У оквиру Програма за дијаспору Радио-телевизија Србије емитовала је прилог са Светосавске академије у Торонту. Дјеца наших исељеника публици су показала шта су научили у школама на српском језику и православним храмовима. У групи младих чувара српске традиције истицала се седмогодишња Славијанка Кљакић.

Добила је буран аплауз за своју рецитацију.  Потом је одважно разговарала са новинарима РТС-а и на крају  уз осмијех поздравила Невесиње.

„Имам баку у Невесињу и са ове академије шаљем јој велики пољубац“ , рекла је Славијанка. И пољубац одлетје у Невесиње.

На данашњи дан 1924. године умро је велики херцеговачки пјесник Алекса Шантић. Његови стихови и данас буде емоције и сјећања, посебно у Невесињу и Мостару.

Шантић је у Невесињу увијек био вољен и цијењен. И он се фино осјећао и у нашем граду је налазио посебну инспирацију за своја пјесничка дјела. О томе има доста докумената, али ми најрадије цитирамо његово писмо упућено Марку Цару у Херцег Нови 1904. године чији садржај најбоље открива шта је Шантић мислио о Невесињцима.

Писмо Марку Цару  у Херцег Нови 1904. године:

„Твоје ме писмо затекло, ево, у Невесињу гдје се бавим има већ три седмице. У овом лијепом српском крају, гдје су ми увијек почивале жеље, угодно се осјећам. Народ је красан, разборит и поштен, пун светијех идеала, пун вјере у будућност, пун истрајности покрај свих невоља и злих година које га глађу море.Од како сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине“.

Невесиње 1. август 1904.

Моја адреса: Г. Ђока Лазаревић, за Алексу Шантића, Невесиње

Шантић је и аутор химне „Врела крвца“ невесињског Пјевачког друштва „Застава“.

Шантић се дивио невесињском сељаку

Алекса би у Невесиње најчешће долазио негдје по Госпојини. Задржао би се десет до мјесец дана, зависно од времена обавеза и расположења. Одијевао се господски и сви су га у Невесињу, поред његове изразите мушке љепоте, препознавали по црном  одијелу и лептир машни, сламнатом шеширу, а са црним штапом у десној руци.

Алекса се увијек опредјељивао за фијакер. Дремуцкао је у њему, утонуо у мисли, полузатворених очију осматрао је околна брда, задивљен чудесном љепотом Невесињског поља.

Шантић се дивио невесињском сељаку, његовој урођеној интелигенцији, достојанству, држању до части, љепоти говора и смислу за саржајан и занимљив разговор.

У таквом невесињском окружењу трезвених, слободарски управљених, достојанствених људи „ од којих је сваки други потенцијални приповиједач“ Шантић је црпио теме за своје многобројне родољубиве и социјалне пјесме. У разговору са сељацима, које би затицао у својим дугим предвечерњим шетњама околином Чаршије, наш пјесник је знао да  ослушне и доживи њихову радост и муку. Одушевљавао се таквим човјеком, који је овдје за разлику од града, био отјелотворење српства, српског мита и српске легенде.

Најчешће је, ипак Алекса , пред кућом у Бојиштима сједио под старомодном и сликовитом хладницом. Ту је написао  неке од својих најљепших пјесама.

У невесињском хотелу  Алекса дочекиван као најдражи гост

Навикао на градску храну и послугу Алекса је тачно у подне кретао из Бојишта према Невесињу у тадашњи Пешкин хотел гдје је дочекиван као најдражи гост. Кухарице и послуга су се такмичили ко ће му учинити љепши  угођај. Уз обавезну блатину, умјерен у свему, са ручка би ишао у дугу шетњу, лагано и замишљено.

У разговору са људима црпио је теме из историји, поготово оне родољубиве.

Недељом би и празником фијакером долазио на свету литургију у невесињску цркву која је  за та времена  имала лијеп и фино уређен олтар и иконостас. Праћен је погледима невесињских мадона о којима је имао лијепо мишљење. Отпоздрављао им је скидањем шешира и пружањем руке у бијелој рукавици.

У Бојишта је долазио свјеж, али увијек замишљен. Када га задуго не би било, људи су долазили до те куће и распитивали се гдје је и како је, да му се није нешто догодило и када ће најзад доћи.

Шантић је увијек био пјесник и вођа. Његова поезија није имала других амбиција него да буде топла ријеч, да загрије срца и да их учини способним осјетити добро и лијепо.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

На данашњој сједници Скупштине општине Невесиње одборници су усвојили одлуке о расписивању избора у мјесним заједницама и изградњи Централног спомен обиљежја. Утврдили су износ плата општинских функционера и одборничког додатка. Највише се дискутовало о комуналним проблемима.

Оштра расправа почела је већ приликом усвајања дневног реда, али је даљи ток засједања протекао у коректној атмосфери.

Одборник СДС-а Анто Шиповац тражио је да се у дневни ред сједнице уврсти утврђивање услова под којима се може користити Велика сала СО приговарајући начелнику да није дао одобрење да се у општинској сали одржи сједница Општинског одбора СДС-а. Након ванредне паузе скупштинска већина је одбацила овај захтјев најављујући  да ће о томе расправљати на наредној сједници. Није прихваћен ни приједлог  Јована Васиљевића да се са дневног реда скине Приједлог одлуке о изградњи Централног спомен обиљежја. Васиљевић је сматрао да би претходно требало измијенити ранију скупштинску одлуку о изградњи Споменика краљу Петру и невесињским устаницима. Предсједник Скупштине општине Момчило Вукотић образложио је да је сада приоритет изградња новог споменика, али да се није одустало ни од обнове споменика порушеног 1941. године.

Одлука о расписивању избора за чланове Савјета мјесних заједница усвојена је гласовима скупштинске већине, док су одборници опозиције били уздржани. Избори би требало да се одрже 9. априла ове године у 17 мјесних заједница. Одборник ПДП-а Синиша Килибарда рекао је да ова странка није подржала Одлуку јер није испоштован законски рок за одржавање избора. Секретар Општинског парламента Мирославка Муратовић  објаснила је да је датум предложен у мјесецу када се очекују повољније временске прилике, а потребно је и да Централна изборна комисија достави извод из Бирачког списка.

На данашњој сједници усвојена је Одлука о комуналном реду на подручју општине Невесиње којом се утврђују услови и начин пружања комуналних услуга. Након уводног излагања предсједника Комисије за израду овог документа Милована Цвијетића развила се широка скупштинска дискусија која није имала страначки предзнак. Одборници су се сложили да  су квалитетне комуналне услуге у интересу сваког грађанина. Након сугестија одборника Сузане Кешељ, Синише Килибарде, Огњена Куљића, Милосава Уљаревића и Јована Васиљевића дата је једногласна подршка предложеном документу.

На данашњој сједници одборници су утврдили висину плата општинских функционера и одборничког додатка. Како је образложио начелник општине Миленко Авдаловић у односу на ранију одлуку плате функционера су смањене за 10%, а висина одборничког додатка је ограничена на 50% просјечне нето плате  (раније 55%)  исплаћене у општинској управи у претходној години. Одлуке су усаглашене са важећим Законом о локалној самоуправи РС.

Једногласну подршку одборника данас је добила Одлука о изградњи Централног спомен обиљежја на Градском тргу. Претходно је начелник општине Миленко Авдаловић  потврдио да ће споменик радити  познати вајар Миодраг Живковић чије су идејно рјешење 2002. године изабрали грађани Невесиња. Авдаловић је рекао да је за иградњу споменика добијена општа сагласност општинских борачких организација и удружења. Према његовим ријечима, пројекат ће коштати 150.000 КМ, при чему ће из општинског буџета  за ову намјену бити издвојено 100.000 КМ.

У преосталом дијелу сједнице није било одборничких дискусија. Усвојене су одлуке о расписивању јавног конкурса за избор и именовање секретара Скупштине општине и директора Вртића „Света Евгенија царица Милица“, а утврђена је и Листа стручњака за именовање у конкурсне комисије за попуну упражњених радних мјеста службеника у општинској управи Невесиње.

ДРАГАН ГРАХОВАЦ

Пројекат развоја водоводног и канализационог система који општина Невесиње проводи у сарадњи са Владом РС и Европском инвестиционом банком биће допуњен са водоснабдијевањем из изворишта Јама Удбина. Ово је потврђено данас на радно - консултативном састанку представника општинске власти, Хидроелектрана на Требишњици, ЈП „Водовод“ и консултаната на пројекту.

Водоснабдијевање главних објеката Хидроелектране „Дабар“ из водозахвата Јама Удбина је завршено прошле године и сада је у плану наставак постављања цјевовода према Војинама и Невесињу, потврдио је грађевински инжењер Душко Вујовић. Он је нагласио да су пробна тестирања воде која се већ користи на градилишту показала да је она  одличног квалитета.

Консултант на пројекту  Драгана Васић сматра да је алтернативно извориште од великог значаја за дугорочно рјешавање питања водоснабдијевања у Невесињу.

-          Да ли ће Јама Удбина бити уврштена у систем снабдијевања водом Невесиња зависиће од техно-економских анализа које тек треба да се направе - појаснила је Васић. Она је додала да ће се ово извориште уз сваком случају наћи у допуни пројектног плана, а коначну одлуку донијеће Европска инвестициона банка.

Вршилац дужности начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да ће паралелно са припремом хидрауличких прорачуна, анализе воде и других параметара радити на реализацији остале четири компоненте пројекта за које је већ констатовано да су оправдане.

Начелник општине Миленко Авдаловић позитивно је оцијенио данашњи састанак наглашавајући да рјешавање водоснабдијевања остаје приоритет  нове општинске власти.

- Наш циљ је да што прије поставимо пречистач на постојећу акумулацију, смањимо губитке на водоводној мрежи и паралелно припремамо документацију за водоснабдијевање са изворишта Удбина - истакао је Авдаловић.