Норвешко комунално предузеће „РИР“ из Молдеа донирало је данас невесињском „Комусу“ 15 великих контејнера запремине 5 метара кубних. Вриједност донације је 20.000 КМ.

Начелник општинског Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да ће у координацији са Комусом одредити локације на које ће бити постављени отворени и затворени контејнери. Наглашава да ће нова донација помоћи комуналном предузећу да унаприједи процес уклаљања отпада.

Подсјећамо, Норвежани су прошле године на иницијативу наше земљакиње Бранке Гутић која живи у Молдеу, невесињском „Комусу“ донирали специјално возило за прикупљање и одвоз отпада вриједности 100.000 норвешких круна. Поред тога, обезбиједили су намјештај и компјутерску опрему за нове просторије предузећа.

Из „Комуса“ поручују да ће предузеће оправдати сва улагања и додају да је већ видљиво унапређење градске чистоће.

Каратисти „Вележа“ освојили су 21 медаљу на Меморијалном карате турниру „Петар Јововић Бене“ који је јуче одржан у Калиновику. За нјуспјешнију такмичарку турнира проглашена је Невесињка  Марија Торовић. Златним медаљама у катама окитили су се Саша Граховац, Јелица Товаришић, Филип Вуковић, Никола Радан, Марија Торовић, Срђан Зуровац и Ђорђе Братић.

Сребрне медаље освојили су Верица Товаришић, Лука Пиљевић, Огњен Торовић, Горан Јањић, Јана Радовановић, Николина Братић и Милан Капор, а са бронзаним одличјем у Невесиње су се вратили Валентина Пиљевић, Ана Пиљевић, Сара Пејичић, Филип Ковачевић и Михаила Братић.

Успјех невесињских каратиста употпунили су  Марија Торовић и Николина Братић освајањем сребрних медаља у борбама. 

Поред чланова „Вележа“ на турниру у Калиновику учествовали су и млади каратисти из Фоче, Плужина, Вишеграда и Калиновика. Турнир је посвећен некадашњем репрезентативцу бивше Југославије Петру Јововићу који је као официр Војске РС погинуо у протеклом Отаџбинском рату.

Из невесињског карате клуба наглашавају да су неки од Вележових полетараца по први пут освојили медаље што их је додатно мотивисало да се посвете овом борилачком спорту. Турниром у Калиновику завршен је први дио сезоне за невесињске каратисте. Од септембра креће упис нових чланова.

Код Понора у Биограду данас је служен помен жртвама комунистичког терора из Другог свјетског рата. На том локалитету су 1942. године припадници Првог херцеговачког партизанског батаљона на свиреп начин убили десет недужних мјештана села.

Помен страдалницима служио је свештеник Немања Лукета, а код Спомен обиљежја са именима жртава прислужене су свијеће и положено цвијеће.

Свештеник Лукета је рекао да су ови мученици пострадали вјерујући у Христа, ближњега и крсну славу. Он је поручио да се овај догађај никада не смије заборавити, али да је хришћански праштати.

Кратко историјско подсјећање на околности страдања пренио је Василије Куљић. Он је указао на злочине комунистичког режима и његове погубне посљедице по српски народ који је био окренут традицији и православној вјери.

У име организатора скупа присутне је поздравио Божидар Лажетић наглашавајући да жртве терора заслужују достојан помен, захвалност потомака и сјећање на њихово страдање.

Молитвено сјећање завршено је бацањем цвијећа у понор Заломке са симболичном поруком да се овакви злочини више никада не понове.

Малишани из Дјeчијег вртића "Света Евгенија царица Милица", који су стасали за ђаке прваке, јуче су се завршном приредбом опростили од вртића и својих васпитача.

Будући првачићи уз помоћ васпитачица припремили су једночасовни програм испуњен плесом, пјесмом, рецитацијама и драматизацијом, и на тај начин доказали да су зрели за нове обавезе, које их чекају већ почетком септембра, када ће понијети прве ђачке торбе.

Дјеца су показала само дио оног што су научила за вријеме боравка у вртићу, а све то награђено је великим аплаузом публике, која је дошла да их подржи. Атмосфера је била весела, а родитељи су веома емотивно пропратили приредбу.

Директорица Вртића Милена Капор истакла је да су уживали дружећи се са својим предшколцима и пожељела им је пуне торбе петица.

На крају манифестације малишанима су подјељене прве дипломе на које су били поносни, уз обећање да ће се трудити да буду што бољи ђаци и да ће испуњавати школске обавезе.

Тања Ивковић

Градња вјетропарка “Трусина” код Невесиња коначно би могла почети у наредних неколико мјесеци, након вишегодишњег одгађања и законских перипетија које су пратиле овај пројекат.

Према ријечима директора предузећа “Еол први” Златка Манџуке, које заједно са лондонском компанијом “Кермас” и општином Невесиње учествује у реализацији градње овог вјетропарка на планини Трусина код Невесиња, ушли су у фазу када више није спорна реализација овог пројекта вриједног 140 милиона марака.

- Очекујем да у наредних десетак дана добијемо и дозволу за изградњу, чиме бисмо коначно кренули са првим радовима. Први киловати струје требало би да “потеку” крајем 2019. године - истакао је Манџука додајући како ће са данском компанијом “Вестас” сутра у згради Владе РС свечано бити потписан уговор о куповини и одржавању опреме за вјетропарк.

Почетак грађевинских радова за вјетропарк на планини Трусини посљедњи пут је најављиван 2016. године, када је истакнуто да би се то требало догодити у марту, а да би енергетско постројење требало да буде пуштено у рад већ до краја 2017. године. Инвеститори су тада објелоданили да су потписали уговор за изградњу вјетропарка по систему “кључ у руке” са специјализованом грчком фирмом “Пренекон”, која ће као подизвођаче ангажовати домаћа предузећа, а једно од главних у пројекту требало би да буде бањалучки “Елнос”. Тада је истакнуто да су у завршној фази преговора са данским произвођачем вјетротурбина “Вестасом” у вези са потписивањем уговора о куповини опреме вриједне око 90 милиона марака. И прије тога је неколико пута пролонгирана реализација овог пројекта, који је наишао на неколико препрека, због чега су рокови објективно морали бити помјерани.

У градњи вјетропарка “Трусина” са 87 одсто средстава учествује компанија “Кермас”, “Еол први” са 10, а општина Невесиње са три одсто. Власник “Кермаса” је познати хрватски биснисмен Данко Кончар, који живи и ради у Лондону, а поријеклом је са наших простора.

Сбербанка Бањалука је на челу банкарског конзорцијума који ће финансирати више од двије трећине вриједности инвестиције, док су остатак новца обезбиједили инвеститори.

Извор струје за 40.000 домаћинстава

Идејним пројектом планирана је градња 15 вјетротурбина укупне инсталисане снаге 49,5 мегавата. Пројектована годишња производња би требало да износи око 160 гигават-часова електричне енергије, што вјетропарку даје капацитет да снабдијева око 40.000 домаћинстава или град са око 160.000 становника.

Влада РС је фирми “Еол први” у октобру 2012. године дала концесију на 30 година.

ГЛАС СРПСКЕ