Radio Nevesinje
Два пријатеља, бајкери из Невесиња и Сарајева, који су жељели да остану анонимни, пронашли су новчаник са великом свотом новца и вратили га власнику.
Све се одиграло у Манастиру Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима, гдје су пронашли новчаник са новцем и документима жене из Котор Вароша.
„Претходног викенда кренуо сам са пријатељем из Сарајева у обилазак манастира у Завали и Мркоњићима. Испред манастира у Мркоњићима пронашли смо женски новчаник, и без размишљања кренули у потрагу за власницом. Преко надлежних органа успјели смо да ступимо у контакт са особом, која се у том тренутку налазила у Требињу, а била је на пропутовању кроз Херцеговину. Након што је жена у шоку и невјерици потврдила да је изгубила новчаник са новцем обавијестили смо је гдје се налазимо, и након сат времена дошла је у Мркоњиће, гдје смо јој предали изгубљене ствари. Узела је новчаник, погледала и рекла да је све у реду. Понудила нам је нешто новца, али смо јој препоручили да тај новац приложи у Манастир Острог, који је планирала да посјети“, испричао је Невесињац.
Он је додао да су били јако срећни што је нађени новац пронашао свог правог власника.
„Све се носи из куће, и васпитање и одгој, а лекцију о поштењу научио сам од својих родитеља. Вјерујући сам човјек, и често обилазим наше манастире, трудећи се да живим хришћанским животом са вјером у Бога“, истакао је Невесињац.
Он је додао да се нада да ће овим гестом бити срушене предрасуде о бајкерима, као лошим момцима.
„Бајкери су добри људи великог срца, који уживају у животу, доброј вожњи и природи“, наглашава наш суграђанин.
Овакве приче данас су ријеткост, посебно кад знамо да живимо у друштву у коме се све више сумња у поштење. Овај гест враћа вјеру у људе, и можемо бити поносни на нашег суграђанина који је још једном доказао да су Невесињци добар и честит народ.
Тридесетшестогодишњи М.К. из Невесиња смртно је настрадао у суботу у сјечи шуме на подручју Коњица, потврђено је за Топ Портал из МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона.
Портпарол МУП-а ХНК Илијана Милош изјавила је да је 20. септембра у 19.45 часова дежурном у Полицијској станици Коњиц из Полицијске станице Невесиње јављено да је у мјесту Крња Раван на територији града Коњиц дошло до повреде мушке особе иницијала М.К (1989) у вршењу сјече шуме.
”Дежурни у ПУ Невесиње јавио је да је повријеђени мушкарац преминуо у возилу хитне помоћи на путу за Дом здравља Невесиње. Дежурни из Одјела криминалистичке полиције обавили су увиђај на лицу мјеста, а дежурни кантонални тужилац наредио је да се тијело пребаци у мртвачницу Бијели Бријег у Мостару ради обдукције”, навела је Милош.
Према неслужбеним информацијама ради се о Милошу Кандићу из Невесиња.
ТОП ПОРТАЛ
У Невесињу је данас у 89. години преминуо Радован Пашајлић Паша, бивши предсједник општине, истакнути привредни и друштвено-политички радник.
Рођен је у Лукавцу 1937. године. Основну школу је похађао у родном селу, нижу гимназију у Невесињу, а вишу у Мостару. Пољопривредни факултет у Сарајеву је завршио са просјечном оцјеном 9,80.
Радио је као шеф производње у ЗПКЈ Невесиње, а потом је девет година био директор Пољопривредног добра Невесиње. Предавао је и хемију у невесињској Економској школи. Политички живот седамдесетих година почео је као секретар Општинског комитета, а потом је изабран за предсједника општине Невесиње.
За вријеме његовог мандата отворене су двије фабрике, саграђена спортска дворана и урађени бројни инфраструктурни пројекти.
Десет година је радио као потпредсједник Пословодног одбора СОУР „Агрохерцеговина“ за Источну Херцеговину. Био је активан и у друштвеном животу. Читаву деценију је био предсједник Фудбалског клуба „Вележ“. Током посљедњег рата заједно са супругом Јеленом прошао је тортуру у логору Дретељ.
Одликован је Орденом рада од Предсједника Републике, Плакетом општине Невесиње и бројним другим признањима.
Пашајлић ће бити сахрањен на Градском гробљу у Невесињу сутра (уторак) у 13 часова.
У Улогу, у општини Калиновик, данас су обиљежене 143 године од Улошког устанка из 1882. године против Аустроугара која се сматра Другом невесињском пушком коју је повео Перо Тунгуз као и ону Прву.
Након литургије у цркви Светог Василија положени су вијенци код спомен плоче свим погинулим у ослободилачким ратовима. Присутнима, којих је и ове године био завидан број, обратила се Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза, а осврт на тај историјски догађај дали су историчар Бошко Буха и публициста Петар Ашкраба Загорски који води поријекло из породице вође устанка.
Наташа Глигорић је истакла да је неопходно његовати традицију и да је овај крај изњедрио многе јунаке.
- Ту се очитава тешка судбина људи овог краја који су успјели да се одупру отоманској и аустроугарској империји – навела је Глигорићева и додала да су устаници Невесињске пушке и Улошког устанка били „идеја водиља и младој Босни“.
- Универзална идеја слободе народа, борба за језик, традицију и културу као и борба за јединство српског народа потиче из овог краја – констатовала је праунука славног Тунгуза.
Бошко Буха је напоменио да се веома мало зна о Улошком устанку и да је тај догађај синоним и за Херцеговачки устанак и Невесињску пушку.
- У Херцеговини увијек поднебље мирише на барут. Од Невесињске пушке па до данашњих дана ови простори су дали значајан допринос за стварање Републике Српске – поручио је Буха.
Оцијенио је да се Улошки устанак, као побуна против Аустроугарске, може упоредити као рат са НАТО пактом.
- То је била једина побуна против Аустроугарске у то вријеме – рекао је Буха и појаснио да је до тога дошло због уредбе Аустроугарске да младићи морају служити војску и борити се заједно с њима гдје они пожеле.
Петар Ашкраба Загорски је подсјетио да је 1881. у новембру Аустроугарска донијела војни закон да се иде у војску.
- Тунгуз је цијели живот устанчио. Оно што је Карађорђе за подручје источно од Дрине, Тунгуз је за подручје западно од Дрине – констатовао је Ашкраба.
Професор на Правном факултету Димитрије Ћеранић је подсјетио да је ово обиљежавање Улошког устанка треће по реду и да се све државе до сада нису довољно пажње посветиле херојству Пера Тунгуза и његових саговораца. Он је истакао да народ овог краја треба да се организује и посвети заслужену пажњу свима онима који су се од прве Невесињске пушке до данашњих дана борили за слободу.
- Сви треба да се окупимо и направимо споменик на коме ће бити уклесана имена свих хероја који су се од Невесињске пушке до данас, борили за српски народ и његову слободу. То је најмање што можемо урадити у знак сјећања на све што су урадили – рекао је Ћеранић.
ГЛАС СРПСКЕ
Општина Љубиње и храм Рођења Пресвете Богородице, прославили су крсну славу Малу Госпојину - Рођење Пресвете Богородице.
Свету архијерејску литургију и славски обред служио је митропилит захумско-херцеговачки Димитрије.
Послије обреда ломљења славског колача, улуцама Љубиња прошла је славска литија.
На споменику браниоцима служен је помен и положено цвијеће. Прослављању Мале Госпојине присуствовали су представници херцегoвачких општина, локалних заједница из Српске и Србије, те представници републичких институција.
РТРС
Литургијским сабрањем, поменом српским јунацима од Косова до данас и пригодним културно-умјетничким програмом у Биограду су обиљежени Мала Госпојина и значајан историјски догађај ̶ 151 година од доношења одлуке за подизање чувене Невесињске пушке. У порти Цркве Успења пресвете Богородице освјештана је новосаграђена капела и стављена у молитвену употребу.
Свету литургију и помен јунацима који су трасирали путеве слободе, истине и правде служио је свештеник Славко Лаловић.
Он је нагласио да је ово сабор потомака јунака који су прије 151 годину запалили искру слободе која се проширила на Балкан и читаву Европу.
„У најтежим временима Бог је нашем народу давао снагу и слогу и није случајно што су народни прваци Невесиња судбоносну одлуку донијели пред светим храмом“, рекао је Лаловић, поручивши окупљеним вјерницима, породицама јунака, да воле своје светиње, да се у љубави сабирају и да се увијек сјећају и у молитвама помињу славне претке.
Да мјештани Биограда и Раста воде бригу о свом селу и вјечним почивалиштима својих предака показује новосаграђена капела у порти Цркве Успења пресвете Богородице. Чин освјештања данас је обавио свештеник Славко Лаловић.
Са изградњом капеле у непосредној близини Парохијског дома и Спомен обиљежја погинулим борцима отаџбинског рата и постављањем ограде довршено је уређење црквене порте.
„Ово је заслуга народа Божијег и добре воље бројних приложника“, истакао је Лаловић.
На светом мјесту Биограђани су прославили оно што их веже вијековима – вјеру, народну пјесму и славну традицију предака. У културно – умјетничком програму учествовали су чланови Гусларског друштва «Невесињска пушка» Милош Паровић, Жарко Иванишевић, Димитрије Ђукић и Саша Спремо, Етно група „Симонида“ и фолклорна група невесињске омладине.
За све учеснике сабора припремљена је трпеза љубави.
