Radio Nevesinje

Олујно невријеме у Требињу нанијело огромну штету

Олујни вјетар, који је протекле ноћи захватио подручје Требиња и Херцеговине, причинио је огромну материјалну штету.

У Требињу је, може се рећи, страдало све што се нашло на путањи најјачих удара вјетра.

Највеће, вишемилионско оштећење, претрпио је недовршени затворени базен, на коме су порушени кров и кровна конструкција.

Оштећени су поједини друштвени објекти, школе, породичне куће, пластеници, градски парк. Усљед удара вјетра, највећи дио Херцеговине, до поподневних часова био је без напајања струјом. На сву срећу, посљедица по људски живот није било.

Олујни вјетар, са орканским ударима претходне ноћи достизао је брзину од преко стотину километара на час. У раним јутарњим часовима, приликом једног удара, вјетар је потпуно скинуо кров и поломио кострукцију на недовршеном затвореном базену, чија је вриједност већа од десет милиона марака. Дијелови крова завршили су у ријеци Требишњици.

На више десетина кућа, вјетар је побацао или помјерио цријеп. Страдали су и кровови појединих трговачких центара, на средњој школи, страдали су и пластеници.

Снажан вјетар поломио је или ишчупао стабла у Градском парку.

Због олујног вјетра, који и даље дува, засједао је Штаб за ванредне ситуације. Установама и предузећима наложио је приоритете - заштиту живота становништва, стављање у функцију људства и механизације за рашчишћавање и помоћ, мобилност у сагледавању стања по мјесним заједницама.

- Јутрос је тих захтјева највише било, наше екипе су стално на терену, доста тога смо урадили и рашчистили - каже Миљан Томашевић, шеф одсјека за Цивилну заштиту Града Требиња.

- Циљ је заштита живота, ми ћемо вечерас и ноћас појачати активностти на заштити имовине, а тако и сутра - поручује Веселин Милићевић из Полицијске станице Требиње.

Велики дио требињске територије, подручја Билеће, Гацка и Берковића, до послијеподневних часова, били су без напајања струјом, због квара на 110 киловолтном далеководу у Требињу. И подручје Невесиња, које се снабдијева струјом из правца Мостара, остало је без уредног снабдијевања, због пада два далеководна стуба.

- Тамо је ситуација тешка и сложена, радиће се најмање три дана, ми ћемо покушати алтернативним водом, радови су у току, да доведемо струју са десеткиловолтног далековода из правца Берковића - напомиње Небојша Рикало, извршни директор за техничке послове Електро Херцеговина.

Нестанци струје забиљежени су и на подручју Љубиња. Дежурне екипе електродистибуција санирају кварове на нисконапонској мрежи, гдје то услови допуштају.
Екипе комуналаца и ватрогасаца, имале су пуне руке посла на рашчишћавању. Ватрогасци су се борили и са пожаром у рејону Дријена, у граничном појасу са општином Равно, уз пут Требиње – Дубровник.

- Штитимо куће и имовину, за сада нема опасности, мислим да ћемо успјети да га зауставимо, отежавајућа околност је изузетно јак вјетар, пожар се креће брзо - наглашава Трипо Ћук, командир Територијалне ватрогасне јединице Требиње.

Прогностичари најављују да ће опасност од олујних удара вјетра трајати до сутра. Из градског Штаба за ванредне ситуације позвали су становништво да се не креће на отвореном, без пријеке потребе.

https://www.rtrs.tv

ВИШЕ ПОВРИЈЕЂЕНИХ У УДАРИМА ВЈЕТРА У МОСТАРУ, ЈЕДНА ОСОБА У ТЕШКОМ СТАЊУ

Радник бензинске пумпе Е.В. (1988.) тешко је повријеђен од ударца даске у мостарском насељу Текија, као посљедица тешких временских услова који владају у Херцеговини данас.

Он је смјештен на Ођелу за интезивну његу и реанимацију, Кантоналне болнице "Др. Сафет Мујић" у Мостару, а дежурни љекар је казао да је његово стање стабилно.

У ову болничку установу данас је примљено више особа с повреда проурозрокованих олујним вјетром, од тога и једна малољетна особа. Обично се ради о повредама које су настале као посљедица падова и удара тупим предметима.

Олујни удари буре у Херцеговини данас су направили правно ванредно стање, одвијање саобраћаја је отежано, а причињена је и велике материјална штета.

Klix.ba

ДИО ОПШТИНЕ НЕВЕСИЊЕ ДОБИО СТРУЈУ

Oпштина Невесиње јутрос је остала без напајања електричном енергијом, јер су усљед олујног вјетра пала два стуба Електропреноса БиХ на подручју Мостара.

У послијеподневним часовима дио града, Гвозд и Килавци, је добио струју из општине Берковићи, преко кабловског вода "Удбина".

Како сазнајемо из РЈ "Електро-Херцеговина", од 21 час струјом ће бити напајане трафостанице "Град 3" и "Језеро".

Из Електропреноса БиХ најавили да ће тек сутра почети да отклањају кваровe, док су радници Електро-Херцеговине од јутрос на терену и раде на свом дијелу дистрибутивне мреже.

Детаљније информације о распореду наизмјеничног напајања трафостаница електричном енергијом на подручју наше општине доносимо сутра ујутро.

ВЕЋИ ДИО ХЕРЦЕГОВИНЕ БЕЗ СТРУЈЕ, У ТРЕБИЊУ ПОЛА ГРАДА ПОД НАПОНОМ

Већи дио херцеговачких општина остао је без струје због олујног невремена које је узроковало кварове на дистибутивној и преносној електромрежи.

Ово је медијима потврдио Небоша Рикало, извршни директори за техничке послове „ЕлектроХерцеговине“.

„Најзначајнији квар у Требињу десио се на 110 киловолтном далеководу у власништву Електропреноса БиХ – између Разводног постројења и трафостанице Требиње 1. Због тога читав један дио града – Горица, Хрупјела и дио центра – остао је без напајања електричном енергијом“, казао је он.

Овај квар, напоменуо је Рикало, узрковао је да без струје остану и Билећа и Гацко.

„Електропренос је имао потенцијало резервно напајање са стране Никшића, али – по нашим информацијама – ни та веза због квара није у функцији. Такође, стигла нам је информација да струју нема ни Нивесиње, због пада стуба на далеководу који води од Мостара. Тако да су скоро све херцеговачке општине тренутно без напајања електричном енергијом. У Требињу је отприлике пола територије под напоном“, појаснио је Рикало.

Он је истакао је службе „ЕлектроХерцеговине“ настоје да обезбиједе какаво-такво снабдијевање струјом града – првенствено напајање изворишта Врело око, како би снабдијевање водом било уредно.

„Проблем је што вјетар и даље дува и отежава нам радове на терену“, истакао је Рикало.

СЈЕЋАЊА: ЗАВИЧАЈНИ СКУПОВИ НЕВЕСИЊАЦА У БЕОГРАДУ ОД 1930. ДО ДАНАС

Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 21. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Pero Tunguz

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих, присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Neretva 1931

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта. Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је 18. марта 1939. директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Neretva Radio Beograd

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

KUD Nevesinje 1975

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 2.000 рођених Невесињаца и још око 4.000 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Драгомир Граховац

ДО 24. МАРТА БРЗИНУ У ХЕРЦЕГОВИНИ МЈЕРИ САВРЕМЕНИ РАДАРСКИ СИСТЕМ

На путној мрежи коју оперативно покрива Полицијска управа Требиње од 22.02. до 24.03.2019. године користиће се савремени радарски систем за аутоматско мјерење брзине кретања возила, наводи се у саопштењу ПУ Требиње.

Радарски систем који ће бити кориштен евидентира брзину без заустављања возила у обје саобраћајне траке. Такође, може да се користи у свим дневним и ноћним условима.

Полицијска управа Требиње апелује на све учеснике у саобраћају да се придржавају саобраћајних прописа и саобраћајног бонтона.