Невесињски основци и средњошколци данас су учествовали на завршном атлетском такмичењу Малих олимпијских игара у Сокоцу. Најбоље резултате имале су бацачице кугле.

Ученица деветог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ Михаела Ковачевић са хицем 10,21 м освојила је бронзану медаљу. У конкуренцији основаца Миранда Васиљевић је заузела шесто, а Саша Ђурасовић осмо мјесто.

У конкуренцији средњошколки Маји Вуковић је са хицем 9,81 м за длаку измакла медаља. У истој дисциплини Марко Ромовић је заузео осмо мјесто. Јелена Ковачевић у скоку у даљ и Николина Ковач на 100 метара имале су девети резултат у конкуренцији ученица средњих школа.

На завршници МОИ у Сокоцу сваку регију представљало је по 16 основаца и 16 средњошколаца.

У 20. колу Прве лиге Републике Српске рукометаши Херцеговине поражени су вечерас у Козарској Дубици од Козаре резултатом 30:29 (15:16). Невесињци су без бода остали у посљедњем секунду тако што су гол примили из деветерца.

Утакмица је протекла у изједначеној игри, а екипе су се смјењивале у вођству. Херцеговина је у финишу великом борбеношћу надокнадила три гола заостатака и када се очекивала подјела бодова услиједио је шокантан крај. Невесињци, који су се мушки борили током читавог сусрета, тешко су поднијели несретан пораз. Нису помогле ни ријечи утјехе тренера и чланова управе.

У редовима Херцеговине најефикасднији су били Ковачевић са девет и Драговић са седам голова. У наредном колу у Невесињу се игра херцеговачки дерби Херцеговина – Леотар.

Кик бокс клуб „Вележ“ освојио је три титуле државног првака и два пехара за најбољег такмичара на Првенству БиХ које је данас одржано у Гацку.

Златну медаљу освојио је Иван Петковић у дисциплини „К1“ (категорија до 54 кг), а заслужио је и епитет најбољег јуниора првенства. Медаљу истог сјаја и пехар за најбољу јуниорку добила је Ивана Радић у лајт контакту.

Трећа титулу за „Вележ“ изборио је Дејан Драговић у сениорској конкуренцији (86 кг).

Успјех невесињског клуба у Гацку употпунили су старији кадети. Јана Ђерић, Сергеј Пудар и Борис Радић освојили су сребрну, а Александар Дамјанац бронзану медаљу.

На Првенству БиХ учествовало је 35 клубова.

Ученица седмог разреда Основне школе „Ристо Пророковић“ Елена Голијанин побједница је Републичког такмичења из Српског језика и језичке културе које је данас одржано у Бањалуци. Вриједној невесињској основки и њеном наставнику Миодрагу Глоговцу признања су уручили преставници Републичког педагошког завода.

Елена је имала конкуренцију од 23 ученика из свих крајева Републике Српске, али је убједљиво надвисила своје вршњаке освојивши 92 од укупно 100 бодова. Невесињска основна школа је тако послије дуже времена добила републичког првака из Српског језика. Честитке стижу са свих страна, а највише од директора, наставника и другара из разреда.

Црква Светог Василија  Тврдошког и Острошког и невесињска Болница обиљежили су данас крсну славу. Свету литургију  служили су свештеници Црквене општине Невесиње.

Послије свечане литије, у присуству  вјерника, радника здравствених установа и гостију  обављен је обред ломљења славског колача.

У пригодној бесједи  свештеник Младен Чалија пожелио да Свети Василије увијек буде на помоћи љекарима и пацијентима.

− Када се окупљамо око овог храма увијек треба да се сјетимо светитеља који је читав живот посветио Господу и који је свједок васкрсења и вјечног живота − поручио је Чалија.

Директор невесињске Болнице Велибор Миливојевић изразио је очекивање да ће ова здравствена установа која је стекла велики углед у региону наставити да пружа адекватне услуге пацијентима.

− Велики ктитор болнице Михајло Лабало оставио нам је обавезу да оплеменимо и удахнемо живот овој установи и ми то данас радимо уз помоћ општинске и републичке власти − истакао је Миливојевић.

Честитајући славу храма и невесињске Болнице начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да су прве асоцијације на заштитника Херцеговине Светог Василија хуманост, вјера и скромност. Те врлине су, према његовим ријечима, красиле и великог добротвора Михајла Лабала. Авдаловић је позвао суграђане да буду бољи једни према другима, као што је то проповиједао и Свети Василије.

Владика Григорије опростио се данас на празник Светог Василија Острошког и Тврдошког од својих Херцеговаца и Епархије захумско херцеговачке у којој је служио 25 година. Владика је поручио да му "пола срца остаје у Херцеговини и да ће се вратити једног дана".

У својој бесједи у препуним Мркоњићима, родном селу Светог Василија, коју су у сузама слушали и млади и сиједе главе, владика је симболично описао зашто се на Сабору понудио да оде у Епархију у Немачкој и напусти Херцеговину коју воли.

- Човјек се ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви - бесједио је владика.

Он се помолио и Светом Василију, за кога каже да га је својим животом научио да се не боји змија и шкоприја, да буде уз њега у туђини:

- Свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер вјерујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма гдје ми били!

Епископ Григорије позвао је Херцеговце да поштују новог владику Димитрија кога је Сабор на његов приједлог изабрао за насљедника.

- Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји!

Село са свега 11 становника днас испуњено народом

Село Мркоњићи које има свега 11 становника и двадесетак камених кућа смјештених у врлетима Поповог поља надомак Требиња, данас је било испуњено народом, вјерницима, ходочасницима И деловало као парче херцеговачке "свете земље". Гдје год да се окренете чуло се иста реченица изговорена са сјетом: "Оде нам наш Григорије".

Бесједа владике Григорија

Препуни Мркоњићи у који су се слили Херцеговци са свих страна, слушало је беседу владикину, коју Блиц преноси у целости:

"Драга браћо и сестре,

Пожурио сам из Београда како бих стигао у своје мило Требиње и био данас овдје, са вама, у Мркоњићима. Помислио сам да је то најбоље и најприкладније мјесто да захвалим Светом Василију, оцу и владици херцеговачком! Молим и вас, добри Херцеговци, духовни потомци Светог Василија, да у овом часу заједно са мном захвалите Светом Василију!

Свети оче Василије, благодарим за ових 25 година свештенства у твојој светој Херцеговини! Хвала јер ме ниједног часа ниси оставио самог! Помогао си ми да с тобом поглед усмјеравам ка Христу а својим животом си ме учио да једновремено примам ударце и благосиљам. Својим благословом си ме покретао и подстицао да волим сусједе, људе друге вјере и нације, јер си и ти тако чинио и чиниш! Упутио си ме да будем пастир пастирима, да љубим и поштујем своје свештенике и сатруднике. Ти си ми показивао да треба да се радујем туђој срећи и напретку, и још више си ме упућивао да, колико год и кад год могу, благо спустим руку на раме болних и немоћних. Твој поглед и очи су ме покренули да с радошћу гледам ова поља, ријеке, језера и горе, и да их доживим као своје, као твоје, као Божје те да их осјетим и видим као дар, као слику, као пјесму! Од тебе сам научио да ми срце заигра кад угледам дијете и да ми утроба затрепери кад видим витке и прелијепе младиће и дјевојке, с дивним умним и блиставим очима! Да се радујем сваком човјеку; да се топим од милине у разговору с нашим племенитим старицама и старцима. Да уживам и благодарим на чудесним плодовима ове земље, на вину, воћу, поврћу; да гледам и миришем наше траве!

Научио си ме, свети оче, да се не плашим змија и шкорпија; да волим сунце и тугујем тихо када пада киша. Научио си ме да се исповиједам Требишњици, Неретви, Брегави, Заломки; да цијеним и волим Орјен и Прењ, Зеленгору, Морине и Лебршник! Охрабрио си ме да пјевам на Чемерну и Придворици; да тихо плачем у Житомислићу и Пребиловцима! Да Мостаром шетам отмено као Шантић, да волим Требиње слично Дучићу! Да никад не заборавим, када сам у Дубровнику, Владиславиће и Бошковиће; да подједнако поштујем горштаке и пољаке! Ти си ме учио да су сви људи браћа, да је Црква мајка, да је Бог пријатељ и Отац и Сведржитељ!

Данас сам дошао у ово твоје и наше село, у твој и наш дом, у ову цркву, да са овим народом подијелим благодарност и да изразим неизмјерну захвалност због свих благодати којим си ме даровао, свети! Ако си ти, пастиру и учитељу, имао потребу и вољу, из било којих разлога, да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у хладну пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер вјерујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма гдје ми били!

Света црква, ти и овај народ на твој трон ускоро постављате нашег дивног оца Димитрија из твог и нашег Тврдоша! А ви се, драга браћо и сестре, помолите да нову службу и жртву отац Димитрије понесе и изнесе уз помоћ Светог Василија јер другачије у Херцеговини и не може да буде! Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви.

Врло је могуће да је ово дрво, браћо и сестре, засадио Свети Василије, али се није под њим одмарао. Отуда и ми треба да разумијемо да се човјек ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Не треба да вам казујем да сам пола живота провео с вама. Можда је и сувишно напомињати да ми пола срца остаје овдје и да ћу се вратити једног дана да овдје умрем јер се не могу сахранити у бијелом свијету само с оном другом половином!"

БЛИЦ