пишем, мислила сам, све је већ речено; а онда су навалиле све те приче, срушиле брану, и изливају се. Можда је то одговор на питање да ли је то благослов или проклетство. Неке приче морају бити испричане, и свака има свог приповедача. Та прича о Косову и Метохији, о бомбардовању, као и друге, кроз фрагменте говори о нашој свести и Косову и Метохији. Контраст, у сусрету, иронијски, између две оцвале жене заокупљене својим изгледом, и разговором о естетским корекцијама, и групе мучених сродника са КиМ, парабола је нашег времена. Бескрупулозно смо доведени у ситуацију крајњег егоизма, у којој је важније затезање лица од муке ближњег, а о великим темама и колективном сећању да и не говоримо.

СТАРАЊЕ О ТРИБИНИ

* ДУГОГОДИШЊА сте уредница књижевног програма у СКЦ, организатор бројних изузетно успешних трибина.

- Гојко Ђого је једном приликом, сећајући се програма који је уређивао у Дому омладине, рекао: старао сам се за трибину. Препознала сам то као најбољу одредницу тог посла. Тајна је у глаголу: старати. Бацила сам се свим срцем у то старање. И то траје већ дуго. И део је оног животног венца који свако од нас плете, на свој начин.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ