Енергетски пут Зови До − Бежђеђе – Дивин  сутра (петак) и у суботу од 8 до 17 часова биће потпуно затворен за саобраћај, саопштено је из предузећа „Невесињепутеви“.

Као разлог обуставе саобраћаја наводе се радови на пресвлачењу асфалта. Возачи могу користити алтернативни путни правац преко Трусине и Берковића.

Општинско одјељење за привреду и друштвене дјелатности у сарадњи са Шумским газдинством „Ботин“, Радном јединицом „Електро-Невесиње“ и предузећем „Комус“ ових дана проводи акцију орезивања и уклањања сувих и оштећених стабала на мјестима гдје представљају опасност грађанима и учесницима у саобраћају. Уређују се и дрвореди и издижу крошње стабала, а у центру града је засађено цвијеће и саднице тује.

Вршилац дужности начелника Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић каже да је ово наставак раније започете акције уређења града и околине која има за циљ да пробуди еколошку свијест код грађана да се на одговорнији начин односе према животној средини.

Комунално предузећа „Комус“ упутило је апел суграђанима да чувају зеленило и не бацају смеће на јавне површине и мјеста која нису за то предвиђена.

Из Шумског газдинства „Ботин“ најавили су да ће суве гране и отпадке од дрвета одложити и подијелити за огрев социјално угроженим породицама.

У складу са Одлуком Уставног суда Републике Српске од фебруара 2013. године којом је грб општине Невесиње проглашен неуставним, Скупштина општине Невесиње донијела је закључак којим се задужује Стручна служба Начелника општине да припреми и проведе законску процедуру за израду идејног  рјешења грба општине.

Након проведене процедуре начелник општине Миленко Авдаловић у име Општине Невесиње, потписао је данас уговор о ауторском дјелу са цијењеним хералдичаром из  Београда  Драгомиром М. Ацовићем.

Предмет уговора је израда идејног рјешења грба, заставе и правила употребе симбола општине Невесиње, у три варијанте које је аутор обавезан израдити у року од  30 дана од ступања овог Уговора на снагу.

Укупна вриједност за израду три идејна рјешења износи 5.000 КМ.

Драгомир Ацовић је југословенски и српски архитекта, историчар умјетности и хералдичар који је 1991. године  са још једанаест интелектуалаца основао Српско друштво за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику „Бели орао“ и дуги низ година био предсједник, главни херолд и копредсједавајући Регистра грбова, а данас је почасни предсједник.

Овај еминентни стручњак радио је и ревизију грбова Београда, застава Београда, грбова пет београдских општина, те градова Ниша,Пријепоља, Будве, Бијељине,Бањалуке и др.

САЊА КОВАЧ

Невесињска „Просвјета“данас је одржала редовну годишњу Скупштину на којој је за новог предсједника Општинског одбора именован композитор и публициста  Горан Дука. Усвојен је и извјештај о раду „Просвјете“ у 2016. години, а представљени су и планови до краја текуће године. Све одлуке усвојене су једногласно.

Досадашњи предсједник Бранислав Миковић рекао је да је невесињска „Просвјета“ у 2016. години организовала промоције књига, подржавала издавачку дјелатност и приређивала културно-књижевне манифестације. Нагласио је да су  зацртани планови готово у потпуности испуњени и да је „Просвјета“  на најљепши начин његовала српску културну баштину и унапређивала везе са српским народом у сусједним земљама и расијању. Миковић је новом предсједнику Општинског одбора зажелио много успјеха у раду, оцјењујући да је Дука прави избор за наставак препознатљивог дјеловања  „Просвјете“ у културном животу Невесиња и Републике Српске.

Захваљујући се на подршци чланова Скупштине новоизабрани предсједник Горан Дука рекао је да ће сву своју енергију и искуство у организовању културних догађаја  уложити у јачање и осавремењивање институције која у Невесињу има традицију дугу 115 година. Укратко је представио планове и идеје до краја године, наглашавајући да „Просвјету“  у будућности види као модерну институцију која ће и сама приходовати средства за културне пројекте.

На данашњој сједници за новог секретара Општинског одбора „Просвјете“ именована је глумица Драгана Матрак Буквић. Усвојене су и допуне Статутарне одлуке Друштва.

У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и Општине Невесиње 8. и 9. јула биће прослављена 142. годишњица  Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка. У оквиру манифестације  биће обиљежена  још два значајна догађаја из историје невесињског краја – Улошки устанак из 1882. године и први оружани отпор против фашизма 1941. године у селу Дрежањ.

Делегације Општине Невесиње  и Општинске борачке организације  у суботу  ујутро код  спомен обиљежја у Кифину Селу, Моринама, Биограду, Дрежњу, Трусини и на Грепку упалиће свијеће. У Цркви успења пресвете Богородице у Биограду  у 18 часова биће обављено богослужење и помен невесињским устаницима. Код овог православног храма 1874. године донесена је одлука да се подигне устанак против Отоманског царства.

Свечана академија посвећена 142. годишњици Невесињске пушке биће одржана у Великој сали општине Невесиње у суботу навече са почетком у 20 часова.

Долазак у Невесиње су најавили високи званичници Републике Српске и Србије, представници борачких организација и бројни гости.  Културно-умјетнички програм је конципиран у духу изворности и традиције са добро укомпонованим историјским цртицама и музичким садржајима. Наступиће  мушка пјевачка група КУД-а „Невесиње“, етно група „Свети Димитрије“, вокална солисткиња Јелена Грубачић, пјесникиње Милица Радовановић и Анжелика Кучинар и народни гуслар Мирослав Шиљеговић.

У недјељу, 9. јула код Споменика невесињским устаницима у Крековима  у 10:00 часова биће служен парастос, а након тога ће републичке и општинске делегације положити цвијеће.

Током саборовања у Крековима  биће приређена  такмичења у соколским дисциплинама: бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили - турској царевини. У обиљежавање овог значајног датума из српске историје посљедњих десетак година  укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.

Три невесињске пушке – понос Невесиња

Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.

Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.

Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.

"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, него 4. јули.