Ускоро би из штампе требало да изађе стрип роман "Понори зла", аутора Јована Братића из Невесиња.

Стрип је, поручује Братић, својеврстан дуг према храбрим прецима,чија су јуначка дјела, због сплета историјских дешавања, остала у запећку. Стрип албум има 205 страница и око 1.050 кадрова. Настајао је двије године, а појавиће се у издању Стрип удружења Девета димензија.

Ова историјска стрип драма тематски води у вријеме Другог свјетског рата на просторе Источне Херцеговине која је доживјела незапамћено страдање и злочине од стране окупационих сила. Драматична прича о људима овог краја који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подјела и ужасних страдања. О страшним злочинима, до тада незапамћеним у Европи, тзв. НДХ над недужним становништвом. О Јунском устанку или другој Невесињској пушци против тзв. НДХ коју су повели активни официри Краљевине Југославије, солунски добровољци, прекаљени борци из Првог свјетског рата, као и народни прваци и узорни домаћини.

- Желио сам кроз овај стрип да пошаљем јасну поруку о дјелима наших предака, о неким грешкама које су се дешавале у прошлости, јер народ који не буде свјестан дјела својих предака и сопствених грешака у прошлости које су рађене, неће имати дефинисан и јасан поглед у будућност - каже Јован Братић.

Главни јунак Алекса Војиновић, обичан сеоски младић из патријархалне хришћанске породице, спој је бројних ликова из тог времена. Његова судбина описује трагедију једног народа, младића који су били патриоте, антифашисти, али су на крају, стицајем околности, проглашени народним непријатељима. Мотиви су засновани на истинитим и суровим догађајима, али имена главног јунака, као и осталих ликова нису аутентична, као ни њихов изглед у овом стрип роману.

- Из простих разлога што ја нисам историчар, нисам желио да доносим судове о појединим ликовима. То препуштам суду историје. Ја сам желио да скренем пажњу на неке догађаје за које сам осјетио да нису довољно апострифирани. Надам се да ћу успјети да остварим мисију - поручио је Братић.

Сам наслов "Понори зла" указује на карактер приче о злу које је, попут најстрашније олује, похарало херцеговачке предјеле носећи у дубине понора и јама многе невине људе. Ово је прича о, по злу, чувеним херцеговачким јамама коју је Братић испричао и исликао на свој начин и о којима се предуго ћутало. И, својеврсно упозорење за будуће генерације.

Погледајте видео снимак  https://youtu.be/5ThGWTcOxdI

https://www.youtube.com/watch?feature=share&v=dognnQ5IIW0&app=desktop

 РТРС

Општинска борачка организација Невесиње најоштрије осуђује јучерашње изрицање првостепене казне доживотног затвора  генералу Ратку Младићу без иједног материјалног доказа да је сам починио или наредио неки злочин.  У саопштењу за јавност ове организације  наводи се да је Међународни суд у Хагу продужена рука НАТО-а, да пресуђује само Србе и да проводи политичке одлуке.

„Осуђујући нашег генерала који је био на челу Војске РС, осуђују и  слободољубиви, храбри, поносни  народ, који је своју борбу за слободу и правду показао више пута кроз историју против разних поробљивача и свјетских зала", поручили су из Борачке организације Невесиње. Додали су да никакве пресуде неће код српског борца и српског народа промијенти  мишљење о часном и храбром генералу који је са својим војницима бранио српска огњишта спречавајући да се догоде нови Јасеновци, Јадовна, Пребиловци...                                                                                                                                                          „Ми знамо шта је и како било у минулом крвавом грађанском рату, знају то и они, али желе да од нас направе злочинце, а од других жртве, хоће да за наше жртве, њих око 27.000  нико не одговара, да оне који су их убијали ослобађају од кривице. Поручујемо да смо сви ми Ратко Младић, да смо увијек били и да ћемо бити уз нашег генерала, дајемо подршку његовој породици и његовом тиму за одбрану у наредним тешким борбама у овом процесу“, наведено је у саопштењу.

Општинска борачка организација позвала је борце и сав српски народ на јединство,а политичаре да се удруже у заједничком и најважнијем циљу очувања и јачања Републике Српске.

У Невесињу је данас почело асфалтирање Улице Цара Душана. Радове изводи предузеће „Невесињепутеви“. Претходно је ЈП „Водовод“ извршило реконструкцију водоводне и канализационе мреже.

Из Општине Невесиње су потврдили да је ово само дио планираних радова на уређењу ужег градског језгра. У наредном периоду радиће се кружни ток на Тргу Алексе Шантића, а планирано је и уређење Улице Милоша Обилића.

На данашњи дан прије 105 година српска војска побједоносно је умарширала у Невесиње означивши крај вишевјековног ропства у слободарској херцеговачкој варошици.

Због недостатка историјског материјала, о уласку ослободилаца у Невесиње 20. новембра 1918. године  шира јавност је мало упозната. Најупечатљивији опис уласка српске војке даје Љетопис  невесињског проте Јефта Вујовића:

„Српска војска, ствараоц националне славе и величине, поносни својитељ и обновитељ Југославије, весник слободе Јужних Словена, чувар Балкана балканским народима, коју су ови крајеви нестрпљиво  чекали толико векова, приспјела је преко  Мостара у Невесиње уочи Аранђеловдана 7/20. новембра 1918. у 16 часова, под командом витеза Драгољуба Михајловића, капетана I класе. Силна снијежна мећава, која је витезове Бијелог Орла завила у бијели плашт, била је почасна паљба природе, која је притекла у помоћ народу Невесиња, опијеном пуноћом радости, да што достојније дочека највећег госта и пријатеља, што га је икад дочекало Српско Невесиње. О како су били велики и срећни дани ослобођења и уједињења! Никад ниједна генерација Српског Невесиња није доживјела пунију срећу и блаженство. Никада већи и поноснији побједник  није ступио на тло Невесиња од српског војника уочи Аранђеловдана 1918. године... „

Пројереј Јефто Вујовић даље биљежи да је на Аранђеловдан у цркви у Невесињу служио свету литургију, а у Официрском павиљону осветио водицу и пресјекао славски колач првом југословенском команданту Невесиња, капетану Драгољубу Михајловићу, који је свечано тог дана прославио своју крсну славу у заједници са народом Невесиња.

„ Пролазиће деценије, али доћи ће један Аранђеловдан, када ће Невесиње општом народном славом прославити успомену на овај велики дана, дан доласка Српске војске у јуначко Невесиње“, записао је прота Вујовић.

Обиљежавање десетогодишњице ослобођења Невесиња ( „Политика“, 1928)

На данашњи дан, 20. новембра, пре десет година ушла је српска војска у Невесиње, у гнездо Српства, у срце јуначке Херцеговине. Колика је радост походила тога дана мало Невесиње! Плакало се од радости.Клицању није било краја.Радост, радост какву је данас, кад смо у слободи, тешко замислити, походила је цело Невесињско поље на данашњи дан.                    

Синуло је сунце слободе, раскинути су ропски ланци и Невесиње је постало слободно, у истини српско.Остварио се сан невесињских хероја. Али, у тој општој радости било је и туге.Многе су мајке тога дана заплакале, иако веселе, заплакале горко за својим намученим синовима, који падоше бранећи своју нацију свезаних руку, падоше не дочекавши тако дуго чекани и жељени час. Те добре жене и данас кажу да им је то неизлечива рана до гроба; оне стално тужећи причају синовима о слободи.

И, у спомен уласка војника Краља Ослободиоца у Невесиње, вечерас у 18 часова приређена је у Невесињу свечаност.Залепршале су се заставе.“Касаба“ је била осветљена као какав град, на сваком прозору пламтеле су по две свеће.Пред хотелом „Невесиње“ била се искупила маса света, два одреда војске, са официрима, стајала су, чекала на почетак бакљаде.И, уз суделоваље соколске музике, пошло се невесињским улицама, дошло се до споменика „Слободе“.Ту је, испод споменика, одржао темпераментан говор др Владимир Гаћиновић. Између осталог, рекао је:

Драга браћо, данас је равно десет година од како нам долетеше крилати орли Краља Ослободиоца , како нам на својим крилима донесоше слободу.Мени је тако мило што Вас баш са овог светог места, испод споменика Великога Краља, могу подсетити на онај дан. Драга браћо, будимо достојни наших предака, будимо достојни оних који од Косова проливаше крв, да би ми данас уживали слободу. Рецимо, кликнимо са овог места: Нека је слава онима који падоше! Кликнимо: Да Живи Његово Величанство Краљ Александар! Да живи наша јуначка војска!

После је соколска музика одсвирала химну, па се свет разишао.       

Лазар Милановић најмлађи носилац Карађорђеве звезде

У добровољачком покрету у ослободилачким  ратовима Србије и Црне Горе учествовало је преко 600 Невесињаца. Многи од њих добили су највећа одликовања за исказану храброст и војничке врлине.

Од преко 3.400 лица која су добила Карађорђеву звезду најмлађи је био Лазар Милановић из Невесиња. Са 19 година је показао велику храброст при освајању Кајмакчалана 1917. године што је остало запамћено и вредновано уручивањем овог одликовања.