У Градској галерији у Невесињу синоћ је одржана промоција књиге "Мирис шкије" аутора Бранка Алексића из Билеће. Књига представља збирку од 53 кратке приче које говоре о некадашњем животу на селу.

- Наслов "Мирис шкије" је аутентичан, јер уз тај мирис су испричане најљепше приче, људи су разговарали у паузама између тешких сеоских послова, нису само чељад одмарала него и коњи и волови, јер су херцеговачки сељаци знали заштитити животиње од којих су живјели- рекао је Алексић.

Он је нагласио да је покушао приказати херцеговачко село док је било живо, док није прешло у град, дајући простор обичном херцеговачком домаћину, сељаку и чобанину.

- Све је пренесено говором како ми је казивано, приче су испричане исконским језиком- објаснио је Алексић, додајући да је шкија свједок једног времена, јер је сељак могао без свега, али не и без шкије.

Планиране су још промоције у Фоци и Гацку, а онда у Београду и широм Србије.

Зорица Реповић

Изрека народног метеоролога „Априлска клима непоуздана свима“ јутрос у Невесињу добија пуну потврду. Након обилне кише током ноћи почео је да пада и снијег, тако да је освануло неколико центиметара снијежног покривача. У седам часова термометар је показивао 1 степен Целзијуса.

Иако нас априлски налети зиме увијек изненаде, прегледом метеоролошких забиљешки из блиске прошлости можемо се увјерити да су априлска хладноћа и снијег у Невесињу сасвим уобичајена појава. Сјетимо се само 25. априла 2016. године када је наш град захватила права снијежна вијавица и када су путари морали на терен. Прије двије године, 19. априла Невесиње је освануло у сличном амбијенту. И април 2015. и 2014. године није прошао без снијега.

У метеоролошке биљежнице уписан је и 14. април 2011. године, када је пало 12 центиметара снијега.

У архиви старих дневних листова постоји податак да је 20. априла 1938. године у Невесињу пао снијег преко пола метра. Тај дан оснијежило је у Мостару, Дубровнику и Подгорици.

Метеоролози и за наредне дане најављују свјеже и промјенљиво вријеме са кишом и сунчаним интервалима. Према тренутним прогностичким моделима, од 4. до 7. маја очекује нас још једно озбиљно захлађење са кишом и сусњежицом.

Ратни ветерани Невесиња залагаће се за доношење новог закона о правима бораца и објављивање регистра бораца из протеклог рата. Бориће се и за увођење мјесечног борачког додатка за све борце и бањско лијечење и здравствено осигурање које би осим постојећих категорија обухватило и демобилисане борце.

Ово је поручено са редовне годишње Скупштине Удружења ратних ветерана Невесиња која је вечерас одржана у Друштвеном центру општине Невесиње.

Предсједник Удружења Бранислав Зечевић подсјетио је да су ратни ветерани у протеклих пет година учествовали у обиљежавању значајних датума из протеклог рата, бавили се хуманитарним радом, помагали изградњу спомен обиљежја и иницирали више пројеката од значаја за локалну заједницу.

Зечевић је информисао чланове Скупштине да је учествовао у разговорима представника Удружење ветерана РС са министром рада и борачко-инвалидске заштите Душком Милуновићем на којима су тражили да борци буду уставна категорија.

Зечевић сматра да би организовање састанка Ратних ветерана, Борачке организације, Насљеђа, Удружења породица погинулих и несталих и других организација проистеклих из Отаџбинског рата и дефинисање заједничких циљева било од користи у настојањима да се утиче власт како би се озбиљније позабавила проблемима борачких категорија.

Предсједник Скупштине ратних ветерана Драженко Пудар наглашава да би проглашење бораца уставном  категоријом допринијело да коначно добију статус какав и заслужују.

Сматра да је тренутни Регистар бораца са 240.000 лица која остварују разне принадлежности по основу учешћа у рату потпуно обесмислио учешће истинских бораца у стварању и одбрани Републике Српске и изазива револт. Пудар очекује да се држава коначно почне бавити проблемима живих демобилисаних бораца – ветерана.

На вечерашњој редовној Скупштини усвојем је извјештај о раду између два годишња засједања и представљен Програм рада Удружења за наредни период.

Ратни ветерани Невесиња су поручили да ће, без обзира на скромна финансијска средства, наставити активности за поправљање друштвене позиције демобилисаних бораца.

Мара Гаћиновић из села Лукавац данас је прославила 100. рођендан. Окружена породицом, комшијама и пријатељима слављеница је поручила да су у животу најважнији здравље, срећа и пажња најмилијих.

Бака Мара рођена је 27. априла 1919. године и читав животни вијек везује је за заселак Кљен гдје је одгајала дјецу и бавила се пољопривредним радовима. Изродила је седам синова које је учила хришћанским врлинама, стрпљењу и оптимизму. Највећу срећу и задовољство у дубокој старости причињавају јој унуци и праунуци.

Борила се да потомке изведе на прави пут, а они јој се данас одужују пажњом и слогом. Мара је на рођенданско славље окупила родбину из читаве регије. Срдачни сусрети пуни емоција најбоље говоре какав углед и поштовање у породици Гаћиновић има ова ведра и разборита старица.

Марин улазак у нови животни вијек поклопио се са највећим хришћанским празником. Каже да се за Васкрс припремала постом и молитвом, као што је то и читавог живота чинила.

Бака Мара са праунуцима

За дуговјечност заслужни гени

Сматра да су за њену дуговјечност заслужни гени пошто је и њена мајка живјела преко 100 година. Упозорава, ипак, на начин исхране и умјереност у свему. Каже да је искључиво користила домаће производе и да је избјегавала конзервирану храну.

Мару је здравље увијек добро служило и љекару је ријетко одлазила. Данас занимацију налази у плетењу, а воли и да чита.

Бака Мара са синовима и зетовима

Мара се сјећа атентата на Краља Александра 1934. године

Живахна и виспрена старица из Лукавца радо приповиједа о прошлим временима. Каже да је било много обавеза и тешких послова, али се стизало и за сијела и састанке.

Непогрешиво интерпретира догађаје из ране младости који нису везани само за њено село него и читаву Краљевину Југославију. Сјећа се великих поплава 1934. године, атентата на Краља Александра у Француској и страхота Другог свјетског рата.

Иако је „узела стоту“ Мару и даље краси ведар дух. Воли да се нашали са унучићима, али и да им подијели неки савјет. Радује је што њени потомци живе лагодније у односу на стара времена.

Најстарија Невесињка поносна је на породицу Гаћиновића која је у посљедњих 150 година изњедрила доста познатих и учених људи.

Резала се рођенданска торта и славило онако како то бака Мара и заслужује. Смијеха и доброг расположења није недостајало у дому Гаћиновића, пошто је бака Мара, како и приличи рођенданском слављу, госте увесељавала духовитим опаскама.

Бака Мара задовољна што је Ђоковић опет на врху свјетске листе

Јубиларни рођендан није могао проћи без приче о Новаку Ђоковићу, пошто је бака Мара велики навијач српског тениског аса. Неколико пута је устајала по ноћи да гледа телевизијске преносе његових мечева. Радује је што је опет у свјетском врху.

Бака Мара са синовима Лазаром, Мићом и Здравком

Здравко Гаћиновић: Желимо да се надахњујемо Мариним животним искуствима

Марин син Здравко дуго није био у завичају. Лијеп повод окупио је његове братственике па није мањкало доброг расположења. Здравко каже да се још од свештеника Јакова који се 1835. године преселио у невесињски крај у Кљену није искупило више потомака породице Гаћиновић.

– Приредили смо ову свечаност у знак поштовања према нашој Мари, да се надахњујемо њеном добротом и животним искуствима− рекао је Здравко Гаћиновић.

Чланови Планинарско – еколошког друштва „Зимомор“ из Невесиња данас су кренули пјешке на поклоничко путовање у манастир Острог.

Петнаест младића и девет дјевојака окупило се испред Саборног храма и након благослова свештеника Младена Чалије упутили су се у најзначајнији центар вјерског ходочашћа на православним просторима.

Никола Бован рекао је да је прво коначиште вечерас у селу Лукавац, друго у Коритима код Билеће и треће у селу Трепча.

- Наш план је да 1. маја увече стигнемо у манастир Острог и да сљедећег јутра присуствујемо светој литургији и причешћу, а потом се враћамо аутобусом за Невесиње – додао је Бован.

Он је нагласио да се овај доживљај не може описати ријечима, само се може доживјети.

Драгана Вуковић из Мостара већ трећи пут иде на поклоничко путовање и истиче да је прелијеп осјећај када након дугог пута дођете у најљепши манастир на свијету.

Из ПЕД „Зимомор“ поручују да их спаја велика љубав према природи и планинарењу, а највише вјера која их је по четврти пут окупила да крену на ово путовање и полконе се моштима Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Верица Чупковић

У Зовом Долу данас је одржана традиционална Васкршња туцијада. У порти Храма свих светих по девети пут су се окупили мјештани различити по статусу и годинама да учествују у лијепој обичајној манифестацији. Преко 80 учесника подијељено је у двије групе.

У конкуренцији дјеце и омладине најтврђе васкршње јаје имао је седмогодишњи Лука Ботић. На поклон је добио 30 јаја, али му много више значи што је надмашио старије ривале.

Приређено је и посебно такмичење за „ветеране“, а побједник је био 61-годишњи Милован Зечевић. Каже да му је била част да учествује у овом лијепом православном обичају. Радује га што се на велики хришћански празник у Зовом Долу окупило доста дјеце.

Да све протекне регуларно бринуо се жири. У правилима се наводи да јаје мора бити кокошије, скувано и обојено, без било каквих вјештачких ојачања. Побједничко јаје на крају се разбија пред учесницима и публиком.

Најмлађа учесница Васкршње туцијаде Анђела Зубац нама ни шест мјесеци, а најстарији Славко Милинић напунио је 67 година. Управо је њиховим надметањем почела овогодишња туцијада.

Лијепо вријеме и празнични дух задржали су мјештане у вишечасовном дружењу.