У организацији Народне библиотеке Невесиње синоћ је у Градској галерији одржано вече посвећено очувању српског ћириличног насљеђа.

Предавање под насловом „Стећак и његово писмо“ одржао је др Горан Комар који је говорио о средњовјековним надгробним споменицима - стећцима.

У свом излагању Комар је нагласио да је Невесиње за његово истраживање изузетно значајно због великог броја стећака који су мало истраживани, као и одређеног броја натписа који нажалост нису велики.

– Највећи број стећака налази се у источној Херцеговини, има их пуно и у Босни, а за нас су интересантни како због својих натписа, тако и због своје ликовности – истакао је Комар.

Он је рекао да је након дугогодишњих истраживања стећака увјерен да они представљају искључиво и строго хришћанске надгробне биљеге, и ни у ком случају овај тип надгробног споменика не може се, како је то чинила југословенска наука и наука 19.вијека у периоду окупације БиХ од стране аустроугарске, везати за јеретичке скупине и организације, познате као богумили.

– Када то кажем, не желим да негирам да су и преци данашњих муслимана у БиХ баштиници стећка и желим истаћи да постоји јасна тачка дивергенције у којој долази до разлаза – рекао је он.

У оквиру предавања приказани су споменици на подручју Невесиња, односно некрополе са високим и масивним надгробним крстовима, и управо су то елементи који опредјељују овај тип надгробног споменика српском православном народу.

Комар је појасио да ова предавања имају за циљ да допринесу нечему што већ постоји у нашем народу, а то је да допринесу увјерењу да ови надгробни споменици и комплетно културно насљеђе које је обиљежено и представљено стећком припада српском народу, и да морамо сачувати стећак који се налази у атарима српских села и везан је за српско катастарско земљиште.

Овај низ предавања др Комар је започео прије осам година и одржана су у свим источнохерцеговачким општинама.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ

У приградском насељу Миљевац завршено је асфалтирање два крака улице укупне дужине 650 метара. Ова инвестиција дио је ширег пројекта изградње и санације путева и улица за који је општина Невесиње буџетом планирала средства од 780.000 КМ. Радове је извело предузеће „ХП инвестинг“.

Мјештанин Драшко Шиљеговић изразио је задовољство што је иницијатива становника Миљевца прихваћена од стране локалне управе. Он је нагласио да велики број мјештана користи управо асфалтирану саобраћајницу која у наставку излази на магистрални пут Невесиње – Гацко. Шиљеговић каже да су мјештани поводом завршетка радова приредили и малу свечаност.

Начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић подсјећа да реконструкција и санација градских, приградских и локалних саобраћајница подијељена у четири ЛОТ-а.

−Након заршетка пута у Миљевцу наредне седмице у оквиру "ЛОТ-а 4" настављамо реконструкцију и изградњу путне инфраструктуре у приградским насељима Шеховина, Соларевина и Шајбе − најавио је Шиљеговић.

Извршни директор за производњу и техничке послове у „Хидроелектранама на Требишњици“ Илија Таминџија каже да ће историјски пројекат „Горњи хоризонти“ препородити Херцеговину, донијети новац и нова радна мјеста, а имаће позитивне ефекте и за цијелу Републику Српску.

− Завршетком само прве електране ХЕ “Дабар“ биланс производње ХЕТ-а ће се повећати 50 одсто, а завршетком изградње цијелог пројекта хидросистем Требишњица ће бити један од квалитативно најјачих хидроенергетских система у овом дијелу Европе. Уз количине струје и новац који ће источнохерцеговачке општине добивати за накнаде за потопљено земљиште и водни допринос, “Горњи хоризонти“ донијеће и на стотине радних мјеста у Херцеговини − тврди Таминџија.

ХЕТ је до сада уложио 83 милиона властитих средстава у ХЕ “Дабар“, а у јуну је расписао јавни међународни позив за финансирање и изградњу ове хидрелектране на који се јавило чак 19 компанија из девет земља. Њихова ће обавеза бити да обезбиједе кредитна средства у висини од 200 милиона евра и да у року од четири године доврше радове на најзначајнијем енергетском објекту који ће се градити у Републици Српској. ХЕТ је потпуни власник хидроелектране, а кредит за урађене радове би се отплаћивао 15 година. Пројекат подразумијева изградњу бране Пошћење са насипима и акумулационим базеном, цјевовод под притиском, машинску зграду с пратећим објектима и опремом, далековод за прикључење ХЕ “Дабар“, одводни канал кроз Дабарско поље и проширење тунела Дабарско поље – Фатничко поље. ХЕ “Дабар” ће бити инсталисане снаге 160 мегавата и она је најважнији енергетски објекат у систему “Горњи хоризонти”.

Таминџија наглашава да је досадашњи ток изградње ХЕ „Дабар“ већ донио много бенефита општини Невесиње и запослење за око 150 радника.

− По интезитету саобраћаја увјерили смо се колико је била неопходна саобраћајна пречица према Билећи и Требињу. Присутпни путеви су препородили села Зови До и Биоград, али је најважнија пратећа инвестиција свакако водовод Удбина - Невесиње који ће ријешити вишедеценијски проблем који је тиштио сваког Невесињца − истакао је Таминџија додајући да је ХЕТ само за дистрибутивни цјевовод инвестирао више од седам милиона марака.

Тамниџија који је и народни посланик у НС РС подсјећа да је у инфраструктуру задњих годину дана уложено око 10 милиона марака.

−Урађена је рехабилитација регионалног пута Невесиње - Берковићи, савремени мост у Зовом Долу, кружни ток и више улица у градским и приградским насељима у Невесињу. Реновирана је Спортска дворана, а пројекат адаптације и проширења Дома културе је при крају − каже Таминџија. Додаје да је у току реализација неколико приватних ивестиција, попут тржног центра, пилане, сушаре и бензинске пумпе које донијети посао за 70 радника, а мање пројекте је тешко и побројати.

Говорећи о плановима за наредни период Таминџија је нагласио да је главни задатак изградња ХЕ „Дабар“ која ће бити главни покретач развоја, те обнова комплетне путне инфраструктуре укључујући и тражење најбољег саобраћајног рјешења за модернизацију магистралане саобраћајнице Невесиње - Мостар.

Таминџија је рекао да охрабрује и подршка Владе Србије Херцеговини која осим економског даје и морални подстрек.

− Мислим да нам свима треба више оптимизма и воље да правимо пословну климу која ће задржати Херцеговце на својим вјековним огњиштима - закључио је Таминџија.

У просторијама Друштвеног центра Општине Невесиње данас је одржан састанак Координационог одбора борачких организација Источне Херцеговине.

Учесници састанка одлучили су да подрже Борачку организацију РС да истраје у намјери да са Владом потпише меморандум о статусним питањима борачке организације и борачких категорија.

Члан Предсједништва Борачке организације РС и предсједник Координационог одбора борачких организација Источне Херцеговине Светозар Аћимовић подсјетио је да је на посљедњој сједници БОРС-а у Добоју донијет закључак да се меморандум са Владом потпише најкасније до 20. септембра, у противном ће поднијети иницијативу за сазивање сабора бораца.

„У оквиру овог меморандума рјешава се статус БОРС-а, наставља рјешавање стамбених питања борачке категорије и обезбјеђује се дупли ратни стаж демобилисаним борцима, који имају 65 година, а немају 15 година радног стажа, како би могли остварити минималну пензију“, појаснио је Аћимовић.

На данашњем састанку борци су подсјетили да су незадовољни што сва питања из меморандума нису добила епилог. Једино је, кажу, привремено ријешена исплата мјесечног додатка за борце који су напунили 65 година, али немају 15 година радног стажа, а они инсистирају на трајном рјешењу.