Из Електро-Невесиња саопштено је да ће у понедјељак, 22. септембра, доћи до обуставе електричне енергије на трафостаницама: Килавци 2, Спортска дворана и Град 1.

Од 9 до 10 часова струју неће имати ТС Килавци 2, од 10 до 11 часова ТС Спортска дворана и од 11 до 12.30 часова ТС Град 1.

Као разлог обуставе електричне енергије наводе се радови на редовној годишњој ревизији трафостаница.

Поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе најбољи ученици из Херцеговине су посјетили Србију. Основну школу „Ристо Пророковић“ су представљали Јана Жерајић, Ивана Шиљеговић, Елена Милошевић и Борис Јонлија у пратњи наставнице Славице Милићевић.

Током боравка у Београду, ученици су обишли Храм Светог Саве на Врачару, Народни музеј Србије, Зоолошки врт, Музеј Црвене звезде, Саборну цркву Светог Архангела Михаила, Кнез Михаилову улицу, Калемегдан и Војни музеј. На сам дан празника, ученици су присуствовали прослави у Гаџином Хану, као и свечаној академији, организованој поводом 150 година од Невесињске пушке, у Народном позоришту у Београду. Осим тога, обишли су Смедеревску тврђаву, град Смедерево, били на пријему код начелника Подунавског управног округа и предсједника општине Велика Плана.

Како кажу, ово им је било прелијепо искуство и велика мотивација за даљи рад и труд. Са путовања носе дивне успомене и нова пријатељства. Ученици и наставници изузетну захвалност изражавају великом пријатељу Невесиња и Херцеговине Дејану Стошићу који је организатор овог путовања.

Књига "Невесињска пушка - пуцањ који одјекује вијековима" промовисана је синоћ, 17. септембра, у Вијећници Културног центра Бански двор, а у оквиру 30. Међународног сајма књиге "Бањалука 2025".

Промоцију је организовало Удружење Невесињаца у Београду, а ријеч је о репринт издањима посвећеним историјском догађају Невесињска пушка, чији значај одјекује и данас.

У књизи су сажета фототипска издања три значајна дјела која свједоче о Херцеговачком устанку 1875 - 1878. године, а ријеч је о дјелима "Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875." Ристе Т. Пророковића (1905), "Споменици о Херцеговачком устанку 1875. године" (1928) и "Херцеговина 1875 - 1878" Мирка С. Радоичића (1961).

На промоцији су учествовали Светко Ковач и Боривоје Милошевић, док је улогу модератора имао Младен Весковић.

Светко Ковач, пензионисани генерал-мајор Војске Србије и Црне Горе, који је учествовао у издавању ове књиге, рекао је да је први циљ био пронаћи најстарије радове који се односе на Невесињску пушку, а затим су одабрани и други који су начињени у другим периодима.

"Ове три књиге чине једну цјелину које дају јасну слику о значају устанка у Херцеговини и Босни. Прва књига Ристе Пророковића по мени има највећу вриједност јер је аутор разговарао са устаничким вођама и свједоцима догађаја, користио је архиву Лазара Сочице, архив Богдана Зимоњића, црногорски архив... Реконструисао је и све одласке устаничких вођа код књаза Николе врло вјерно", казао је Ковач.

Младен Весковић из Министарства културе Србије, које је помогло одржавање 30. Међународног сајма књиге, рекао је да су жељели да подрже ову манифестацију не само организацијом доласка издавача из Србије на заједнички штанд, већ и организацијом низа промотивних активности којом су жељели да публици у Бањалуци приближе нека од значајних издања у Србији.

"Књигу је издало је Удружење Невесињаца у Београду, као дио обиљежавања 150 година од значајног историјског догађаја, који је на неки начин скрајнут и чијег стварног значаја нисмо до краја свјесни. Овако скупљене на једно место између корица једне књиге, свако од та три издања прича своју причу о том догађају, али и о томе како су наши преци видели тај догађај у различитим историјским епохама након што се он одигао. Верујем да то може бити позив за критичко читање о овом догађају и овде, и у Србији", рекао је Весковић, а пренио "Глас Српске".

Књига је објављена као дио активности заједничког Организационог одбора влада Републике Српске и Србије поводом 150 година од избијања Херцеговачког устанка.

НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

Након скоро 30 година имамо вјенчање у нашој општини крајем овог мјесеца, казао је за "Независне новине" Божо Сјеран, начелник општине Источни Мостар, и додао да је ова локална заједница увела један вид подршке за сваки склопљени брак.

"Млади парови који се вјенчају у нашој општини добијају субвенције у износу од 1.000 КМ, док парови који имају преко 35 година а ступе у брак добијају подршку у износу од 3.000 КМ", казао је Сјеран.

Наиме, према подацима Завода за статистику Републике Српске, демографски показатељи у појединим малим општинама Републике Српске све су поразнији, па тако у некима током читаве претходне године није рођено ниједно дијете, а није забиљежен нити један склопљен брак.

Посебно тешка ситуација је у општинама Источни Мостар и Источни Дрвар, гдје званично није забиљежена ниједна новорођена беба у 2024. години. Уз то, у Источном Мостару, Купресу, али и Петровцу није регистровано ниједно вјенчање.

Демограф Стево Пашалић упозорава да је стање у малим, руралним општинама озбиљно, али не и изненађујуће.

"Мале локалне заједнице већ дуго кубуре са изумирањем становништва. У њима углавном живи стотинак људи, претежно старије популације. Сасвим је логично да се у таквим срединама годишње роди једно или ниједно дијете", казао је Пашалић.

Додаје да се од популационо малих општина не може очекивати демографски опоравак.

"Потребно је озбиљно размислити о реорганизацији о припајању ових општина већим и функционалнијим административним цјелинама. Јер, оне су неодрживе, како демографски, тако и економски", поручио је Пашалић и додао да су проблем и функције, не само бројке.

Иако би логично рјешење било укидање или спајање малих општина, Пашалић истиче да за такав потез не постоји политичка воља.

"Људи не дозвољавају укидање тих општина јер се везују за функције које оне носе", појашњава Пашалић.

Додаје да је статистика неумољива, да се почетком деведесетих у БиХ рађало око 66.700 дјеце годишње, док је 2023. рођено само 24.451 дијете, што представља пад од скоро 60 одсто.

"Узрок је такозвани темпо-ефекат, млади касније ступају у брак и касније рађају дјецу, често тек у тридесетим годинама. Осим тога, масовне миграције младих у иностранство додатно убрзавају демографски пад", истиче Пашалић.

Појаснио је да се морамо навићи на чињеницу да ће нас бити све мање.

"Одрживи развој мора се базирати на квалитет кроз образовање, запошљавање, економску сигурност и друштвену стабилност", закључује Пашалић и додаје да природни прираштај неће поправити демографску слику.

Коментаришући податак да у Источном Мостару у прошлој години није рођена ниједна беба, Сјеран је истакао да, иако у овој локалној заједници има младих људи, многи од њих имају пребивалиште у сусједним општинама.

"Због тога често нема уписа у матичну књигу рођених, јер се уписују у тим срединама гдје су родитељи пријављени", казао је Сјеран.

Независне новине