Најпознатији канадски фотограф невесињског поријекла Борис Спремо умро је у Торонту у 81. години послије пуних 60 година живота и више од 40 година рада у тој земљи.

Спремо је легендарни канадски фотограф који је за своје фотографије добио 285 награда у Канади и у свијету укључујући и награду World Press Photo као једини Канађанин. Постао је и члан Канадске новинарске куће славних. Прије 20 година (1997) као први новинар примио је највише канадско државно одликовање.

Борис Спремо рођен је у Ријеци 1935. године, али је дјетињство током Другог свјетског рата и младост провео у Београду. Послије краћег избјегличког боравка у Италији и Француској, 1957. одлази у Канаду гдје је скоро 40 година радио као фоторепортер, од чега 34 године у дневном листу са највећим штампаним тиражом "Торонто стар". Пензионисан је 2000. године, али никада није престао да фотографише.

Спремо је као фоторепортер извјештавао са ратних и конфликтних подручја (Вијетнам, Гренада, Сјеверна Ирска, Израел, Газа и Ирак), многобројних спортских такмичења укључујући три олимпијаде (Монтреал, Калгари и Сарајево), државничких сусрета и других важних догађаја снимајући папу Павла Другог, британску краљицу Елизабету, вјенчање принца Чарлса и принцезе Дајане, принцезину сахрану, америчке предсједнике Линдона Џонсона и Џорџа Буша Старијег, Михаила Горбачова, Бориса Јељцина, Фидела Кастра, Јосипа Броза Тита и друге.

У историју канадског фото-журнализма ушле су његове фотографије канадских премијера Џона Дифенбекера и Пјера Трудоа. Прва је силуета Дифенбекера у вријеме кад је писао мемоаре, а на другој, снимљеној у премијерском кабинету у Отави, Трудо затеже праћку на фотографа.

Спремо је фотографисао и музичке звијезде међу којима и Битлсе и Ролингтонсе, глумце и глумице (Елизабет Тејлор, Ђина Лолобриђида), спортске асове (Мухамед Али) и друге.

Објавио је и многобројне фотографије Торонта међу којима и слике једне од највиших грађевина на свијету, куле ЦН које је снимио стојећи на греди на висини од 400 метара.

"Ништа није могло да заустави Бориса Спрема да направи фотографију од милион долара", пише у некрологу легендарном фотографу новинар "Торонто стара".

Колеге, уредници и стручњаци за фотографију Бориса Спрема описују као фотографа који фотографије није снимао већ их је стварао. Објављивао их је у познатим канадским и америчким листовима и магазинима, а штампано је и неколико књига са његовим фото-радовима.

РТРС

Други сајам сира, вина, меда и традиционалних производа окупио је у ресторану "Комлен" на Тјентишту бројне излагаче са подручја Фоче, херцеговачких и других општина са регије чији су домаћи специјалитети привукли огроман број посјетилаца и туриста из европских земаља.

"Царска ракија", невесињски надалеко познати сиреви, фочански "златни сир", производи од смокава, природни чајеви, мелеми и тинктуре, рукотворине и сувенири, богатство домаћих, традиционалних производа, само су дио богате фестивалске понуде представљене у природном амбијенту Националног парка "Сутјеска", који је организатор сајма.

Највећа гужва је на штанду Боже Влачића из Требиња, који је представио производе од смокве.

"Слатко од смокава, џем, ракија, ликер од смокве и лаванде, палета производа је велика. Не бих волио да ми се понови оваква година и поред сталног заливања и чувања слаб је принос, али ја сам задовољан. Потражње увијек има, а то показује и овај сајам", каже Влачић.

Невесињци су се представили богатим млијечним и производима од меда.

"Мед и све остале пчелиње производе, прополис, полен, мјешавине ракије медоваче. Ово је једна од најлошијих година за нас пчеларе у посљедњих педесет година и више, али боримо се", каже пчелар Радмило Говедарица из Невесиња.

"Ту су висококвалитетни сиреви, сиреви за мезу са паприком, бибером, до највећег специјалитета - сира из мијеха, затим три врсте кајмака, висококвалитетно млијеко са херцеговачких планина и висоравни", рекао је Благоје Кравић, представник мљекаре "Перфето плус" из Невесиња.

Да природа чува лијек за свакога показао је пчеларски центар "Батинић" са Сокоца који је представио различите природне препарате од биљака и меда.

Органска производња без хемије гарантује квалитет, истичу Батинићи.

"Ту су мелеми на бази меда, тинктуре од биљака, трава, креме против бора, за његу коже, козметика, мјешавине за јачање имунитета, биљне капи за ублажавање различитих тегоба. Велико је интересовање за производе, сви траже природно, колико год то не изгледа некад тако", каже Драган Батинић, власник пчеларског центра "Батинић".

Домаће производе од најквалитетнијег воћа и поврћа, али и љековитог биља са обронака Зеленгоре, Вучева и Маглића представило је сеоско домаћинство Ковач са подручја Тјентишта.

"Слатко од јагода, боровнице, шипурка, ајвар, сокове од воћа, наша је производња, а све производе правимо са чистом изворском водом која није хлорисана тако да је све здраво и љековито", каже Рамиз Ковач, који се може похвалити квалитетном домаћом ракијом од јабука "Рамизовачом".

Чуда природе претворена у квалитетне препарате представила је мануфактура Владичић из Фоче, док су квалитетне традиционалне производе од воћа и поврћа вјешто спремиле вриједне руке домаћица из устикољанског Удружења жена "Емина".

Главна тема овогодишњег сајма је оријентисаност ка одрживом развоју у руралним подручјима. Осим што окупља бројне излагаче, сајам пружа могућност да се аутохтони производи Фоче и општина у окружењу промовишу у туристичком смислу и то у јединственом природном амбијенту најстаријег националног парка у БиХ.

"Овим сајамом покушавамо да мотивишемо домаће произвођаче и пружимо пласман њихових природних производа. Сви ови производи ускоро ће се моћи продавати у нашој намјенској продавници коју овђе имамо, тако да настојимо да цијела регија има корист од НП `Сутјеска`, као што Република Српска има корист јер овђе је све више туриста, а већ је посјећеност виша за око 20 одсто него лани", рекао је директор Националног парка Дејан Павловић.

Он наглашава да гости стижу са свих континената, те да се јавља потреба за све већим смјештајним капацитетом, што ће бити омогућено уз помоћ Владе Српске.

СРНА

У порти Саборног храма у Требињу синоћ је освјештан споменик блаженопочившем патријарху српском Павлу у присуству више од хиљаду вјерника, међу којима је био и предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Споменик блаженопочившем српском патријарху, који је први у Републици Српској, освјештали су епископи захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени владика Атанасије, славонски Јован и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован.

Владика Григорије је истакао да овај споменик опомиње и подсјећа на јерарха који је у наше дане открио да за све нас има наде.

"Овај изванредан рад младе вајарке Саре Николић треба да нас, Херцеговце, подсјећа на лик и ђело не само нашег патријарха, него и на његово пријатељство према овој земљи и Епархији коју је основао Свети Сава", рекао је владика Григорије.

Он је подсјетио на искрено пријатељство блаженопочившег патријарха према Херцеговини, који је више пута посјетио Требиње и Херцеговину, не заборављајући овај народ ни у ратно вријеме, те опомињући да увијек буду људи, а никада нељуди.

"Ово је споменик и опоменик, а не мјесто клањања или идолопоклонства, јер је врло чест случај да се у нашем народу ствари погрешно тумаче и разумијевају, па и сам патријарх Павле и његова скромност", напоменуо је владика херцеговачки.

 Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић рекао је да Требиње добило диван споменик захваљујући труду вајарке Саре Николић из Београда, фирми "Интегра инжењеринг" из Бањалуке која је финансирала, те благослову владике Григорија.

"Зашто баш Требиње!? Они који су га познавали знају да је волио ову свету српску земљу и њен народ. Вјероватно би у овом тренутку рекао на све ово `Будите само људи`. Не само то, сигуран сам да је у својој молитви желио да будемо хришћани, да имамо бар зрно његове енергије и рада, преданости за свој народ и српску цркву, да пођемо путем скромности и његовог начина живота и молитве за овај народ", навео је Давидовић.

Вајарка Сара Николић каже да јој је драго што је имала прилику да направи овај јединствен споменик и поклони га граду Требиње и Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

Присутне је поздравила представник "Интегра инжењеринга" Славица Станковић, која је истакла да су Требиње и Херцеговина најљепше мјесто гђе се споменик блаженопочившем српском патријарху могао поставити, те да јој је драго што је "Интегра" финансирала његово ливење.

Споменик блаженопочившем патријарху Павлу висок је 2,13 метара.

СРНА