Хидроелектрана "Дабар" и хидроенергетски систем "Горњи хоризонти" имаће огроман и дугорочан утицај на развој Невесиња и цијеле источне Херцеговине, а бенефите ће осјећати Република Српска у цјелини, оцијенио је начелник општине Миленко Авдаловић.

Авдаловић је истакао да је ријеч о историјском пројекту и да ће наредне седмице на локалитету бране "Пошћење" бити свечано обиљежен завршетак пробијања доводног тунела ХЕ "Дабар", најзахтјевнијег објекта у цијелом систему "Горњи хоризонти".

Он је навео да овај, један од најзначајнијих хидроенергетских подухвата у Републици Српској, представља снажан корак ка јачању енергетске стабилности и модернизацији инфраструктуре.

Пробијањем тунела дужине 12 километара, створени су услови за завршетак бране и машинске зграде ХЕ "Дабар", што би довело до пуњења акумулације "Невесиње" крајем 2027. године, док би у првој половини 2028. године хидроелектрана требало да буде прикључена на мрежу.

- Прокопавање тунела је историјски подухват - у посљедњих 50 година највећи тунел који је пробијен од тунела кроз Караванке до Ђевђелије, кроз терен који је био готово потпуно непознат и неиспитан. За такве послове тешко је наћи извођаче на простору Балкана - рекао је Авдаловић Срни.

Он је истакао да се већина објеката ХЕ "Дабар" налази на подручју општине Невесиње, те да се због тога око стотину породица из рејона села Биоград мора иселити са својих огњишта, а многи ће промијенити и дјелатност бављења пољопривредом.

- Ту је и брана "Пошћење", главна брана на ријеци Заломки, која ствара главну акумулацију, те још двије помоћне бране. Већина хидротунела, односно око 85 одсто, налази се на подручју општине Невесиње - навео је Авдаловић.

Начелник је напоменуо да је, захваљујући овом великом пројекту Невесиње, као и велики број села, ријешило проблем водоснабдијевања.

- Довели смо воду са изворишта Удбина цјевоводом дугим 20 километара. Осим града, сва припадајућа села - од Удбине, Зовог Дола, Дрежња, Биограда, Оџака - ријешила су водоснабдијевање. Сљедеће године планиран је рад на селу Раст - навео је Авдаловић.

Он је истакао да је утицај овог пројекта на развој општине Невесиње огроман и биће још већи када електрана буде на мрежи и када почне добијати таксу на сваки произведени киловат-час, што је на годишњем нивоу око милион КМ, а донијеће и око стотину нових радних мјеста.

Подсјетио је да је Скупштина општине Невесиње покренула иницијативу према "Електропривреди Републике Српске" и Влади Српске да сједиште ХЕ "Дабар" буде у Невесињу.

- Сви аргументи су на нашој страни. Сматрали смо да се то подразумијева, јер се готово сви главни објекти налазе на подручју наше општине. Међутим, сусједне општине Билећа и Берковићи су се умијешале, те смо морали да реагујемо - рекао је Авдаловић.

Према његовим ријечима, Невесиње спада у ред неразвијених општина, док је Билећа, без обзира на то што их прати глас да им стално нешто недостаје, ипак развијена општина и добија знатна средства од ЕРС-а за потопљено земљиште Билећког језера, а осим тога, у склопу система "Горњи хоризонти" на подручју Билеће ће се градити ХЕ "Билећа".

Авдаловић је нагласио и да "Горњи хоризонти" неће имати негативан утицај на доњу Херцеговину, односно на Буну, Буницу и Неретву.

- Немам стручне компетенције из ове области, али еколошке дозволе за градњу нису дали вјетрови, већ научни институти и стручни људи. Колико разумијем, акумулација "Невесиње" прикупљаће само вишак воде која се иначе губи у разним подземним токовима према Јадранском мору. Вода која подземним путем долази у Буну и Буницу неће бити обухваћена овом акумулацијом - навео је начелник Невесиња.

Он је подсјетио и да је општина настојала бити максимално отворена за сарадњу у свему што је од ње захтијевано, како би процедуре биле што краће.

Напоменуо је да је знатан број радника из Невесиња и Херцеговине радио на пробијању тунела, који је трајао осам година.

Тунел Невесиње–Дабарско поље, највећи хидроенергетски објекат у саставу ХЕ "Дабар", дуг више од 12 километара, званично је пробијен 24. октобра.

Вриједност уговора о изградњи доводног тунела, са приступним тунелима укупне дужине 13 километара, износи око 60 милиона евра, а реализован је из властитих средстава "Електропривреде Републике Српске".

Вриједност другог уговора, у који спадају сви остали објекти ХЕ "Дабар" - брана "Пошћење", насипи "Гребак" и "Врањача", канал кроз Дабарско поље и сама хидроелектрана - износи 224 милиона евра, а гарант су Влада Републике Српске, "Електропривреда Републике Српске" и "Хидроелектране на Требишњици".

Главни извођач радова на тунелу била је компанија "Интеграл инжењеринг".

Из ХЕ "Дабар" ће се добијати изузетно повољна електрична енергија, те додатних 12 одсто на низводним хидроенергетским објектима ХЕТ-а, захваљујући води која ће се преусмјеравати путем канала и тунела од Дабарског поља до Билећког језера. Створиће се и акумулација Невесињско језеро капацитета више од 60 милиона кубних метара.

На улазу у тунел завршена је улазна грађевина висине 30 метара. Током радова ископано је 5.000 метара кубних материјала, уграђено 150.000 метара кубних бетона и 5.500 тона арматуре.

На тунелу се радило 24 часа дневно, у три смјене, са просјечно 200 радника. Један радник је трагично страдао у септембру 2022. године.

Према ријечима руководства "Електропривреде Републике Српске", акумулација Невесиње биће попуњена крајем 2027. године, а Хидроелектрана "Дабар" пуштена у рад у првој половини 2028. године. 

СРНА

У част Митровдана данас је у Невесињу одржана Друга улична трка „Митровдански побједник“, која је окупила 84 учесника свих узраста. Кроз спорт и заједништво и млади и стари жељели су да искажу дух упорности и побједе, али и поштовања према митровданским јунацима.

У конкуренцији сениора први на циљ је стигао Дејан Жерајић, други је био Саша Чупковић, а треће мјесто припало је Лазару Бовану.

Жерајић је истакао да је срећан што је данас први стигао на циљ и да би волио да у будућности има што више млађих учесника.

„Драго ми је да се оваква трка организује у нашем граду, а поводом Митровданских битака и побједа и надам се да ће нас наредних година бити још више“, нагласио је Жерајић.

Жерајић каже да је на циљ стигао за 26 минута и 40 секунди, и то је за њега задовољавајуће вријеме.

Најуспјешнија сениорка је Марина Голијанин, другопласирана је била Добрила Поповић, а трећа на циљ је стигла Милена Танасковић.

Голијанин је рекла да други пут трчи у овој уличној трци и да је поносна што учествује у обиљежавању важних датума у новијој историји нашег града.

„Било ми је прелијепо и част ми је трчати на овако важном догађају и надам се да ће следеће године бити још више људи који ће трчати“, истакла је Голијанин.

У јуниорској конкуренцији истакли су се Лазар Миливојевић и Ана Терзић. Најмлађи учесник манифестације памћења и поштовања је једногодишњи Димитрије Терзић, док је најстарији 71- годишњи Љубомир Тодовић из Фоче

Најмлађи учесник који је до краја истрчао трку је Саша Вуковић. Овај седмогодишњи дјечак је рекао да је јако узбуђен и срећан што је учествовао на данашњој трци.

Тодовић је у Невесиње стигао да учествује на два спортска догађаја - трци „Митровдански побједник“ и Карате турниру „Невесиње опен“.

„Велико ми је задовољство што сам данас учесник ове трке. Учествовао сам у посљедњем рату и борац сам прве категорије, и за мене је ово прелијеп догађај пријатељства, љубави и задовољства. Воље и љубави имам, а драго ми је што ме и снага послужила да стигнем до циља“, истакао је Тодовић.

Признања најуспјешнијим учеснима трке уручили су представници Општинске борачке организације и Општине Невесиње. Поручили су да су у овом догађају сви побједници и да је циљ трке био да се искаже поштовање и захвалност јунацима Митровданских битака.

Предсједник Борачке организације Синиша Шиповац нагласио је да је Митровдан у Невесињу дан части, поноса, образа и херојства, али и захвалности

„Ова данашња трка нема само такмичарски дух, него и дух сјећање на славне дане Митровдана, на оне борце који су тих дана били на првој линији фронта, на бранику отаџбине“, рекао је Шиповац поручивши да је овог догађаја да пренесе сазнање младим генерацијама да нису само побједе оне које се мјере секундама и метрима, него да имамо и оне побједе у исказивању љубави према свом народу и отаџбини.

Замјеник начелника Општине Богдан Ботић, који је и сам био учесник данашње трке, честитао је свим такмичарима који су показали жељу и вољу да до краја истрче овај маратон.

„Надам се да ће наредне године бити још већи број учесника, и да ћемо заједно ширити, љубав, вјеру, слогу и заједништво“, поручио је Ботић.

Трка „Митровдански побједник“ увод је у шире свечаности које се приређују поводом најупечатљивијег датума из новије историје Невесиња. Овај спортски догађај организовала је Општинска борачка организација Невесиње у сарадњи са Општином Невесиње и Планинарско-еколошким друштвом „Зимомор“.

Припадници Оклопног батаљона, из ратне Невесињске бригаде, окупили су се данас како би евоцирали успомене из протеклог Одбрамбено – отаџбинског рата и одали помен погинулим борцима.

Бивши „Оклопници“ присуствовали су јутрос светој литургији у Саборном храму Вазнесења Господњег, а након богослужења свештеник Младен Чалија одржао је помен палим борцима за слободу.

Свештеник Чалија нагласио је да поменом показујемо љубав према палим борцима, показујемо да се сјећамо њих и њихових жртава које су положили, јер су они дали највише што су могли, дали су свој живот.

„Том својом жртвом постали су слични Богу, јер се Бог жртвовао за нас да би нам даровао живот и слободу. Да бисмо могли ту слободу уживати, било се потребно изборити за њу, а то сте управо ви радили са својим саборцима који су у темељ наше слободе уградили своје животе“, истакао је Чалија.

Након помена „Оклопници“ су положили вијенац на Споменик слободе и посјетили Спомен собу. Дружење су наставили у Ресторану „Стадион“.

Припадници Оклопног батаљона више од деценије се окупљају уочи Митровдана, најупечатљивијег датума из протеклог рата, дана страдања, али и симбола велике побједе.

У цркви Светог Саве на Врачару данас је, у организацији Удружења Невесињаца у Београду, служен свечани парастос борцима Невесињске бригаде и свим јунацима који су у Митровданским биткама 1992. и 1994. године, као и у другим окршајима, положили своје животе у одбрани српског народа и Републике Српске.

Навршиле су се више од три деценије од Митровданских битака, када је Невесињска бригада, под командом храброг српског официрског кадра, зауставила и разбила надмоћније непријатељске снаге које су покушале да се из долине Неретве пробију према Невесињу и Источној Херцеговини.

Те битке, вођене у најтежим условима, постале су симбол отпора и војничке части, и свједочанство о снази једног народа који је у часу највеће опасности бранио не само своје домове, него и своје достојанство, своју историју и право на постојање.

Влада Републике Српске прогласила је ове битке догађајима од републичког значаја, док је Борачка организација Републике Српске Митровдан усвојила као своју крсну славу.

За саму општину Невесиње, као и за све Херцеговце, Митровдан је одавно више од датума у календару — то је празник слободе и симбол идентитета, дан када се народ окупља око заједничког памћења.

Молитвено сабрање и духовни завет

Парастос је већ по тррадицији служио отац Лазар Манигода, који је у својој надахнутој бесједи подсјетио да је молитва најузвишенији начин очувања духовне везе са онима који су положили живот за ближње.

— Молитва је нераскидива духовна веза између нас, које је Господ оставио да стојимо са воштаницама, и оних чије су душе на небесима. Нека Господ прими наше молитве за све борце који животе своје положише за крст часни и народ свој — рекао је отац Лазар.

Он је подсјетио да је вјера стуб српског опстанка, а љубав према ближњем и отаџбини — њен најчистији израз.

— Да нам вјера буде неразрушиви темељ нашег стајања и хода чврстог путем Христовим. Да љубав наша буде љубав истине живота нашег, љубав исповједања наше вјере и љубав која сабира, а не раздваја. Само тако ћемо остати народ који стоји уз крст, уз вјеру и уз своју слободу.

Историја као завет предака

 У име организатора, сабранима се обратио Зоран Јањић, дугогодишњи предсједник Удружења Невесињаца у Београду и аутор монографије Невесињска бригада.

Он је подсјетио и на чињеницу да су митровданске битке Невесињске бригаде из 1992. и 1994. године препознате као догађаји од изузетног значаја — и по својој величини и по свом значају — како за српски народ, тако и за Републику Српску. Управо зато се, казао је, оне сваке године обиљежавају на највишем државном нивоу.

—Ми са своје стране овим скромним поменом и сабрањем дајемо свој допринос, приносимо молитве нашим заштитницима и молимо се да Господ прими душе погинулих за крст часни и слободу златну у Царство свијетло, гдје нема бола, туге ни уздисаја.

Јањић је подсјетио да се ове године обиљежава и велики јубилеј — 150 година од Невесињске пушке, устанка Срба у Херцеговини, који је био један од најзначајнијих догађаја у нашој историји. Подсјетио је присутне да су се наши прађедови и преци тада борили за ослобођење и уједињење.

— Нажалост, послије три године тешке борбе нису постигли ни једно ни друго. Допринијели су паду великог Турског царства, али слободу нису дочекали – већ новог окупатора. Уједињење су дочекали тек четрдесет година касније, 1918. године, када су сви Срби живјели у једној држави.

Јањић  је додао да су се Срби 1991. и 1992. године поново борили, овога пута за очување тог истог јединства.

— Вољом великих сила нисмо успјели да то у потпуности остваримо, али смо створили Републику Српску и у четворогодишњем рату је одбранили.

Пуковник је истакао да је кроз све вријеме, и за наше претке и за нас, главна водиља била једна ријеч — слобода.

— Нека та ријеч буде водиља и генерацијама које долазе послије нас. Нека пали јунаци митровданских битака и свих осталих бојева које је српски народ водио за своју слободу буду путоказ будућим генерацијама. Амин, Боже дај. 

 Чување завјета у времену заборава

Након парастоса, сабрани су се окупили у порти храма, гдје су евоцирали догађаје са ратишта и успомене на саборце који су остали на бранику отаџбине.

Митровдан у Невесињу и међу Невесињцима широм свијета остаје датум сабрања, поноса и духовног јединства. Он је подсјећање да је српска слобода рођена у молитви и очувана у страдању.

Извор: Слободна Херцеговина

Текст: Трифко Ћоровић
Фотографије: Миле Шапић

У 13. колу Прве лиге РС фудбалери Вележа поражени су данас у Требињу од домаћег Леотара резултатом 2:0. Херцеговачки дерби одлучен је головима Боја и Аћимовића. Први дио игре припао је домаћем тиму који је стварао прилике и повео 1:0. У наставку је и Вележ имао своје шансе, а најбољу је пропустио Продановић у 52. минуту када се нашао очи у очи са Колаком. У финишу сусрета Требињци су потврдили тријумф и тренутно су једина непоражена екипа прволигашког каравана.

У наредном колу Вележ ће гостовати код Омарске.

ЛЕОТАР – ВЕЛЕЖ 2:0 (1:0)

Стадион Полице. Гледалаца: 400. Стријелци: 1:0 Бојо у 28, 2:0 Аћимовић у 84. минуту.

ЛЕОТАР: Колак, Балестеро, Стаменић, Дишић (Њики), Ђајић, Аћимовић, Опоку (Панџић), Глоговац, Бојо, Богданић (Баримац), Милић.

ВЕЛЕЖ: Зуровац, Коленда (Драшковић), Авоно, Абаза, Мартић, Аман, Јокановић (Кадрић). Куко, Продановић, Томичић (Томић), Бехрам (Бокић).

У 6. колу Прве лиге РС одбојкашице Вележа поражене су данас на Палама од Јахорине резултатом 3:0. Невесињке нису успјеле да парирају расположеним домаћим одбојкашицама које су оствариле пету узастопну побједу.

Резултат по сетовима гласио је 25:18, 25:12, 25:20.

Вележ ће у наставку првенства играти двије домаћинске утакмице, прво са Гласинцем, а потом са Леотаром.